Jovan-begu utekla devojka
Prvo veče sa desnice ruke.
Kad se prenu beže Jovan-beže,
Al’ mu nema na ruci devojke;
A on skoči na noge lagane, 5
Opasa se mukadem pojasom,
Sokoljački polje preletio,
Sve junački u dvor dozivao:
„Šure moje, otvor’te mi vrata!“
Nesmeš’ šure da otvore vrata 10
Već mu daše kroz pendžer devojku.
Šure su ga pokorno molile:
„O naš zete, beže Jovan-beže!
„Nemoj našu sestru okarati,
„Naša j' seja i luda i mlada." — 15
„Neću vaše okarati seje,
„Kad je luda, odkud znade puta,
„Kad je mlada, što se udavala?
„Ne ću vašu seju okarati;
„Kad odemo dvoru bijelome, 20
„Kupiću joj džidžali-bešiku,
„Uz bešiku tananu robinju,
„Nek je ljulja na gornjem čardaku."
Pa odoše dvoru bijelome,
Ostavi je na gornjem čardaku, 25
A on ode u novu čaršiju.
Nekupuje džidžali-bešiku,
Uz bešiku tananu robinju,
Već kupuje šarenu preslicu,
Uz preslicu srebrno vretence, 30
Na preslicu od lana povesmo
I uz njega trostruku kandžiju;
Pa je nosi dvoru bijelome,
Pa uzima trostruku kandžiju,
Te udara svoju vernu ljubu, 35
Koliko je lako udario,
Crna krvca kroz košulju vrca:
„Eto ljubo, džidžali-bešike,
„I eto ti tanane robinje!" —
