Jovan i sestra Jovanka
Ovce čuva Jovan i Jovanka,
Jovan ovce, Jovanka jaganci;
čuvali ih letnji dan do pladne.
Kad su bile ovce planduvale,
tad govori Jovane Jovanke: 5
„Čuješ mene, sestrice Jovanke,
ti da uzmeš kićene farole,
pa da ideš u goru za vodu
da umiješ svoje belo lice
i zavatiš lađane vodice.“ 10
To je sestra brata poslušala.
Ona uze kićene farole,
pa otide u goru za vodu,
pa zavati lađane vodice;
i umije svoje belo lice. 15
Granu lice kao jarko sunce.
„Sejo draga, Jovanke čobanke,
do sad si mi mila sestra bila
a od danas verna ljuba bićeš.“
„Nije bilo, niti može biti, 20
mila seja verna ljuba biti.“
Razljuti se Jovan čobanine, —
manu sabljom odseče voj glavu.
Mrtva glava jezik progovara:
„Čuješ mene, moj mili brajane, 25
kada budeš ovce poterao,
ti poteraj i moje jagance;
i kad budeš blizu naše dvore,
zablajaće naša ovca rana,
istrčaće naša mila majka, 30
pitaće te di ti je Jovanka,
ti ćeš brate ’vako kazivati:
’Vezak vezla u goru zelenu,
izgubila iglu od biljura,
pa se vrnu iglu da potraži. 35
Kad je najde kući će da dojde“.
Pa je Jova ovce poterao;
a kad beše blizu beli dvori,
zablaja mu ona ovca rana,
i istrča stara mila majka, 40
pa ga pita gde mu je Jovanka.
Tada Jova majke kazivao:
„Vezak vezla u goru zelenu,
izgubila iglu od biljura,
pa se vrnu iglu da potraži. 45
Kad je najde kući će da dojde.“
Al’je majka Jovu prepoznala:
„Ti si, sinko, sestru obljubija,
pa si sestre glavu izgubija.
Prokleta ti koska i koleno, 50
nigde ti se duša ne svrtela.“
