Jevanđelje po Mateju (Anđelković)

Jevanđelje po Mateju Pisac: Miloš Anđelković

Preuzeto iz časopisa "Branič srpskog ili hrvatskog jezika". Tekst sadrži samo prvih 10 poglavlja.

Predgovor

Tekst Jevanđelja po Mateju iz "Braniča srpskog ili hrvatskog jezika".

Koliko vredi imati Sveto Pismo na svom jeziku, i koliko je taj prevod važan za svakoliki društveni život, potvrđuje nam to, što su dosad svi prevodi Svetog Pisma činili epohu u životu dotičnih naroda, kao što je i prevod Svetog Pisma na srpskom jeziku činio epohu u životu srpskog naroda.

Mene se zasad ne tiču ostali prevodi. Ja sam nameran da kažem nekoliko reči jedino o prevodu Svetog Pisma na srpskom jeziku, i to ne celokupnom prevodu već samo prevodu novozavetnog teksta.

Dakle, Sveto Pismo Novog Zaveta preveo je na srpski jezik Vuk Karadžić.

Prvi Vukov ogled za prevod novozavetnog teksta bio je 1824. god. Ali taj ogled nije mu ispao kao što treba za rukom; stoga vidimo da Vuk 1847. god. ponovo pristupa prevodu Novog Zaveta, ispravljajući tom prilikom mnoge svoje pogreške u ogledu od 1824. god. Itako je tek 1847. god. štampan u Beču prviput na srpskom jeziku Vukov prevod Svetog Pisma Novog Zaveta.

Od 1847. god. do danas Novi Zavet u Vukovu prevodu preštampavan je višeputa^[a]; ali, nažalost bez ikakvih ispravaka što se tiče jezičkih, pravopisnih, stilističkih, logičkih i drugih pogrešaka kojima je prepun Vukov prevod.

Šta je tome uzrok o tome neću ovde govoriti. Glavno je to, da su uzroci mnogi; ali je, čini mi se, najglavniji uzrok bio taj, što je u nas Vuk, kao filolog, veliki autoritet i što je on pri prevodu imao kao pomoćnike još dva velika naučara (Miklošića i Kopitara) te zbog toga njegov prevod Svetog Pisma niko nije smeo ispravljati.

Zato i dandanji mnogi tvrde, da je Vukov prevod Svetog Pisma tačan, i da ga netreba ispravljati. Tako, naprimer, Jovan Živanović izrekom kaže: „Vuk je tako rekao. A što Vuk kaže to mora valjati.“^[b] Međutim, takvo je gledište posve pogrešno. Pogrešno je, velim, stoga, što se samo sadržina, smisao Svetog Pisma nemože i nesme menjati, a obličje ili ruho mora se doterivati svagda prema razvitku narodnog jezika. To je tačno! Inače zar bi današnji prevod Svetog Pisma na srpskom jeziku razumeli naši potomci posle 500 godina? Dabome da nebi, jer nam o tome svedoči prevod Svetog Pisma na slovenskom jeziku, koji danas nerazumeju kao što treba ni dva sveštenika od sto, akamoli prost narod. Zato je i bilo neophodno potrebno prevesti novozavetni tekst na savremeni srpski jezik.

Ali, dok drugi narodi imaju po dva i tri razna prevoda^[c]; dok su drugi narodi mnogo veću pažnju obraćali na važnost i smisao jevanđelske nauke, − dotle mi Srbi stojimo još i dandanji onde gde je pre pola veka Vuk počeo i stao.

Ovakav je nemar za osudu, a tvrđenje onih koji kažu: „Vuk je tako rekao. A što Vuk kaže to mora valjati“ jako mi zaudara idolokoklonstvo u nauci, kojega nemože i nesme biti, inače nebismo nikad koraknuli nijednog koraka napred na naučnom polju.

Koliko je pak zaista nazadnjačko i dostojno sažaljenja mišljenje onih mislilaca, koji tvrde da od Vuka nije bilo niti će biti većeg znalca i poznavaoca srpskog jezika^[d], i da u Vukovu prevodu Svetog Pisma mora biti sve dobro zato što je to Vuk kazao, to se vidi iz ovoga:

1. što sam Vuk izrekom kaže za svoj prevod Sv. Pisma: „Ovaj prevod nije za crkvu, nego samo da ga ljudi čitaju kao knjigu“^[e];
2. što sam Vuk priznaje da u tom njegovu prevodu ima pogrešaka, jer kaže: „Ja sam se trudio što sam više mogo i oko vernosti i oko jezika; ali pored svega toga truda ne može se reći da se neće naći pogrešaka i u jednome i u drugome; jer ljudski posao nikakav ne može biti bez i kake pogrješke“^[f], i
3. što sam Vuk kaže: „Gdjekoje sam nejednakosti (koje se tiču prevoda jednih istih reči) učinio gotovo navalice ili ne znajući koje je bolje; a gdjekoje su utekle protivu moje volje. U napredak ako suđeno bude da ovu knjigu (Sveto Pismo Novog Zaveta) još jednom uzaštampam, gledaću i u ovome da se popravi što više bude mogućno“^[g].

Dakle, kao što vidimo, dok sam Vuk javno i iskreno priznaje, da njegov prevod Sv. Pisma nije za crkvu, i da u njemu ima pogrešaka koje bi i on sam morao ispraviti da je doživeo da ga ponovo štampa, − dotle neki zaista bez razloga, silom proglašuju Vuka za nepogrešnog a njegov prevod Sv. Pisma za „neprikosnoven“.

Ja se neslažem sa tim, da je Vuk, baš kao filolog, nepogrešan, i budući ubeđen da je njegov prevod veoma pogrešan, rešio sam da, ukoliko mi sprema dopušta, takođe prevedem na srpski jezik Sveto Pismo Novog Zaveta, te da na taj način ispravim bar krupnije pogreške koje sam zapazio u Vukovu prevodu.

