Јован-бегу утекла девојка
Прво вече са деснице руке.
Кад се прену беже Јован-беже,
Ал’ му нема на руци девојке;
А он скочи на ноге лагане, 5
Опаса се мукадем појасом,
Сокољачки поље прелетио,
Све јуначки у двор дозивао:
„Шуре моје, отвор’те ми врата!“
Несмеш’ шуре да отворе врата 10
Већ му даше кроз пенџер девојку.
Шуре су га покорно молиле:
„О наш зете, беже Јован-беже!
„Немој нашу сестру окарати,
„Наша ј' сеја и луда и млада." — 15
„Нећу ваше окарати сеје,
„Кад је луда, одкуд знаде пута,
„Кад је млада, што се удавала?
„Не ћу вашу сеју окарати;
„Кад одемо двору бијеломе, 20
„Купићу јој џиџали-бешику,
„Уз бешику танану робињу,
„Нек је љуља на горњем чардаку."
Па одоше двору бијеломе,
Остави је на горњем чардаку, 25
А он оде у нову чаршију.
Некупује џиџали-бешику,
Уз бешику танану робињу,
Већ купује шарену преслицу,
Уз преслицу сребрно вретенце, 30
На преслицу од лана повесмо
И уз њега троструку канџију;
Па је носи двору бијеломе,
Па узима троструку канџију,
Те удара своју верну љубу, 35
Колико је лако ударио,
Црна крвца кроз кошуљу врца:
„Ето љубо, џиџали-бешике,
„И ето ти танане робиње!" —
