Ljubavna trka
| Ljubavna trka Pisac: Vojislav Ilić |
Stegni žice, o kobzaru,
I sumornu tugu mani,
Pa zapevaj pesmu staru
O Ljubeckom i Okeani.
U Lisinskog hrabrog pana
Ima blaga kô u moru,
Al' njegova kći Okeana
Beše ukras celom dvoru.
Koliko je Poljska duga
Na četiri svoje strane,
Od Njemena pa do Buga,
Nije bilo takve pane.
Pa kako li bije strela
Iz ručice pane lepe,
Kad Okeana jaše smela
Kroz podolske ravne stepe.
Bujni vetri, što se nose
Sa dalekih surih strana,
Lepršaju njene kose
I skutove sarafana.
Ali jednog majskog dana
Zaprosi je vitez vredan,
„Hoću“, reče nežna pana,
„Ali imam uslov jedan:
Pre negoli htednem mlada
Ostaviti polja svoja,
Da trkamo ispred grada
Stigneš li me? Biću tvoja.“
Pan Ljubecki diže oči
I pogleda konja vrana,
Pa na konja hitro skoči,
A na drugog mlada pana.
I u jedno isto doba
Sa dvorišta oba jezde,
I jurnuše, kao zvezde,
Na poljanu konja oba.
Nad sedlom se moma naže,
Ruku diže i bič puče;
I Ljubecki glavu saže,
A mamuzom vranca tuče.
Prignuvši se kao guja,
Konj Okeanin mrsi grivu,
I s frktanjem, kô oluja,
U daljinu leti sivu.
Kliče pana, kao čajka,
I sve bliže meti stiže,
A za njome vitez gmiže
Kô čivutska taratajka.
I on vide, kako lete
Konj i pana ispred njega,
I oganj ga uze svega,
Jer ih spazi blizu mete.
Pa od čuda i sramote
Zaigra mu srce živo,
Što ni u snu nije snivô
I njegov se usklik ote:
„Kô u ljutom dosad boju,
Srećo moja, ti me prati!
A da stignem panu svoju,
Ljubav će mi krila dati.“
Na ognjene svoje oči
Sad natuče šapku s čela,
Pa se izvi kao strela
I sa vrana konja skoči!
Tri puta se premetao
Pan Ljubecki u visini,
A četvrti dole pao
I našô se u prašini.
Zasmeja se mlada dama,
Pa okrete konja vrana,
Udari ga mamuzama
I preskoči mladog pana.
Al' je panu snažna volja,
A ljubavne muke teške,
I Ljubecki jurnu peške
Kao jelen preko polja!
Začudi se pana mlada
I ne može da se seti,
Šta Ljubecki čini sada?
A Ljubecki već na meti.
On s gracijom šapku Turi,
Na desno je nabi uvo,
I potom se hitro žuri,
Da dotera skupo ruvo.
A Okeana pusti tada
Na poljanu hata vrana,
„Boljeg imam“ reče mlada
I zagrli svoga pana.
Gospođinci, 1. jul 1886.
Izvori[uredi]
- Vojislav Ilić: Lirsko pesništvo, strana 183-185, 2. knjiga Vuk Karadžić, Beograd.
|