Koliko su grada niz Dunava,
toliko su Bogdanu godina,
al’ je Bogdan mnogo duga dužan,
što imade, sve u bedu dade:
na Dunavu devet vodenice, 5
na Čamnice zelena livada,
pa ne mož’ se Bogdan odužiti,
al’ govori ostarela majka:
„’Ajde mene, mene preprodavaj,
pa me ceni pošto cena nije, 10
ta da bi se duga odužio.”
Misli Bogdan niko i’ ne sluša,
slušala i’ ljuba na vratima,
pa kazuje svome gospodaru:
„Što prodaješ svoju staru majku, 15
ti ćeš s majkom opet ljubu naći,
'ajde mene, mene preprodavaj,
pa me ceni po što cena nije,
ta da bi se duga odužio.”
Govori joj Bogdan, mlado momče: 20
„Obuči se što god lepše možeš,
svilu svuči, kadifu obuči.”
U’vati ju za desnicu ruku,
odvede ju na novem pijacu.
Telal bije po celem pijacu: 25
„Evo Bogdan gde prodaje ljubu.”
Ne sme niki Bogdana da pita,
zapita ga Ture Juli-aga:
„Pošto cena tvoje verne ljube?”
Al’ govori Bogdan, momče mlado: 30
„Nije skupa, šes’ stotin’ dukata.”
Kad to začu Ture Juli-aga,
on izvadi svilenu maramu,
pa ju prostre na zelenu travu,
pa nabroji šes’ stotin’ dukata 35
i šes' stotin’ Turci zabrojava
gledajući lepotinju njojnu,
gledajući belo lice njojno,
pa mu uze onuj vernu ljubu,
odvede ju pod belem šatoru, 40
posadi ju do desno koleno,
milo mu je, pa je zapituje:
„Oj, boga ti, Bogdanova ljubo,
je l’ ti pomniš, je l’ ti pomnjuvaješ
je l’ ti pomniš nekoga od roda?” 45
Al’ govori Bogdanova ljuba:
„I ja pomnim, i ja pomnjuvajem,
i ja pomnim momu bracu ime,
momu bracu ime, bre, Ilija,
majka mu je ime premetnula 50
u milosti mladi Julijaša.”
„Je l’ ti pomniš, je l’ ti pomnjuvaješ
je l’ on ima nekakvi belezi?”
Tu govori Bogdanova ljuba:
„Ima beleg na levom ramenu 55
i čelenka na desnom obrazu.”
Tu govori Ture Juli-aga:
„Fala, bože, moja mila sejo,
fala, bože, ne ogreših dušu!”
U'vati ju za desnicu ruku, 60
odvede ju na novem pijacu.
Telal bije po celem pijacu:
„Gdi se vidi Bogdan i se čuje,
neka dođe ljubu da si uzne,
neka blago za čas’ da mu bude, 65
već se neće bratac i sestrica.”
Od osamdeset jednogodišnjeg lautara Zdravka Maljića, zvanog Murdža, iz Braćevca, zapisao 18. marta 1976. Ljubiša Rajković.
Lirsko-epska. Varijanta Vukove pesme „Prodata ljuba Bogdanova“ (br. 725, knj. I, str. 571). Jednu takvu štampao je i Milan Đ. Milićević („Sestra bratu ljuba“, „Kneževina Srbija“, knj. II, Beograd, 1876, str. 927). Od Zdravka Maljića iz Braćevca slušao sam još i ovu pesmu:
Kaži mi, libe Todorke,
koja li večer da dojdem,
ja l’ taja večer ja l’ druga,
na vaša jasna sedenka,
pod tvojta hurka na senka,
kraj tvojto desno koleice,
na tvojto meko stolence —
kraj tebe mlado da umrem!
