Ljuba Malog Radoice
Bela vila iz gore doziva:
„Malo selo, što si neveselo?
„Što u tebi sad kolo ne igra?
A druga joj vila odgovara:
„Muči, vilo, grlo te bolelo! 5
„Kako će ti sad biti veselo,
„Kad umire Mali Radoica,
„Koji im je kolo izvodio?
„Ostaje mu u žalosti ljuba,
„Tu ostaje nejaka sirota, 10
„Prenejaka od četr'est dana;
„On na ljubi čedo naručuje:
„„Ljubo moja, ne bila prokleta!
„„Ne udaj se za tri godinice.
„„Dok odraste moja sirotice."" 15
Tek što prođu tri nedelje dana,
Staše Jeli braća dolaziti,
I lepo joj braća govorila:
„Ajde, Jelo, našem belom dvoru,
„Našem dvoru, našoj staroj majci." 20
Ne kte Jela s braćom polaziti.
Tu ne prođe ni nedelja dana,
Al' joj dođe njena stara majka:
„Ajde, Jelo, ubila te rana,
„Kojom te je odranila majka!" 25
Ne mož' Jeli na ino da bude,
Već besedi svojoj staroj majci:
„Počekaj me, mila moja majko!
„Dokle zađe za goricu sunce,
„Da nadojim nejaku sirotu, 30
„Ne bi li je lakše uspavala,
„Da ne vidi, kud joj ode majka,
„Da ne čezne očima za majkom,
„Da ne gleda, otkud ću joj doći,
„Otkud li ću slatke sise dati." 35
Al' je majka Jeli besedila:
„Ne brini se za tvoju sirotu;
„U sirote strine milostive,
„One će je sisom nadojiti;
„U sirote mila tetka ima, 40
„Ona će je zorom okupati;
„U sirote mila stara[1] ima,
„Ona će je mladu negovati."
Ne mož' Jeli na ino da bude;
Počekala njena mila majka, 45
Dok je zašlo za goricu sunce,
Dok sirotu Jela nadojila,
Nadojila, pa je uspavala,
Da ne gleda, kud joj ode majka,
Da ne čezne očima za majkom, 50
Da ne gleda, otkud će joj doći.
Otkud li će slatke sise dati;
Sede Jela s majkom na kočije,
I zdravo je došla belom dvoru.
Nije prošla ni nedelja dana, 55
Al' iziđe mesec iz gorice,
Pita njega ljuba Radoice:
„Oj meseče, moj noćni putniče!
„Ti prelaziš sela i gradove,
„Jesi l' vid'o gde moju sirotu? 60
„Je li gola, il' je odevena?
„Je li bosa, il' je obuvena?
„Je li gladna, il' je naranjena?
„Je li rano zorom okupana?
„Ne preza li iza slatka sanka? 65
„Ne čezne li očima za majkom?
„Ne gleda li, otkud će joj doći?
„Otkud li će slatke sise dati?"
Mesec Jeli na to odgovara:
„O Jelice, ljubo Radoice! 70
„Ja prelazim sela i gradove,
„I vid'o sam tvoju siroticu:
„Nije gola, već je odevena;
„Nije bosa, već je obuvena;
„Nije gladna, već je naranjena; 75
„I rano je zorom okupana;
„Niti preza iza slatka sanka,
„Niti čezne očima za majkom,
„Niti gleda, otkud ćeš joj doći,
„Otkud li ćeš slatke sise dati; 80
„Već je željna tvoga negovanja."
Kad je Jela reči razabrala,
Od žalosti pisnu, kao guja,
Od jada joj srce prepuknulo,
Mrtva pala na zemljicu crnu. 85
