Jesenje jutro
| Jesenje jutro Pisac: Stevan Luković |
Još od jutra rana gusta magla leži,
I sa brda tavnih po doli se sliva,
Teški vazduh oštro i oporo sveži —
Dô u magli sniva.
Kad kad gavran samo, grakćući očajno,
Preko seni drvâ s visâ tamo stiže,
Gde u dimu Ozren uvijen, potajno,
K’o avet se diže...
Poznajem te dobro, magloviti dane,
Što i jutros mojim saputnikom posta,
Život mi je tužni od mladosti rane
Tebi nalik dosta!
Nejasam i mračan kao život, ti se
Kao i on teškom koprenom uvijaš;
Jedva seni blede nazirem ti — vise
Neviđene nijaš.
Po tvojoj se magli luta k’o po njemu,
Kao i on davi tvoja ruka meka,
Mrak ste, studen, čama, bludnja — a po svemu
Smrt je — zima čeka!
Da... ni zračka jednog iza tvoga dima!
Došao si, javljaš da se zima kreće...
Jedva... Nebo za sve sažaljenja ima,
Mrtvi pokoj sneće!
Izvor[uredi]
- 1903. Pesme Stevana Lukovića. str. 8.
|