Ljubavna guja
| Ljubavna guja Pisac: Laza Kostić |
Ljubavna guja
Neiskazan još osta
neiskazani jad,
neiskazano dosta,
što boli teke sad.
I htedoh ti ga reći,
al' reč mi zastade,
s poljupcima se tvojim
na usti' sastade.
A poljubac se svija
sve jedan do drugog,
rumena, zračna zmija
života rumenog.
Na usti' mojih leži,
na svojoj pećini,
sunča se na sunašcu,
tvog oka vrućini.
Oj, sunce moje jarko,
moj sjajni zlotvore!
Oj, gujo sunčanarko,
moj slatki otrove!
Al' nesta sreće lepe,
sunačac ode moj,
sad guja moja zebe
u noći studenoj.
Pa mora guja pusta
da traži vrućinu,
zavukla se u usta,
u svoju pećinu.
duboko guja panu,
baš usred srca mog,
tu grize grdnu ranu
života grehotnog.
Vije se u okrugu,
seća mi slabu moć
na ljubav i na tugu,
na sunce i na noć.
Al' neiskazan osta
neiskazani jad,
neiskazano dosta,
što boli teke sad.
Izvori[uredi]
- Antologija srpske književnosti [1]
|