Hrani majka dva malena sina,
u zlo doba u gladne godine:
oka žita trideset dinara;
i oba je majka othranila,
i oba je majka oženila, 5
dovela im po dobru devojku,
i obe su decu porodile:
Vinka Mirka, Koviljka Marinka.
Pobole se jetrvica Vinka,
pa doziva jetvrtu Koviljku: 10
„Oj, Koviljko, mila sejo moja,
ja bolujem i oću da umrem,
amanet ti mojega Mirka!
Kad Marinku bela hleba daješ,
mome Mirku koricu udeli, 15
nek svak znade da je sirotica,
da moj Mirko svoje majke nema,
kad izađeš u sokak u druge,
i Marinka u naručje uzmeš,
moga Mirka za ruku povedi, 20
nek svak znade da je sirotica,
da moj Mirko svoje majke nema,
kad vam sveto Vaskrsenje dođe,
i decama ruo pokrojite,
svome reži kako tebi drago, 25
mome Mirku čisto ruo crno,
nek svak znade da je sirotica,
da moj Mirko svoje majke nema.
Al Koviljka dobre duše bila,
pa je sve to obratno radila: 30
leba reže i jednom i drugom,
kada izađe u sokak u druge,
ona Mirka u naručje uzme,
svog Marinka za ruku kraj sebe,
kad Sveta Vaskresenja dođu, 35
ona reže ko jednom ko drugom;
niko ne zna što je Mirko bez majke,
sal što u svom srcu nosi tugu!
Reference
Izvor
Vladimir Bovan, Lirske i epske pesme Kosova i Metohije (studentski zapisi srpskih narodnih umotvorina sa Kosova i Metohije); Priština, Institut za srpsku kulturu; Beograd, Narodno delo, Stručna knjiga; Istok, Dom kulture, 2001., str. 463.
