Jerko Škripalo3/1
| ←Šena dvanesata | Jerko Škripalo Pisac: Nepoznati autor Šena prva |
Šena druga→ |
MARO: Prhune, vele mi si reko od ćaće i od majke. Ja vidim da su došli do guste, ma ga je majka kjariškala; ne znam jesu li se umirili.
PRHUN: E, gosparu, muž se i žena lasno umiri, ako se i svade: dan ih razmiri, a noć umiri kad jedan drugoga gola zaviri.
MARO: Pustimo to; drugi ćemo put burlat. Dođimo sad na moje negocijo [posao]; nu jesi li mi donio dukate od Merdohaina?
PRHUN: Ovo ti sam donio petnes dukata a ostalo ti rimenčava u Kate Jagode; ili ih ti uzmi, ili ga počeka’ dokle mu ih vrati.
MARO: Dobro je i ovo, ma da mi si sve donio, veći bi mi pjačer učinio.
PRHUN: A ti uzmi česa nije, pasa’ se zasadara od ovemu — drugi će put bit bolje. Kad veće laškamo, veće će bit i mjedi, però [po ipak] ako nam reuška, er me strah da nam ne intravenja ko onemu na Šipanu komu je mati obaznala da je ukro 3 barjela vina.
MARO: Ovo mi nije ni za zub dosta, a znaš da mi se hoće vele: ja sam od prvijeh vlastela od grada.
PRHUN: Evo odovuda Merdohaina i Kate Jagode. Pođi ti u vilenice i reci joj da onako sve učini i reče kako sam je ja naučio, a ja sam Kati reko kako će se s Žudjelom vladat. Ja ću poć gospara staroga izvestit, da ih nađe na jajim, ukoliko se oni ustratenjaju — neka je meni!
Reference
[uredi]
