Jovan beg se s ljubom zavadio,
Da je za što, nebi ni žalio,
Već za nešto vezena jagluka
Ljuba veli: „Draga ti ga dala.“
Jovo veli: „Nije, veće seka.“ 5
Oko tog se ljuto zavadili:
Knjigu piše Jovan-begovica,
Te je šalje svojoj zaovici,
Zaovici Jovan-bega seki:
„Zaovice, Jovan-bega seko! 10
Jesi l’ bratu vezen jagluk dala,
Živ ti Niko u bešnci bio?“
Mislila se seka Jovanova:
„Što ću, jadna, od života svoga!
A da bi se pravo zaklinjala, 15
Zavadiću brata i nevjestu,
A da bi se krivo zaklinjala,
Izgubiću sina jedinoga.“
Sve mislila, na jedno smislila,
Te nevjesti knjigu otpisala: 20
„Nevjestice, Jovan-begovice!
Ja sam bratu vezen jagluk dala,
Živ mi Niko u bešici bio.“
U koji se danak zaklinjala,
U ’ni danak Niku izgubila.“ 25
