Ljuba Hasan-age Kune

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Ljuba Hasan-age Kune

0001 Vezak vezla turska bula mlada,
0002 Vjerna ljuba Hasan-age Kune;
0003 Sve je okom mlada govorila:
0004 „Bog te ubio, na đerđelu vezak,
0005 Ja te vezoh za devet godinah
0006 Toliko dvorih Hasan-agu,
0007 Ja neznadoh er je muška strana!“
0008 Ono začu Hasanova majka,
0009 Te je svojoj snasi besjedila:
0010 „Ne kuni ga, moja snaho mila,
0011 Ako ti se, bulo dosadilo
0012 Dvoreći Hasan-agu moga,
0013 Eto dosta u Kraj’nu Turakah,
0014 Bira’, bulo, kojega ti drago!“
0015 Bula čula, a o[d] zemlje skočila,
0016 Dovede Omera bembera,
0017 Te je rusu kosu obritvila,
0018 Na delinsku perčin ostavila;
0019 Pa se dobro bula ođenula,
0020 Ođede se kako seratlija:
0021 Tatarski je pošu zasukala,
0022 Za pojasu dvije puške male,
0023 O ramenu sablju objesila,
0024 Prigrnu se zlatnijem binišom;
0025 I vrančića konja objahala,
0026 Izljeze iz Udbinja grada,
0027 Pa otide Senju bijelome.
0028 Dokle Ivanu dođe na kulu,
0029 Zacuka zećirom u vrata,
0030 Skoči Ivan, vrata otvorio,
0031 Pod delijom konja dofatio,
0032 Pa ga sveza u podrumje donje,
0033 A deliju izvede na kulu,
0034 Za gotovu sofru zasjedoše.
0035 Ivan Ture upitivat’ pođe:
0036 „Otklen si, turska seratlijo?“
0037 Sve mu mlada po istini kaže:
0038 „O, Ivane, pravo da ti kažem,
0039 Dvorio sam Hasan-agu Kuna,
0040 Ja ga dvorih za devet godinah,
0041 Ne dade mi pare ni dinara,
0042 Pa sam čuo đe mi kažu ljudi
0043 Er ti dobro najemniku plaćaš.“
0044 To Ivanu dobro milo bilo:
0045 „ Fala tebe, Ture, na dohodak!“
0046 Te svu braću okupi Senjane,
0047 I Turčinu ožđedinu daju,
0048 Ožđedinu i dobredošlicu.
0049 No da reče Ivan kapetane:
0050 „Tako ti, tursko momče mlado,
0051 Evo danas dana sedam godinah,
0052 Ka Turčina nigđe ne viđam,
0053 Milo mi je er si uskočio,
0054 Bi li se počem pokrstio?“
0055 To milo bi Turkinji đevojci
0056 I prifati krsta hirsćanskoga,
0057 E dimno ime nađedoše,
0058 Po imenu Maksim-barjaktare.
0059 Tade reče Boro Senjanine:
0060 „Čujete li, moja braćo draga,
0061 Nemo’ koji žalost ponijeti,
0062 Hoću uskoku barjak pokloniti!“
0063 Senjanima tvrdo milo bilo,
0064 Er mu Boro barjak poklonio.
0065 I dobro mu bula zafalila,
0066 Senjanima riječ besjedila:
0067 „O, Senjani, moja braćo draga,
0068 U uskoka niko vjeru nema;
0069 Skupite se, trides’ Senjanih,
0070 Da idemo u četu junačku!“
0071 To je njima dobro milo bilo,
0072 I ojdoše zelenom planinom.
0073 Kad dođoše Polju udbinskome,
0074 No im bula riječ govorila:
0075 „Čujete li, trideset Senjana,
0076 Tur’te straže na četiri strane,
0077 E ću časkom do Udbinja poći!“
0078 Onako je bjehu poslušali,
0079 Bula pođe na vrata od grada,
0080 I od grada otvorila vrata,
0081 Te Hasanu na dvore dolazila
0082 Na hodaju Hajkune đevojke,
0083 Zacuka ju prstenom u vrata.
0084 Skoči mlada, hitro otvorila
0085 I susrete svoju snahu mladu.
0086 E se bule dimno poljubile,
0087 Veli Hajka: „Đe si bila, snašo?“
0088 A ona ju krivo kaževala:
0089 „Ja sam, seko, u Kladušu bila,
0090 Birala sam nama đuvegije ─
0091 Tebe Mujo, a mene Alija,
0092 Ali bira’ kojega ti drago,
0093 No ustani doma da idemo,
0094 E te kore bule po sokakah ─
0095 ‚Da si dobra ti bi dom imala’!“
0096 Skoči mlada od zemlje na noge,
0097 Te se dimno bula ođednula
0098 I džepove blaga napunila,
0099 Putne džepe i konjske bisake.
0100 Pa se ondolen obje podignule
0101 I vrane su konje uzjahale.
0102 Kad dođoše pred vrata od grada,
0103 Reče kada: „Pričeka’ me, seko,
0104 Er ću časkom u mehanu poć’ ─
0105 Kupila sam dva pejura zlatna
0106 Da mi šnjima piju đuvegije!“
0107 Pa potrča u mehanu mlada,
0108 Ali nađe otvorena vrata.
0109 Kad pogleda u mehanu vinsku
0110 Ali leže dvije bule mlade,
0111 Među njima Hasah-aga Kuna.
0112 Za perčin ga bula dofatila,
0113 Desnom rukom sablju izvadila,
0114 Od Turčina glavu okinula,
0115 Otide na vrata od grada.
0116 Kad je viđe Hajkuna đevojka,
0117 Te je buli riječ govorila:
0118 „Otkud, snašo, glava od junaka?“
0119 Bula ju riječ besjedila:
0120 „Muč’, đevojko, ispali [ju] zubi,
0121 Ne pomenuj mrtvu glavu ovđe,
0122 Časkom bi se bula pomamila!“
0123 Pa hojdoše udno polja ravna,
0124 Tu nađoše trideset Senjanah,
0125 Te je družinu bula okupila,
0126 Pa ojdoše zelenom planinom.
0127 A kad sjutra dan i zora dođe,
0128 No skoči turska bula mlada,
0129 Senjanima blago dijelila:
0130 Boru dade Hajku đevojku,
0131 A Ivanu od Turčina glavu.
0132 To Ivanu ža’ i mučno bilo,
0133 Za sablju se Ivo dofatio
0134 I buli riječ govorio:
0135 „O, Maksime, kurvino kopile,
0136 Kome dade od Turčina glavu ─
0137 Od kamena ništa do kamena?!“
0138 No mu bula tade besjedila:
0139 „O Ivane, senjski kapetane,
0140 Dadoh Boru Turkinju đevojku,
0141 Pokloni’ je Boru za barjaku,
0142 A mene sam tebe ostavila!“
0143 To Ivu tvrdo milo bilo,
0144 Otidoše Senju bijelome;
0145 I pokrstiše bule kadandžike,
0146 Pa ih uzeše za vjerene ljube.
0147 To je bilo kad se činilo.



Izvor[uredi]

Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stef. Karadžića, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književnosti. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća, Beograd, 1974.