Ješua Mašiah
| ←Noć u pustinji | Ješua Mašiah Pisac: Mileta Jakšić |
Hristos na putu→ |
Obilazeći gradove i sela
Na rabotu je pošȏ svoga dela.
Put ga povede toga lepog dana
Kroz mlada polja suncem obasjana.
Sva je priroda dobre volje bila:
Blag povetarac s mora, od Karmila,
Ječmenim poljem talase je kretȏ
I obraze mu laskavo obletȏ...
Humovi, gore u daljini, stene —
Sav je predeo kud pogled okrene
Blistao kao nekad stari Eden
Pre negʼ iz nega Adam bi izveden:
Kad svet sijaše nevinim osmehom,
Još nezaražen smrću niti grehom
Večnom lepotom večitoga sklada —
Kad alʼ iznenada, —
Idući putem kroz polja On sreta
U raspadanju leš jednoga pseta...
I, gadeći se, glas Petrov ga trže:
„Ravi!... Strvina!... Obiđimo brže!...“
Al’ On zanesen svemirnom lepotom.
On se sažali nad umrlim skotom...
I, kao začuđen, što se leša gade,
Mesto da Lepo svud nađu i ljube.
Pružajuć ruku kraj lešine stade:
„Gle!“ reče „kako ima bele zube!...“
Izvor
[uredi]- Mileta Jakšić: Pesme, Matica Srpska, Novi Sad, 1984, str. 135
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mileta Jakšić, umro 1935, pre 89 godina.
|