Jesen prava gospojina mala
Jesen prava gospojina mala,
Vrane gaču, pa jesen dovlaču.
Oj jeseni, što me sneveseli,
Sneveseli, diku mi oženi!
Diku ženu, mene ne ištedu —
Je l’ ne smedu, je l’ me ne voledu;
Pre ne smedu, neg’ što ne voledu.
Jesen prava gospojina mala,
Po polju se beli beljušika *) —
Verno ljubi mene moja dika,
Verno ljubi već godinu dana,
Pa još zato ne zna moja nana;
Ne zna nana, al’ će skoro znati,
Mora nana mene diki dati,
Diki dati, diku zetom zvati.
*) Trava, koja u jesen sazre, pa se beli. Najviše je ima po Sentomaškom polju, Marva je nejede