Junaštvo Đure Grudića
Kad je borba kod Utinje bila,
Kolona se ustaška razvila.
Pred njima je selo Bukovica,
U šikari naša izvidnica.
Komandir je Đuro Grudić bio, 5
Drugovima ’vako govorio:
„Pohitajte, moja braćo mila,
Jav’te Štabu kud se kreće sila,
A o meni ne vodite brige,
Ustaške sam pročitao knjige.“ 10
Pa sa glave partizanku smače
I ustašku na glavu natače,
Stegnu dobro mauzerku svoju,
Brzo s’ nađe u ustaškom stroju.
S njima kreće k’o ustaša pravi, 15
Niko ne zna što mu je u glavi;
Još se dere na ustaške golje,
Pokazuje kako će da kolje.
Ustašama to je milo bilo:
Taj će Anti biti desno krilo. 20
Kad u klanac prvi upadoše
I sa njim se dvojica nađoše,
Obojicu brzo dokusuri,
Puške grabi, sada mu se žuri.
Još se dere, partizane psuje 25
Da što više ustaša ga čuje;
I nestade k’o da ima krila,
Šikara ga brzo zaklonila,
Al’ kad blizo svoje čete stiže,
Umalo ga braća ne ubiše 30
Jer ustaška kapa mu na glavi,
Da je skine, junak zaboravi.
Al’ drugovi kad ga prepoznaše.
Zagrliše, pa ga izljubiše,
Partizansku pjesmu zapjevaše, 35
Hajduk Veljka ime mu dadoše.
Živile nam kordunaške majke
Kad rađaju ovakve junake
Što imaju srca od čelika,
Kompartijo, to je tvoja dika. 40
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