Pošto, pak, istočni govor (dijalekat) ima na svojoj strani većinu naroda srpskog, i pošto je taj govor najstalniji, najodređeniji i najlepši, zbog čega on sve više i osvaja u književnosti,^[h] − to sam ja preveo novozavetni tekst na istočni, književni dijalekat, te će se moj prevod i time razlikovati od Vukova prevoda koji je na južnom, neknjiževnom dijalektu.

I još nešto.

Vukov prevod, kao što je to kazao i sam Vuk, zbog mnogih nezgodnih, pa čak i sablažnjivih izraza, nebi se nikad mogao čitati ucelini u crkvi. A zbog tih izraza nismo mogli dosad ni školskoj omladini preporučiti čitanje mnogih mesta iz Novog Zaveta. Bar ja sam dosad uvek sa strahom preporučivao svojim učenicima čitanje Sv. Pisma ucelini, jer sam se bojao da tražeći istinu i idući k Izvoru Vode Žive usput se nesablazne rđavim Vukovim prevodom, pošto sam se, priznatimoram, nekad, i sam njime sablažnjavao. Međutim unapred mogu reći, da sam ja sva ta nezgodna i sablažnjiva mesta preneo kudikamo podesnije, te će se sva jevanđelja u mom prevodu ne samo moći dati u ruke školskoj omladini oba pola radi čitanja, nego će se moći čitati i u crkvi.

U prvoj glavi jevanđelja po Mateju nalaze se već dva takva mesta koja je Vuk nezgodno preveo, i zbog kojih nikad nisam mogao preporučiti učenicima svojim da čitaju iz Biblije o Božiću ili o Hristovu rođenju.

Jedno je od tih mesta 18. stih, koji se u Vukovu prevodu završuje ovako: „a još dok se ne behu sastali (Josif i Sveta Deva Marija) nađe se da je ona (Sveta Deva Marija) trudna od Duha Svetoga“. A drugo je mesto 23. stih, koji u Vukovu prevodu glasi: „Eto devojka će zatrudnjeti i rodiće sina“,... Međutim evo kako sam ja preveo završetak 18. stiha: „nađe se da je ona u blagoslovenom stanju“ ,... i t. d. A 23. stih preveo sam ovako: „Eto devojka će ostati u blagoslovenom stanju, i rodiće sina“ ,... i t. d.

Najzad, moram spomenuti i to, da sam pri prevodu obraćao pažnju više na smisao nego na reči, zato je na mnogim mestima moj prevod i jasniji i razumljiviji od Vukova prevoda. Tako sam činio stoga, što pri prevodu i nije glavno prevoditi reči nego smisao. Ali, ipak, ja sam se držao i onog načela: „Verno ukoliko se može, a slobodno ukoliko je dopušteno“. Iznoseći pak svoj prevod na javnost, ja nečinim to zbog toga, što smatram da je on bez ikakvih pogrešaka; naprotiv, ja to činim samo stoga, što želim čuti o njemu i mišljenja drugih ljudi, jer samo tako, tojest ispravljajući jedan drugog, možemo jednom i mi imati Hristovu nauku u savremenom i čistom srpskom ruhu.

A sad da pređem na sam prevod.

Jevanđelje po Mateju

Glava 1-va

Poreklo Isusa Hrista (1 − 17) i Njegovo rođenje (18 − 25)

1. Poreklo^[i] Isusa Hrista, sina Davidova, Àvrâmova sina.

2. Àvrâm rodi Isáka; Ѝsák rodi Jakova; Jakov rodi Judu i braću njegovu;

3. Juda s Tamarom rodi Faresa i Zaru; Fares rodi Esroma; Esrom rodi Arama;

4. Aram rodi Aminadava; Aminadav rodi Nasona; Nason rodi Salmona;

5. Salmon s Rahavom rodi Voza; Voz s Rutom rodi Ovida; Ovid rodi Jeseja;

6. Jesej rodi Davida cara; David car s Urijinicom rodi Solomona;

7. Solomon rodi Rovoama; Rovoam rodi Aviju, Avija rodi Asu;

8. Asa rodi Josafata; Josafat rodi Jorama; Joram rodi Oziju;

9. Ozija rodi Joatama; Joatam rodi Ahaza; Ahaz rodi Jezekiju;

10. Jezekija rodi Manasiju; Manasija rodi Amona; Amon rodi Josiju;

11. Josija rodi Jehoniju i braću njegovu pred preseljenje u Vavilon.

12. A po preseljenju u Vavilon Jehonija rodi Salatila; Salatil rodi Zorovavelja;

13. Zorovavelj rodi Avijuda; Avijud rodi Elijakima; Elijakim rodi Azora;

14. Azor rodi Sadoka; Sadok rodi Ahima; Ahim rodi Jelijuda.

15. Jelijud rodi Jeleazara; Jeleazar rodi Matana; Matan rodi Jakova;

16. Jakov rodi Josifa, zaručnika Marije, a ona rodi Isusa, koji je prozvan Hristos.

17. Svega dakle četrnaest kolena od Avrama do Davida; i četrnaest kolena od Davida do preseljenja u Vavilon; i četrnaest kolena od preseljenja u Vavilon do Hrista.

18. A rođenje Isusa Hrista bilo je ovako: kad je Marija, mati Njegova, bila zaručena za Josifa, a još dok se nisu bili sastali, nađe se da je ona u blagoslovenom stanju od Duha Svetog.

19. A Josif zaručnik njen, budući pobožan i nehoteći je javno sramotiti, namisli da se tajno (kradom) razvede s njom.

20. Ali kad on htede to učiniti, javi mu se u snu anđeo Gospodnji i reče mu: Josife, sine Davidov! neboj se uzeti Marije zaručnice svoje; jer ono što se u njoj začelo to je od Duha Svetog.

21. Ona će roditi sina, i nadeni mu ime Isus; jer će on spasti svoj narod od greha njegovih.

22. A ovo je pak sve bilo zato, da se izvrši ono što je Gospod kazao preko proroka, koji veli:

23. Eto, devojka će ostati u blagoslovenom stanju, i rodiće sina i zvaće se Emanuilo, što znači: s nama Bog (Isaija 7, 14).

