Jedrila
| Jedrila Pisac: Rastko Petrović |
Topografski radnici, sokoli moji, sokoli,
Dok geografske karte tiskate
Mislite na zemlje udaljene.
Zelene i plave boje gora i stena sa prstiju sisate
A sa Azije oštrih mirisa bole vas grudi i Afrike.
Dok radite žudi vas zemlja udaljena
A zanose vas kao fantomi čudne slike,
Čamci od kože šivene, Eskimosi u trbuhu kitova.
Masni. Puni smo istih opojnih mirisa i bolova,
O hoj, topografski radnici, - braćo moja,
Još smo jaki, još smo mladi, država je za nas boja.
Topografski radnici vrlo ljubljeni, vrlo bliski,
Da ste bogati ne biste karte gradili,
Odlazili biste u daljine, prostora gladni;
Ni da sam moćan ne bih pesme pisao,
Rđave možda rđave. Gde bismo bili?
Lenjivi i topli o svakako da ne bismo bili radni,
Lenjivi i topli na obalama čije bismo reke ležali,
Koji bi nas narodi prijateljima zvali,
O koji bi za nas bili žali?
Ta u daljine bismo odlazili, prostora gladni,
Uvek ježni poljana, još gladni, još mladi, još jadni.
Pradedovi naši Sloveni, krvoločni al' putnici,
Braćo moja topografski radnici.
Čunovima da poverimo svoja srca umorni
A već bi nas zora sokolila da orni
Produžimo opet preko planina.
Svih zemalja granice obojene, gle, krvavo.
Pustili bismo jedra na okean tiskan plavo,
O drhtali bismo drhtali zdravo
U azuru umornih bezmerno starih svodova.
Avaj ovako, topografski, neka ste samo zdravo
Po sumornim prostorijama svojih bolova
Gde, daljim predelima umrljane, sisate svoje prste,
Gde nad nikad neviđenim manastirima
Stavljate sićušne krste.
Avaj ovako, topografski, neka ste samo zdravo,
Prilazeći ženama uveče da ih ljubite.
Bacivši pogled na ikonu i na kartu sveta
Vama se čini, kad prilazite ženi da je ljubite,
Da je ta karta ona krpa uzeta
Sa ranjavog lica Isusa Hrista.
Ha, ha, ha, kakvih čudnih ja tu smišljam žalova,
Da otpustim jedra okeanom tiskanim plavo,
I kakve ludačke ja sve smišljam planove:
Čas kralj ludaka, čas car, kambodžske gledam klance,
Sin sam Slovena divljih nekada, ali sada putnik.
Izvor[uredi]
|