Moli mobu Kružić gospodaru,
Sto momaka, dvesta devojaka,
Napred žela Kružićeva Jela,
Pa posekla desnom rukom levu,
Od srca joj krvca udarila, 5
Ne zna niko krvcu ustaviti;
Metnuše je mladu na kočije,
Odvezoše njenom belom dvoru.
Kad su došli u bele dvorove,
Besedila Kružićeva Jela: 10
„Svekrvice, mila majko moja!
„Namesti mi mekanu postelju,
„Ne široku, ali pomekanu,
„S koje ti se ni dignuti ne ću;
„Pa dovedi moju milu majku." 15
To izustn, pa dušicu pusti.
Odneše je gore na čardake,
Upregoše konje u kočije,
I poslaše dva ulaka mlada,
Da dovedu Jeličinu majku. 20
Kad su došla dva ulaka mlada
U dvorove Jeličine majke,
Ona pita dva ulaka mlada:
„Koje dobro, dva ulaka mlada?" —
„Oj gospođo, Jeličina majko! 25
„Tebe Kružić u gozbinu zove,
„U Jele se muško čedo našlo."
Tad' besedi Jeličina majka:
„Počekajte, dva ulaka mlada.
„Da umesim prebele kolače, 30
„Da prepletem od zlata povoje,
„Da pokrojim tanane pelene."
Besede joj dva ulaka mlada:
„U Jelice mile jetrvice,
„One su joj mesile kolače; 35
„U Jelice mile zaovice,
„One će joj preplesti povoje;
„U Jelice mila svekrvica,
„Ona će joj pelene skrojiti."
Ne mož' njojzi na ino da bude, 40
Veće šnjima sede na kočije.
Kad su bili sredi polja ravna,
Besedila Jeličina majka:
„Oj Boga vam, dva ulaka mlada?
„Nešto meni desni obraz gori, 45
„Čini mi se, dobra biti ne će."
Besede joj dva ulaka mlada:
„Kružić za te nazdravicu pije."
Ona ćuti, ništa ne govori;
Kad su bili blizu bela dvora, 50
Opet veli Jeličina majka:
„Oj Boga vam, dva ulaka mlada!
„Što su vaši dvori otvoreni?
„Što po dvoru gologlave sluge ?"
Njojzi vele dva ulaka mlada: 55
„Ves'o nam je Kružić gospodaru.
„Pa ga sluge rujnim vinom služe,
„I za to su gologlave sluge."
A kad sišla sa laki kočija
I otišla gore na čardake, 60
I kad vidla milu jedinicu,
Tužno tuži Jeličina majka:
„Oj Jelice, mila jedinice!
„Došla ti je u poode majka:
„A što ćutiš, što mi ne besediš? 65
„Ili si se na me rasrdila,
„Što se majka čedu radovala?
„Ti si rano ostavila. majku,
„Al' teb' majka ostaviti ne će."
To izusti, pa dušu ispusti. 70
Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svjet izdao Vuk Stefanović Karadžić, knjiga prva, u kojoj su različne ženske pjesme, državno izdanje, Biograd, Štamparija Kraljevine Srbije, 1891, str. 620-622.