24. Kad se Josif probudi, on posluša anđela Gospodnjeg, i uzme Mariju, zaručnicu svoju.

25. I neznađaše Josif za nju; i ona rodi sina svog jedinorodnog kome Josif dade ime Isus.^[j].

Glava 2-ga

Dolazak mudraca u Jerusalim i Vitlejem (1 − 12). Begstvo u Misir (13 − 23).

1. A kad se rodi Isus u Vitlejemu judejskom, za vreme cara Iroda, dođoše u Jerusalim mudraci od istoka i pitahu:

2. Gde je Car judejski što se rodio? Jer smo mi videli Njegovu zvezdu na istoku i došli smo da mu se poklonimo.

3. Kad to ču car Irod, uplaši se, i sav Jerusalim s njim.

4. I sabravši sve glavare svešteničke i učene ljude, pitaše ih: gde će se roditi Hristos?

5. A oni mu rekoše: u Vitlejemu judejskom; jer je tako prorok kazao:

6. I ti Vitlejeme, zemljo Judina, ni po čemu nisi najmanji u državi Judinoj; jer će iz tebe izići vođa koji će biti gospodar nad mojim narodom izrailjskim (Mih. 5, 2).

7. Tada Irod tajno dozva mudrace, i pažljivo ih ispitivaše kad se pojavila zvezda.

8. I poslavši ih u Vitlejem, reče im: idite i raspitajte dobro za Dete, pa kad Ga nađete, javite mi, da i ja idem da Mu se poklonim.

9. Oni, saslušavši cara, otidoše; a zvezda, koju su videli na istoku, iđaše pred njima i naposletku se zaustavi nad onim mestom gde bejaše Dete.

10. A kad videše zvezdu gde je stala oni se veoma obradovaše.

11. I, ušavši u kuću, nađoše Dete s Marijom, materom Njegovom, i padoše ničice i pokloniše Mu se^[k]; pa iznesoše dare svoje i darivaše Ga: zlatom, tamjanom i smirnom.

12. Ali pošto im Bog u snu zapovedi da se nevraćaju k Irodu, oni otidoše drugim putem u svoju zemlju.

13. A kad oni otidoše, anđeo Gospodnji javi se Josifu u snu i reče mu: ustani, uzmi Dete i mater Njegovu pa beži u Misir, i nevraćaj se otuda dok ti nekažem; jer će Irod tražiti Dete da Ga ubije.

14. I on ustavši uze Dete i mater Njegovu noću i otide u Misir.

15. I osta tamo do smrti Irodove; da se ispuni ono što je kazao Gospod preko proroka, koji veli: iz Misira dozvah Sina Svog (Osija 11, 1).

16. Tada Irod, videvši da su ga mudraci prevarili, veoma se ražljuti, i posla najmljene ljude te pobiše svu decu po Vitlejemu i po svoj okolini njegovoj od dve godine, pa i manje, prema vremenu koje je tačno doznao od mudraca.

17. Tada se ispuni ono što je rekao prorok:

18. Glas u Rami ču se, plač i vrisak i jaukanje veliko. Rahilja plače za svojom decom i neće da se uteši, jer ih nema (Jer. 31, 15).

19. A posle smrti Irodove anđeo Gospodnji opet se javi Josifu u Misiru.

20. I reče mu: ustani, uzmi Dete i mater Njegovu i idi u zemlju Izrailjevu; jer su izumrli oni koji su hteli ubiti Dete.

21. I on ustavši, uze Dete i mater Njegovu, i dođe u zemlju Izrailjevu.

22. Ali čuvši da Arhelaj vlada u Judeji mesto Iroda, oca svog, poboja se tamo ići; stoga mu se Bog javi u snu i zapovedi mu te otide u krajeve galilejske.

23. I došavši tamo nastani se u varoši Nazaretu, da se ispuni ono što su kazali proroci: da će se Nazarećanin nazvati.

Glava 3-ća

Jovanovo propovedanje i služenje (1 − 12). Krštenje Hristovo (13 − 17).

1. U ono pak doba dođe Jovan Krstitelj, i učaše narod^[l] u Pustinji Judejskoj^[m].

2. I govoraše: pokajte se! približi se carstvo nebesko.

3. Jer je to onaj za koga je kazao prorok Isaija: glas onoga što viče u pustinji: pripremite put Gospodu, i poravnite staze Njegove (Is. 40, 3).

4. A Jovan imaše haljinu od dlake kamilje i pojas kožan oko sebe; a hrana njegova bejaše skakavci^[n] i med divlji.

5. Tada dolažahu k njemu Jerusalimljani i svi iz Judeje i okoline jordanske.

6. Oni ispovedahu grehe svoje i Jovan ih kršćavaše^[o] u Jordanu.

7. A kad mnogi fariseji i sadukeji počeše dolaziti k Jovanu da ih krsti, reče im: porodi ehidnini! ko reče vama da bežite ovamo od kazne Božje?

8. Budite onaki kakvi treba da su pravi pokajnici.

9. I nemojte misliti: imamo oca Avrama; jer vam kažem da može Bog i od kamenja ovog stvoriti decu Avramu.

10. Već i sekira stoji kod korena svakom drvetu; svako dakle drvo koje nerađa dobra roda biće odsečeno i bačeno u vatru.

11. Ja vas kršćavam vodom za pokajanje; ali Onaj, što ide za mnom, jači je od mene; ja nisam dostojan Njemu obuće poneti; On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem.

12. Njemu je lopata u ruci, pa će očistiti gumno svoje, i skupiće pšenicu svoju u žitnicu, a slamu će spaliti ognjem večnim.

13. Tada dođe Isus iz Galileje na Jordan k Jovanu da Ga Jovan krsti.^[p]

14. Jovan Ga odvraćaše govoreći: zar Ti dolaziš k meni da ja Tebe krstim, a Ti treba mene da krstiš?

15. Ali mu Isus odgovori: neka bude kako Ja hoću; jer treba da vršimo po zakonu dužnosti svoje. Tada Jovan pristade da Ga krsti.^[q]

16. I Isus, čim Ga Jovan krsti, iziđe odmah iz reke. Njemu se tada otvoriše nebesa, i Jovan vide kako na Njega siđe Duh Božji u obliku goluba.

