Ljuba poznaje vojna
Sinoć mi se Vojin oženio,
oće, jadan, u vojsku da ide,
i da služi devet godin dana;
pismo gleda, bistre suze roni;
opazi ga verna ljuba: 5
„Ašto ti je, Vojin gospodare,
što ti liješ suze niz obraze,
da li ti je Đogo postanuo,
da li ti je blago (po)nestalo,
da li sam ti ja rđava?" 10
„Čuješ mene, Vojinova ljubo
čuješ, kaže, Vojinova ljubo,
nije meni Đoga postanuo,
nije meni blago nestanulo,
niti si mi ti rđava (ljuba); 15
sinoć sam se, jadan, oženio,
još te nisam (niti) upoznao,
pismo došlo u vojsku da idem,
nemam kome tebe da ostavim,
jednog brata, brata malenoga, 20
malenoga, sedam godin dana,
de da pođeš, u naručje da uzmeš,
gde da sedneš, u krilo da držiš,
i da mene čekaš devet godine dana,
a desete mlada da se davaš!" 25
Čekala ga devet godine dana,
u desetu mlada zastupila,
pa se penje na visoke kule,
pa mi gleda dole u livade,
u livadi trideset junaka, 30
pustili su konje da im pasu,
pa mi vika brata Simiona:
„Čuješ (mene), brate Simione,
da ti gledaš dole u livade,
i da kažeš trideset junaka, 35
poručila Vojinova ljuba,
da isterate konje iz livade,
oće ljuba livadu da kosi!"
Tu otide mlado Simijanče:
„Pomozi Bog, trideset junaka, 40
da ve pitam, pravo da kažete,
il ste čuli, ili ste videli,
bošnu istinu, Vojin poginuo?"
„Nismo čuli, nego smo videli,
da je Vojin poginuo!" 45
„Čujete li trideset junaka,
da isterate konje iz livade,
oće ljuba da livadu kosi!"
„Čuješ li, mlado Simijanče,
al pozdravljaj Vojinove ljube, 50
nek nam gradi gospotske večere,
što da jedu trideset junaka,
a mi ćemo ljubi na konaka!”
Ide dete, a bistre suze roni;
iskočila Vojinova ljuba: 55
„A što ti je brate Simijanče?"
„Kako snao nama i što nije,
baš na istina Vojin poginuo;
naručiše trideset junaka,
da im gradiš gospotske večere, 60
oni ćeju ovde na konaka!"
Tad se diže Vojinova ljuba,
da im gradi gospotske večere,
gradila gi, bistre suze roni;
nagradila gospotske večere, 65
više suze, na li bistre vode,
i na vrata trideset junaka;
kad se digla Vojinova ljuba,
pa je njima vrata otvorila,
izvezaše sve trideset konja, 70
iznela je trideset stola,
i sedeše trideset junaka;
„Ajde, ljubo, vreme je za večeru!"
Kad se diže Vojinova ljuba,
prinela im gospotske večere, 75
prinela gi, bistre suze roni:
„Ajde, ljubo, s nama da večeraš!"
„Večerajte, ja ne mogu da večeram!"
„Oćemo ti ruke iskratiti!"
„Iskratite gi, ja ne mogu da večeram!" 80
„Ajde ljubo, pa ti da večeraš!"
„Večerajte, ne mogu večerati!"
„Oćemo ti oči izvaditi!"
„Vrtite gi, ne mogu da večeram!"
„Ajde, ljubo, pa ti da večeraš, 85
oćemo ti Simijanu glavu otkinuti!"
Tad je prišla jadna da večera,
pa mi sede baš na do Vojina,
Vojin stavi ruke u džepove,
pa izvadi vezenog jaglaka, 90
što ga vezla tri godine dana,
pa ga stavlja ljube na skutove;
tad ga jadna ljuba upoznala,
tada mu se ljuba nasmejala.
