Ljuba i sestra spasavaju Sekula Senjanina
0001 Mili Bože, na daru ti hvala!
0002 Što ’no ciči u udbinskoj kuli?
0003 Il je zmija, il je bila vila?
0004 Da je vila, u gori bi bila,
0005 Da je zmija, u vodi bi bila;
0006 Nit je zmija, nit je bila vila,
0007 Već je ono jedno momče mlado:
0008 Sekul momče, Jankovo uzdanje,
0009 A iz Senja, grada bijeloga.
0010 Ljuto ga je dizdar osužnjio,
0011 Malo vrime, devet godin’ dana.
0012 Kad deveta na ishotku bila,
0013 Zacvilio Sekul, momče mlado,
0014 Zacvilio i suze prolio.
0015 Misli momak, da nitko ne čuje,
0016 Al ga čuje udbinski dizdare,
0017 Pa je dizdar njemu besidio:
0018 „Oj ti bora, Sekul, momče mlado,
0019 Koja ti je cviliti nevolja:
0020 Il si gladan hliba bijeloga,
0021 Il debela ovnovine mesa,
0022 Il si žedan crljenoga vina,
0023 Ili ti je tavnit dodijalo?”
0024 Besidi mu Sekul, momče mlado:
0025 „Oj dizdaru, viro nekršćena,
0026 Evo ima devet godin’ dana,
0027 Da me jesi dizdar osužnjio,
0028 Nit me ciniš, nit mi cinu kažeš.
0029 Što sam duro, već durat ne mogu,
0030 Il me cini, il mi glavu sici!”
0031 Al besidi udbinski dizdare:
0032 „Tvoja cina hiljada dukata,
0033 I stotina divan-kabanica
0034 I još tvoja briockinja ćorda,
0035 Koja siče pancirlije ljute,
0036 Još suviše ljuba Anđelija,
0037 Povrh toga Anica sestrica.
0038 I dat ćeš mi debela dorata,
0039 Nasrid mora devet vodenica!”
0040 Kad to čuje Sekul momče mlado
0041 On je njemu tiho besidio:
0042 „O dizdare, viro nekršćena,
0043 To ti ne bi sva Krajina dala,
0044 A kamoli sama moja glava.
0045 Ali red je dati za nevolju.
0046 Donesi mi listak knjige bile,
0047 Da ja pišem ostariloj majci.”
0048 A kad ga je dizdar razumio,
0049 Donese mu listak karte bile,
0050 Listak karte, prije nepisane.
0051 Sekul piše listak knjige bile,
0052 A na ruke ostarile majke,
0053 Da mu šalje debela dorata,
0054 Uz dorata mamena alata,
0055 Povrh toga hiljadu dukata,
0056 I stotinu divan-kabanica,
0057 Još suviše ćordu briockinju,
0058 Koja siče pancirlije ljute,
0059 Povrh toga ljubu Anđeliju
0060 A uz ljubu sestricu Anicu.
0061 Knjigu nosi mladi knjigonoša,
0062 Ter je daje ljubi Anđeliji:
0063 A kad ga je ljuba razumila,
0064 Knjigu štije, a na nju se smije.
0065 Misli mlada, da ne vidi nitko,
0066 Al je gleda zavica Anica,
0067 Pa besidi Anica zavica:
0068 „Anđelijo, moja neve draga!
0069 Otkle knjiga, od kojeg li grada?
0070 Puno l’ ti je srcu radost dala!”
0071 Al besidi neve Anđelija:
0072 „Oj Anice, draga zaovice,
0073 Evo meni bila knjiga dođe
0074 Brata tvoga, gospodara moga,
0075 A da ga je dizdar osužnjio
0076 I teškom ga cinom ucinio:
0077 Prva cina: hiljadu dukata,
0078 A druga: sto divan-kabanica,
0079 Još suviše debela dorata,
0080 Uz dorata mamena alata,
0081 Povrh toga od bedrice ćordu,
0082 Koja siče pancirlije ljute,
0083 I još k tomu ljubu Anđeliju,
0084 Još suviše Anicu sestricu!”
0085 Kad je mlada nevu razumila,
0086 Obje jesu mlade besidile:
0087 „A mi hajmo u podrume donje
0088 Osedlati debela dorata
0089 I suviše mamena alata,
0090 Pa otići k novomu terziji
0091 Da nam skroji po tursku haljine!”
0092 Ter odoše k novomu terziji,
0093 Da im kroji sa zlatom haljine,
0094 Kakve nose stambulske balije.
0095 Kad su mlade pokrojile ruho,
0096 Ter se svlače, pa se prioblače.
0097 Osedlaše konje od megdana,
0098 Pripasaše briockinje ćorde,
0099 I uzeše svitle dževerdane.
0100 Al ih pita Sekulova majka:
0101 „Oj Anice, draga kćeri moja!
0102 A kud ćete, draga dico moja?”
0103 Odgovara ljuba Sekulova:
0104 „Da ti bora, ostarila majko!