17. I začu se glas s neba: Ovo je Sin Moj ljubazni Koga Ja volim.

Glava 4-ta

Kušanje Isusa Hrista (1 − 11). Hristos počinje propovedati svoju nauku u Galileji (12 − 15).

1. Tada Isusa odvede Duh Sveti u pustinju da Ga đavo kuša.

2. Posteći četrdeset dana i četrdeset noći On naposletku ogladne.

3. Tada dođe k Njemu đavo i reče Mu: ako si Sin Božji, reci da kamenje ovo hlebovi postanu.

4. Ali mu Isus odgovori: u Svetom Pismu stoji napisano: neživi čovek o samom hlebu nego i o hrani duhovnoj (Peta knj. Mojs. 8, 3).

5. Zatim Ga odvede đavo u Jerusalim i postavi ga navrh crkve;

6. Pa Mu reče: ako si Sin Božji, skoči dole; jer u Svetom Pismu stoji napisano da Bog anđelima svojim zapoveda da Te čuvaju, i oni će Te rukama prihvatiti, da se negde na kamen nespotakneš (Psal. 90, 11-12).

7. A Isus mu reče: ali i to stoji napisano: nemoj kušati Gospoda Boga svog (Druga knj. Mojs. 6, 16).

8. Zatim Ga đavo odvede na goru vrlo visoku, i pokaza Mu sva carstva ovog sveta i slavu njihovu.

9. I reče Mu: sve ovo daću Tebi ako mi se pokloniš.

10. Ali mu Isus reče: idi od Mene satano; jer stoji napisano: Gospodu Bogu svom klanjaj se i Njemu jedinome služi (Druga knj. Mojs. 6, 12).

11. Tada Ga ostavi đavo, a anđeli dođoše i služahu Mu.

12. A kad ču Isus da je Jovan zatvoren u tamnicu, otide^[r] u Galileju.

13. I, ostavivši Nazaret, dođe i nastani se u Kapernaumu primorskom, u zemlji Zavulonovoj i Neftalimovoj,

14. Da se ispuni ono što je kazao prorok Isaija:

15. Zemlja Zavulonova i zemlja Neftalimova, pokraj mora, s one strane Jordana, Galileja neznabožačka.

16. Narod, koji je u tami, vide Videlo veliko, i onima što su u senci smrtnoj, zasvetli Videlo (Isaija 9, 1-2).

17. Od tada Isus poče učiti narod i govoriti: pokajte se, jer se približi carstvo nebesko.

18. Idući, pak, pokraj Galilejskog Mora vide dva brata: Simona, koji se zove Petar, i Andriju, brata njegova, gde bacaju mreže u more, jer bejahu ribari.

19. I reče im: hajdete za mnom, pa ću od vas načiniti lovce koji će ljude loviti.

20. I oni odmah ostaviše mreže i otidoše za Njim.

21. Otišavši odatle On vide druga dva brata: Jakova Zevedejeva i Jovana, brata njegova, u lađi sa Zevedejem, ocem njihovim, gde krpe mreže svoje, i pozva ih.

22. I oni odmah ostaviše lađu i oca svog i otidoše za Njim.

23. Isus iđaše po svoj Galileji učeći po sinagogama i propovedajući jevanđelje o carstvu nebeskom, i isceljujući ljude od svake bolesti i svake nemoći.

24. I otide glas o Njemu po svoj Siriji; i privedoše mu sve bolesnike koji su patili od raznih bolesti i muka, i besne, i mesečare i uzete, i On ih isceli.

25. I za njim iđaše mnogo naroda iz Galileje, i iz Dekapolisa^[s], i iz Jerusalima, i iz Judeje, i ispreko jordana.

Glava 5-ta

1. A kad Isus vide narod, pope se na goru; i, kad sede, priđoše k Njemu učenici Njegovi.

2. A On ih učaše, govoreći:

3. Blago onima koji su smerni, jer je njihovo carstvo nebesko;

4. Blago onima koji plaču^[t], jer će se utešiti;

5. Blago krotkima, jer će dobiti ne samo viša blaga zemaljska, nego i blaga nebeska;

6. Blago gladnima i žednima pravednosti, jer će se nasititi;

7. Blago milostivima, jer će i Bog prema njima biti milostiv;

8. Blago onima koji su čista srca, jer će Boga videti;

9. Blago onima koji su miroljubivi, jer će se sinovi Božji nazvati;

10. Blago prognanima pravde radi, jer je njihovo carstvo nebesko.

11. Blago nama ako bas uzasramote i usprogone i reku protiv vas svakojake rđave reči lažući, Mene radi.

12. Radujte se i veselite se, jer je velika nagrada vaša na nebesima; jer su tako gonili i proroke pre vas.

13. Vi ste so zemlji; ako so obljutavi, čime će se osoliti? Ona tada neće biti ni za šta, osim da se baci te da je ljudi gaze.

14. Vi ste videlo svetu. Ne može se sakriti varoš koja je na gori.

15. Niti se pali sveća i meće pod sud nego na svetnjak, te svetli svima koji su u kući.

16. Tako neka se svetli vaše videlo pred ljudima, da bi videli vaša dobra dela, i slavili Oca vašeg nebeskog.

17. Nemislite da sam došao da poništim zakon i ono što su proroci kazali; nisam došao da poništim već da potvrdim!

18. Jer vam zaista kažem: dok traje nebo i zemlja neće propasti ni najmanja slovca ili jedne tačke iz zakona dok se ve neizvrši.

19. Ko pogazi jednu od ovih najmanjih zapovesti, i nauči druge da i oni tako čine, biće najmanji u carstvu nebeskom; a ko izvrši i druge nauči da izvršuju, taj će biti veliki u carstvu nebeskom.

