Ljubičice
| Ljubičice Pisac: Jovan Grčić Milenko |
I
U Fruškoj Gori, u raju mome,
Sad milo cveta ljubica cvet,
Dika je moja miriše, pita:
»Da l' ti je mio ubavi svet?«
Ljubica krasna na to joj šapće:
»Mio, dabogme, k'o sveti raju,
K'o i ti što si mila i draga
Draganu tvome u daljnom kraju!«
II
i sada bereš ljubice male,
Isto k'o lane što si ih brala;
Da l' ćeš ih i sad onome dati
Kom si ih onda od srca dala?
Taj srećni ja sam, sunašce, bio!
Da li ću i sad, da l' uvek biti?
O, reci, rano! pa ću ti onda
Daleko lepše pesmice viti!
III
Sunašce sija, slavujak peva,
Lahor se ljubi sa bujnom travom,
A moja dika, uzdanje moje,
Nedarce kiti ljubcom plavom.
Potočić mali stao, pa gledi.
Ko ne bi zast'o kraj vile male?
A ona s grudi ljubice kida,
Te, misleć’ na me, spušta u vale.
O, čuvaj, čuvaj, potoče lepi,
Čuvaj mi toga ljubavnog dara,
Čuvaj i miris što je na cvete
Sletno s njenih miris-nedara!
Iz »Slobode«.
Izvor[uredi]
Jovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 17-18
|