Јунаштво Ђуре Грудића
Кад је борба код Утиње била,
Колона се усташка развила.
Пред њима је село Буковица,
У шикари наша извидница.
Командир је Ђуро Грудић био, 5
Друговима ’вако говорио:
„Похитајте, моја браћо мила,
Јав’те Штабу куд се креће сила,
А о мени не водите бриге,
Усташке сам прочитао књиге.“ 10
Па са главе партизанку смаче
И усташку на главу натаче,
Стегну добро маузерку своју,
Брзо с’ нађе у усташком строју.
С њима креће к’о усташа прави, 15
Нико не зна што му је у глави;
Још се дере на усташке гоље,
Показује како ће да коље.
Усташама то је мило било:
Тај ће Анти бити десно крило. 20
Кад у кланац први упадоше
И са њим се двојица нађоше,
Обојицу брзо докусури,
Пушке граби, сада му се жури.
Још се дере, партизане псује 25
Да што више усташа га чује;
И нестаде к’о да има крила,
Шикара га брзо заклонила,
Ал’ кад близо своје чете стиже,
Умало га браћа не убише 30
Јер усташка капа му на глави,
Да је скине, јунак заборави.
Ал’ другови кад га препознаше.
Загрлише, па га изљубише,
Партизанску пјесму запјеваше, 35
Хајдук Вељка име му дадоше.
Живиле нам кордунашке мајке
Кад рађају овакве јунаке
Што имају срца од челика,
Компартијо, то је твоја дика. 40
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