20. Jer, kažem vam, ako pravednost vaša nebude veća od pravednosti zakonika i fariseja, nećete ući u carstvo nebesko.

21. Čuli ste da je kazano; neubij; jer ko ubije, biće kriv sudu^[u] (Druga knj. Mojs. 20,13).

22. A ja vam kažem: svaki, koji se bez uzroka ljuti na svog bližnjeg, kriv je sudu; a ko kaže svom bližnjem da je glupak, kriv je Sinedrionu; a ko kaže da je bezumnik, zaslužuje muke paklene.

23. Zato, dakle, ako prineseš dar svoj k žrtveniku, i tamo se opomeneš da bližnji tvoj ima nešto protiv tebe;

24. Ostavi tamo pred žrtvenikom dar svoj i vrati se te se najpre pomiri s bližnjim svojim, pa onda idi i prinesi dar svoj.

25. Miri se sa svojim parničarom dok si sa njim na putu za sud, da te parničar nepreda sudiji, a sudija da te nepreda sluzi i u tamnicu da te neoteraju.

26. Zaista ti kažem: nećeš izići otuda dok nedaš i poslednje pare.

27. Čuli ste da je kazano u Starom Zavetu: nečini preljube (Druga knj. Mojs. 20, 14,).

28. A Ja vam kažem: svaki koji pogleda na žensku sa požudom već je učinio preljubu u srcu svom.

29. A ako te oko tvoje sablažnjava, iskopaj ga i baci od sebe; jer je bolje da ti propadne jedan deo tela tvog negoli celo telo da bude bačeno u pakao.

30. I ako te desna ruka tvoja sablažnjava, odseci je i baci od sebe; jer je bolje da ti propadne jedna ruka negoli celo telo tvoje da bude bačeno u pakao.

31. Rečeno je takođe: ako se ko razvede sa ženom svojom, da joj da uverenje o razvodu braka (Peta knj. Mojs. 24, 1).

32. A Ja vam kažem: koji se razvede sa ženom svojom, osim zbog preljube, navodi je da čini preljubu; a ko se ženi raspuštenicom, čini preljubu.

33. Još ste čuli da je kazano u Starom Zavetu: nekuni se lažno, nego ispuni ono za što si se Gospodu zakleo (Treća knj. Mojs. 19, 12. Peta knj. Mojs. 23, 21).

34. A Ja vam kažem: nekunite se nikako: ni nebom, jer je presto Božji;

35. Ni zemljom, jer je podnožje nogama Njegovim; ni Jerusalimom, jer je on varoš velikog Cara.

36. Ni glavom svojom ne kuni se, jer nemožeš učiniti ni dlake jedne bele ili crne.

37. Dakle, kad nešto tvrdite ili poričete govoite samo: jest, jest; nije, nije; jer što je više od ovoga nije dobro.

38. Čuli ste da je kazano: oko za oko i zub za zub (Druga knj. Mojs. 21, 24).

39. A Ja vam kažem: nevraćajte zlo za zlo, nego ako to ko udari po desnom obrazu, obrni mu i levi.

40. Ko hoće da se sudi s tobom da ti uzme donju haljinu, podaj mu i gornju.

41. Ako te ko primora da ideš s njim jedan sahat, idi dva sahata.

42. I koji od tebe nešto ište, podaj mu; a koji ti traži kakvu pomoć, neodreci mu^[v].

43. Čuli ste da je kazano: ljubi svog prijatelja, a mrzi na neprijatelja (Treća knjiga Mojs. 19, 17. 18.).

44. A Ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje; blagosiljajte one koji vas kunu; činite dobro onima koji vas mrze; i molite se Bogu za one koji vas vređaju i gone;

45. Da budete sinovi Oca svog nebeskog; jer On čini te sunce Njegovo obasjava i rđave i dobre, i daje kipu i pravednima i grešnima.

46. Jer, ako ljubite one koji vas ljube, kakvu korist imate od takve ljubavi. Zar nečine to i carinici?

47. I ako Boga nazivate samo svojim prijateljima zar činite nešto osobito? Nečine li to i neznabošci?

48. Dakle budite savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski.

Glava 6-ta

Produženje propovedi na gori: davanje milostinje (1 − 14); Molitva Gospodnja (5 − 15); post (16 − 18); istinito blago (19 − 34).

1. Pazite da milostinju nečinite pred ljudima da bi vas oni videli; inače nećete biti nagrađeni od Oca svog nebeskog.

2. Dakle kad daješ milostinju, netrubi pred sobom, kao što čine licemeri po sinagogama i po ulicama da ih hvale ljudi. Zaista vam kažem da su oni već primili nagradu svoju.

3. Ti kad činiš milostinju neka nezna levaka tvoja šta čini desnica;

4. Da bi milostinja tvoja bila tajna; a Otac tvoj koji vidi tajno, daće tebi javno.

5. I kad se moliš Bogu, nebudi kao licemeri, koji rado po sinagogama i na raskršću po ulicama stoje i mole se Bogu da ih vide ljudi. Zaista vam kažem da su primili nagradu svoju.

6. Ti kad se moliš Bogu, uđi u sobu svoju, i, zatvorivši vrata, pomoli se Ocu svom koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi i ono što je tajno, daće tebi javno.

7. A kad se molite Bogu, negovorite mnogo, kao neznabošci; jer oni misle da će im Bog dati ono što žele kad se dugo mole.

8. Vi, dakle, nemojte biti kao oni, jer zna Otac vaš nebeski i pre molitve^[w] vaše šta vama treba.

9. Vi se dakle ovako molite Bogu: Oče naš nebeski, neka se slavi ime Tvoje;

10. Neka dođe carstvo Tvoje; neka bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu;

11. Daj nam danas što nam je potrebno za život;

12. I oprosti nam grehe naše kao i mi što opraštamo onima koji nama zgreše;

13. I nedovodi nas u iskušenje; nego nas čuvaj od zla.

14. Jer ako opraštate ljudima grehe njihove, oprostiće i vama Otac vaš nebeski.

15. Akoli pak neopraštate ljudima greha njihovih, ni Otac vaš nebeski neće oprostiti vama greha vaših.

16. A kad postite, nemojte biti snuždeni kao licemeri; jer oni čine bleda lica svoja da ih vide ljudi da poste. Zaista vam kažem da su oni već primili nagradu svoju.

