Poranila malog Relje ljuba,
Poranila na vodicu ladnu,
A car Stefap crkvi na jutrenje,
U nedelju na preobraženje.
Čekala ga malog Relje ljuba, 5
Čekala ga, da mu put ne pređe,
Čekala ga, pa i dočekala,
Te ga ljubi u skut i u ruku.
On se njojzi pod grьoce maša,
Pa joj care tijo progovara: 10
„Nije taka ljuba za vezira,
„Već je ljuba za cara čestita!
„Ti kod njega u skerletu šetaš,
„Kod mene ćeš u suvome zlatu.
„Daću tebi dva novca otrovca: 15
„Otruj njega, dođi kod meneka.“ —
Došla ljuba sa vodice ladne,
Pa kazuje svome gospodaru;
A on ćuti, ništa ne besedi. —
Kad je došla prva nedeljica, 20
Car ga zove, šnjime da celiva.
Ne će Relja šnjime da celiva,
Već se klanja do zemljice crne.
A car njemu 'vako progovara:
„Valjda si se rasrdio, sine, 25
„Što sam ti se našalio s ljubom?“
Relja njemu tijo odgovara:
„U toj reči nikad šale nema,
„Ta je šala — izgubljena glava!"