0105 Evo meni bila knjiga dođe
0106 Od mog brata Zemljića Stipana,
0107 Da mu dođem na pir i u svate.”
0108 Mili Bože, na daru ti hvala!
0109 Jašu konje mlade pašalije,
0110 Ko dvi turske stambulske balije.
0111 Zapališe lulu i duhana
0112 Pa odoše u Udbinu kletu —
0113 K biloj kuli udbinskog dizdara.
0114 Kad su k biloj kuli dolazili,
0115 Ugleda ih udbinski dizdare,
0116 Ter prida nje dizdar išetao:
0117 Poklanja se do zemljice crne,
0118 Pa im hvata konje za dizdune.
0119 Vodi konje u donje podrume,
0120 A delije na gornje čardake.
0121 Konjma daje i zobi i sina,
0122 A junacim’ i jila i pila.
0123 Pa govori udbinski dizdare:
0124 „Da vam bora, stambulske balije,
0125 Recite mi careve naredbe!”
0126 Beside mu dvi mlade delije:
0127 „Bora tebi, udbinski dizdare,
0128 Posla’ nas je naš čestiti care,
0129 Da vidimo sve tamnice tamne,
0130 I da pustiš trideset sužanja
0131 A prid svima mladoga Sekula,
0132 Mlado momče, Jankovo uzdanje.
0133 Car će pustit trideset sužanja,
0134 A Sekula obisiti mlada.”
0135 A besidi udbinski dizdare:
0136 „Pustit ću vam trideset sužanja,
0137 Ali ne ću Sekul momče mlado,
0138 Momče mlado, Jankovo uzdanje.
0139 Skoro sam ga cinom ucinio.”
0140 Al besidi Sekulova ljuba,
0141 Za balčak je prihvatila ćordu,
0142 Pa dizdaru besidila mlada:
0143 „Pusti ono trideset sužanja
0144 I prid njima Jankovo uzdanje,
0145 Dok ti nije glava odsičena!”
0146 Kad to čula Sekulova seka,
0147 Ona skoči na noge lagane,
0148 Udari ga triskom po obrazu.
0149 Kad to vidi Sekulova ljuba,
0150 Pa poteže briockinju ćordu:
0151 „Na zapovid cara čestitoga
0152 Puštaj brže trideset sužanja
0153 I prid njima Sekul momče mlado
0154 Dok ti nije glava odsičena!”
0155 Kad to čuje udbinski dizdare,
0156 On prihvati od tavnice ključe,
0157 Pa on pušta trideset sužanja
0158 I prid njima Sekul momče mlado.
0159 Beside im careve delije:
0160 „Bora vami, trideset sužanja!
0161 Svaki ajde svome bilom dvoru,
0162 Koji majci, a koji ljubovci,
0163 A s nami će Sekul momče mlado
0164 Baš prid lice cara čestitoga!”
0165 Dizdaru su mlade govorile:
0166 „Oj ti bora, udbinski dizdare,
0167 Izvedi mu konja od megdana
0168 Jer ne može sužanj putovati.”
0169 Dizdaru se s manjim ne mogaše,
0170 Pa izvadi konja najboljega,
0171 Sve na diku cara čestitoga!
0172 Tad beside dvi careve sluge:
0173 „Oj ti bora, udbinski dizdare,
0174 Hajde s nami na muštuluk caru!”
0175 S njima pođe udbinski dizdare
0176 Na muštuluk caru čestitome.
0177 Mislio se Sekul momče mlado:
0178 Otkle jesu careve delije,
0179 Jer ih gleda, a poznat ne more.
0180 Kad su polje prihodili ravno
0181 I crne se gore dobavili,
0182 Al besidi careva delija
0183 Po imenu Sekulova ljuba:
0184 „Oj ti bora, sužnju tamničare!
0185 Ne plaši se cara čestitoga,
0186 Ne će tebe care obisiti,
0187 Nego će te otpraviti dvoru.”
0188 Kad su došli na raskršće puta,
0189 Al ne iđu k Stambulu bijelu,
0190 Nego kreću k Senju kamenomu.
0191 Kad to vidi udbinski dizdare,
0192 Odmah se je svemu domislio,
0193 Pa besidi udbinski dizdare:
0194 „Ej vam bora, careve delije,
0195 Ovuda se ne iđe k Stambulu,
0196 Već se iđe k Senju kamenomu,”
0197 Al beside careve delije:
0198 „Ne straši se, udbinski dizdare!
0199 K biloj ćemo Sekulovoj kuli,
0200 Uzest ćemo hiljadu dukata
0201 I stotinu divan-kabanica,
0202 Još suviše debela dorata,
0203 Sa doratom mamena alata,
0204 Još suviše briockinju ćordu,
0205 Koja siče pancirlije ljute;
0206 Povrh toga Anđeliju ljubu
0207 I sa njome sestricu Anicu.”
0208 Svom Sekulu obraća se ljuba:
0209 „Oj Sekule, Jankovo uzdanje,
0210 Evo tebi briockinja ćorda!”
0211 Kad se Sekul ćorde dobavio,
0212 Briockinju poznavao ćordu,
0213 Ter poznade Anđeliju ljubu
0214 I Anicu mlađenu sestricu,
0215 Tada junak besidi dizdaru:
0216 „Ej dizdare, viro nekršćena,
0217 Sa mnom ajde k Senju bijelomu,
0218 Da za dare dadem ti uzdarje!”
0219 Tomu se je dizdar dositio,
0220 Pa je njemu tiho besidio:
0221 „Zbogom, momče, Jankovo uzdanje,
0222 Na poklon ti dari i uzdarje!”
0223 Pa pobiže k dvoru bijelomu.
0224 Kad to vidi Sekul momče mlado
0225 Za dizdarom konja nagonio,
0226 Brzo ga je Sekul dostignuo
0227 I desnu mu ruku odsikao
0228 Pa mu dade desnu u lijevu,
0229 Da je nosi u Udbinu b’jelu.
0230 Pa se vrati Sekul svomu društvu,
0231 Ter odoše k Senju kamenomu.