17. Ti kad postiš, namaži glavu svoju, i lice svoje umij,

18. Da te nevide ljudi da postiš, nego Otac tvoj nebeski; i otac tvoj koji vidi i ono što tajno, nagradiće tebe javno.

19. Netecite sebi blaga na zemlji, gde moljac i rđa upropašćuje, i gdje lopovi potkopavaju i kradu,

20. Nego tecite sebi blago na nebu, gde ni moljac ni rđa neupropašćuje, i gde lopovi nepotkopavaju i nekradu.

21. Jer gde je vaše blago, onde će biti i srce vaše.

22. Oko je svetlost telu. Ako dakle oko tvoje bude zdravo, onda će celo telo tvoje biti svetlo.

23. Akoli pak oko tvoje nebude zdravo onda će celo telo tvoje tamno biti. Ako je dakle svetlost, što je u tebi, tama, onda kakva li je tama?

24. Niko nemože služiti dva gospodara: jer ili će jednoga mrziti, a drugoga voleti; ili će za jednoga mariti a za drugoga neće mariti. Nemožete služiti Bogu i mamonu.

25. Zato vam kažem: nebrinite se za život svoj, šta ćete jesti, ili šta ćete piti; ni za telo svoje, u šta ćete se obući. Zar nije život pretežniji od hrane i telo od odela?

26. Pogledajte na ptice; one niti seju, niti žnju, niti sabiraju u žitnice; i Otac vaš nebeski hrani ih. Zar niste vi mnogo pretežniji od njih?

27. A i ko od vas, brinući se, može ma i za jedan dan produžiti vek svoj^[x]?

28. I za odelo zašto se brinete? Pogledajte na ljiljane u polju kako rastu. Netrude se niti predu;

29. Ali ja vam kažem da se ni Solomon u svoj svojoj slavi neobuče kao jedan od njih.

30. A kad travu po polju, koja danas jest a sutra se u peć baca, Bog tako odeva, zar vas, maloverni, da ne odeva?

31. Nebrinite se dakle i negovorite: šta ćemo jesti, ili, šta ćemo piti, ili, čim ćemo se odenuti?

32. Jer sve ovo neznabošci ištu; a zna i Otac vaš nebeski da vama sve to treba.

33. Nego ištite najpre carstva Božjeg, i pravde Njegove, pa će vam se dati i sve ostalo^[y].

34. Nebrinite se dakle za sutra, jer sutra brinuće se za se. Dosta je svakom danu brige svoje.

Glava 7-ma

Svršetak propovedi na gori: o neosuđivanju bližnjih (1 − 5); o čuvanju svetinje (6); o molitvi i Božjem milosrđu (7 − 12); o širokom i toskom putu (14); o lažnim prorocima (15 − 23); o istinitoj i lažnoj mudrosti (24 − 27); zaključak (28 − 29).

1. Nesudite da vam se nesudi;

2. Jer kako vi budete druge sudili, onako će se i vama suditi; i kakom merom merite, će se i vama meriti.

3. I zašto vidiš trun u oku svog bližnjeg, a gredu u oku svom nevidiš?

4. Ili, kako možeš reći svom bližnjem: stani, da ti izvadim trun iz oka tvog; a imaš gredu u oku svom?

5. Licemere! izvadi najpre gredu iz oka svog, pa ćeš onda videti izvaditi trun iz oka bližnjeg svog.

6. Nedajte svetinje psima, niti mećite bisera svog pred svinje, da na nepogaze, i vrativši se nerastrgnu vas.

7. Ištite i daće vam se; tražite i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se.

8. Jer svaki, koji ište, dobiva; koji traži, nalazi; a koji kuca, otvoriće mu se

9. Ili, koji je taj čovek među vama, koji bi dao kamen sinu svom, kad bi zatražio hleba?

10. Ili ako ribe zaište da mu da zmiju?

11. A kad dakle vi, budući nesavršeni, umete dare dobre davati deci svojoj, onda zar neće timpre Otac vaš nebeski dati dobra onima koji Ga mole?

12. Itako, dakle, sve što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima, jer to zahtevaju zakon i proroci.

13. Ulazite na uska vrata; jer široka vrata i širok put vode u propast, i mnogo ih ima koji ulaze na široka vrata i idu širokim putem

14. Jer uska vrata i tesan put vode u život i malo ih je koji ih nalaze.

15. Čuvajte se lažnih proroka, koji dolaze k vam u ovčijem runu, a unutra su vuci grabljivi.

16. Po plodovima njihovim poznaćete ih. Edali se bere s trnja grožđe, ili s čička smokve?

17. Dakle svako drvo dobro plodove dobre daje, a rđavo drvo plodove rđave daje

18. Nemože drvo dobro plodova rđavih davati, niti drvo rđavo može plodova dobrih davati

19. Svako dakle drvo, koje nedaje dobra ploda seku i u vatru bacaju.

20. Itako dakle po plodovima njihovim poznaćete ih.

21. Neće svaki, koji mi govori. Gospode! Gospode! ući u carstvo nebesko; nego koji izvršuje volju Oca Mog nebeskog.

22. Mnogi će reći Meni na Strašnom Sudu: Gospode! Gospode! zar nismo u ime Tvoje prorokovali, i tvojim imenom đavole izgonili i mnoga čudesa činili?

23. A Ja ću im tada kazati: nepoznajem vas; idite od Mene bezakonici.

24. Svaki dakle koji sluša ove Moje reči i po njima živi, smatraću ga da je kao mudar čovek koji sazida kuću svoju na kamenu.

25. I udari kiša, i dođoše vode, i dunuše vetrovi, i udariše na tu kuću, i nepade; jer beše sazidana na kamenu.

26. A svaki, koji sluša ove Moje reči, a neizvršuje ih, on će biti kao lud čovek koji sazida kuću svoju na pesku.

27. I udari kiša, i dođoše vode, i dunuše vetrovi, i udariše na tu kuću, i pade, i strašno se raspade.

28. I kad Isus završi govor ovaj, čuđaše se narod nauci Njegovoj.

29. Jer ih On učaše kao Onaj koji vlast ima, a ne kao zakonici i fariseji.

Glava 8-ma

Isceljenje gubavog (1 − 4); isceljenje kapetanova sluge (5 − 13); isceljenje Petrove tašte i mnogih drugih (14 − 17); odgovor Isusa Hrista na pitanje jednog zakonika i učenika svog (18 − 22); Isus stišava buru na moru (23 − 27); Isus isceljuje u zemlji Gergesinskoj dva besna čoveka (28 − 34).

1. A kad Isus siđe s gore, za njim iđaše naroda mnogo.

2. Tada dođe k Njemu čovek gubav i, klanjajući Mu se, reče: Gospode! ako hoćeš možeš me isceliti.

3. A Isus, pruživši ruku, dotače ga se, i reče: hoću, isceli se. I bolesnik se odmah isceli od gube.

4. I Isus mu reče: pazi, nikome to nekazuj, nego idi i pokaži svešteniku, i prinesi dar koji je zapovedio Mojsije radi dokaza sveštenicima (Treća knj. Mojs. 14, 3−4).

5. A kad uđe u Kapernaum, k Njemu priđe kapetan moleći ga:

6. Gospode! sluga moj leži doma uzet, i muči se veoma mnogo.

7. A Isus mu reče: Ja ću doći i isceliću ga.

8. Ali kapetan odgovori: Gospode! nisam dostojan da uđeš u moju kuću; nego samo reci da ozdravi sluga moj i on će ozdraviti.

9. Jer i ja imam vlast, a imam i vojnike, pa kad kažem jednome: idi, i on ide; i drugome: dođi, i dođe; ili kažem sluzi svom: učini to, i on učini.

10. A kad to ču Isus začudi se i reče onima što iđahu za Njim: zaista vam kažem: ni u narodu izrailjskom toliko vere nenađoh.

11. Ali vam kažem da će mnogi od istoka i zapada doći i sešće za trpezu s Avramom i Isakom i Jakovom u carstvu nebeskom;

12. A sinovi carstva nebeskog^[z] biće oterani u krajnju tamu gde će biti plač i škrgut zubâ.

13. A kapetanu reče Isus: idi; kako si verovao, tako neka ti bude. I ozdravi sluga njegov toga časa.

14. I došavši Isus u kuću Petrovu vide taštu njegovu da leži i groznica je trese.

15. Isus je uhvati za ruku i groznica je pusti, i ona usta, i služaše Mu.

16. A uveče dovedoše k Njemu besnih mnogo, i On izgna iz njih nečiste duhove jednom rečju, i sve bolesnike isceli;

17. Da se izvrši što je prorekao prorok Isaija: On nemoći naše uze i bolesti ponese (Is. 53, 4).

18. A kad vide Isus mnogo naroda oko sebe, zapovedi učenicima svojim da pređu na drugu stranu.

19. Tada priđe k Njemu jedan zakonik i reče Mu: Učitelju! ja ću ići za Tobom kud god Ti pođeš.

20. A Isus mu reče: lisice imaju jazbine i ptice gnezda; a Sin čovečji nema gde da se skloni.

21. Drugi od učenika Njegovih reče Mu: Gospode! dopusti mi najpre da idem da sahranim oca svog.

22. A Isus mu reče: hajde za Mnom, a ostavi neka mrtvi sahranjuju svoje mrtve.

23. I kad uđe u lađu, za Njim uđoše i učenici Njegovi.

24. Na moru tada postade velika bura, i lađu pokriše valovi; a On spavaše.

25. Učenici Njegovi, prišavši k Njemu, razbudiše Ga, i rekoše mu: Gospode! izbavi nas izgibosmo.

26. A Isus im reče: zašto ste tako plašljivi, maloverni? Zatim usta i utiša vetar i more, i postade tišina velika.

27. A ljudi, čudeći se, govorahu: ko je ovo te Mu se pokorava i vetar i more?

28. A kad On pređe na drugu obalu u Zemlju Gergesinsku, sretoše Ga dva besna čoveka koji iziđoše iz pećine, i behu tako pomamni da niko nije smeo tamo proći.

29. I oni povikaše: šta hoćeš od nas Isuse, Sine Božji? Zar si došao ovamo pre vremena da nas mučiš?

30. A daleko od njih pasaše veliki čopor svinja.

31. I đavoli Ga moljahu, govoreći: ako nas isteraš, pošlji nas da idemo u čopor svinja.

32. I reče im Isus: idite. I oni izišavši otidoše u čopor svinja. Tada pojuri sav čopor s obale u more, i potopise u vodi.

33. A svinjari pobegoše; i došavši u varoš ispričaše o svemu, i o tome šta je bilo s besnima.

34. Tada iziđoše svi iz varoši na susret Isusu; i, kad dođoše k Njemu, moliše Ga da ide iz njihova kraja^[aa].

Glava 9-ta

Isceljenje uzetoga (1 − 8); Isus poziva Mateja da bude učenik Njegov (9); Isus za trpezom o grešnicima (10 − 13); Odgovor Isusa Hrista na pitanje učenika Jovana pretoče o postu (14 − 17); Isceljenje žene od krvolipćenja (18 − 22); Isceljenje Jairove kćeri (23 − 26); Isceljenje dvaju slepa čoveka, i čoveka nema i besna (27 − 34); Putovanje Isusa Hrista po Galileji, i reči Njegove o žetvi i žeteocima (35 − 38).

1. Isus uđe u lađu i vrati se u svoju varoš.

2. Tada Mu donesoše uzeta čoveka koji ležaše na postelji.

3. Neki od zakonika pomisliše: ovaj huli na Boga.

4. A Isus, znajući njihove pomisli, reče im: zašto rđavo mislite?

5. Šta je lakše reći: opraštaju ti se gresi, ili: ustani i hodi?

6. Ali da biste znali, da Sin čovečji ima vlast na zemlji praštati grehe, ustani (reče tada uzetome), uzmi postelju svoju i idi kući svojoj.

7. I bolesnik ustade, uze postelju i otide kući svojoj.

8. A narod, videći to, čuđaše se i zahvaljivaše Bogu koji je dao taku vlast ljudima.

9. A Isus, odlazeći odatle, spazi da sedi na carinarnici čovek po imenu Matej, i reče mu: hajde za Mnom. A on ustade i pođe za Njim.

10. I kad Isus jeđaše u kući, mnogi carinici i grešnici dođoše i jeđahu s Isusom i s učenicima Njegovim.

11. Videvši to fariseji govorahu učenicima Njegovim: zašto s carinicima i grešnicima učitelj vaš jede i pije?

12. A Isus, čuvši to, reče im: lekari nisu potrebni zdravima nego bolesnima.

13. Idite i naučite šta znači: milosti hoću, a ne žrtve. Jer Ja nisam došao da zovem na kajanje pravednike no grešnike.

14. Tada dođoše k Njemu učenici Jovanovi i rekoše Mu: zašto mi i fariseji postimo mnogo, a učenici Tvoji neposte?

15. A Isus im reče: pa zar mogu svatovi biti žalosni dok je s njima mladoženja? Ali će doći vreme kad će se oteti od njih mladoženja i onda će postiti.

16. Niko nekrpi staru haljinu novim zakrpama; jer će nova zakrpa otkinuti od stare haljine, i veća će rupa biti.

17. Niti se sipa šira u mešine stare; jer se mešine procene i šira isteče, i mešine propadnu. Nego se šira sipa u mešine nove, i oboje se sačuva.

18. Dok On govoraše to, priđe k Njemu nekakav starešina sinagoge i klanjaše mu se govoreći: kći moja sada umre; nego dođi metni na nju ruku svoju, i ona će oživeti.

19. Isus usta i pođe s njim, a za Isusom pođoše i učenici Njegovi,

20. A žena neka, koja je dvanaest godina bolovala od krvolipćenja, priđe Isusu pozadi i dotače se skuta od haljine Njegove.

21. Jer je mislila: samo ako se dotaknem haljina Njegovih, ozdraviću.

22. A Isus se okrene, i videvši je reče: neboj se, kćeri, vera tvoja pomogla ti je, i ozdravi žena toga časa.

23. A kad Isus dođe u kuću starešine, i vide svirače i ljude zbunjene,

24. Reče im: iziđite napolje; jer devojka nije umrla, nego spava. A oni mu se podsmevahu.

25. A kad istera ljude, On uđe, uhvati devojku za ruku, i ona usta.

26. I otide glas o tome po celoj zemlji onoj.

27. Kad se Isus vraćaše otuda za njim iđahu dva slepca vičući: isceli nas, sine Davidov!

28. A kad uđe u kuću, dođoše k Njemu slepci, a Isus im reče: verujete li da mogu to učiniti? A oni Mu rekoše: verujemo, Gospode!

29. Tada se Isus dotače očiju njihovih govoreći: po veri vašoj neka vam bude.

30. I slepci progledaše. A Isus im zapreti da o tome kazuju.

31. Ali oni, otišavši odatle, razlgasiše o Njemu po celoj zemlji onoj.

32. Kad ipak oni iziđoše, dovedoše k Njemu čoveka nema i besna.

33. I pošto Isus izagna đavola, progovori nemi. A narod se čuđaše govoreći: nikad se toga nije videlo u narodu izrailjskom.

34. A fariseji govorahu: on izgoni đavole pomoću kneza đavolskog.

35. I iđaše Isus po svim varošima i selima učeći po sinagogama njihovim i propovedajući jevanđelje o carstvu nebeskom, i isceljujući ljude od svake bolesti i svake nemoći.

36. Gledajući pak gomile ljudi, Isus se sažali prema njima, jer bejahu iznemogli i rasejani kao ovce bez pastira.

37. Tada reče Isus učenicima svojim: žetve je mnogo, a poslenika je malo.

38. Molite dakle Gospodara od žetve, da izvede poslenike na žetvu svoju.

Glava 10-ta

Šiljanje dvanaest apostola na propoved.

1. I dozvavši dvanaest apostola svojih dade im moć i vlast^[ab] nad duhovima nečistim da bi ih mogli izgoniti i da bi isceljivali ljude od svake bolesti i svake nemoći.

2. A imena tih dvanaest apostola ova su: Simon, koji se zove Petar, Andrija, brat njegov, Jakov Zavedejev i Jovan, brat njegov;

3. Filip i Vartolomije, Toma i Matej carinik, Jakov Alfejev, Levej, koji je prozvan Tadija;

4. Simon Kananićanin i Juda Iskariotski, koji Ga izdade.

5. Ovih dvanaest apostola posla Isus da propovedaju Njegovu nauku, zapovedivši im da k neznabošcima neidu i u varoš samarjansku neulaze.

6. Nego idite naročito k izgubljenim ovcama doma Izrailjeva.

7. A hodeći propovedajte da se približilo carstvo nebesko.

8. Bolesne isceljujte, gubave čistite, mrtve vaskršavajte, đavole izgonite. Zabadava ste dobili, zabadava i dajite.

9. Nenosite na put ni zlata, ni srebra, ni bakra za pojasom svojim,

10. Ni torbe, ni dve haljine, ni obuće, ni štapa; jer je radnik dostojan nagrade svoje.

11. A kad u koju varoš ili koje selo uđete, ispitajte ko je tamo dostojan, i kod njega ostanite dok nepođete.

12. A ulazeći u kuću pozdravljajte je rečima: mir kući ovoj.

13. I ako bude kuća dostojna, doći će mir na nju; a akoli nebude dostojna, mir će se vaš k vama vratiti.

14. A ako vas ko neprimi, niti posluša reči vaših, izlazeći iz kuće ili iz varoši otresite prah s nogu svojih.

15. Zaista vam kažem: lakše će biti zemlji sodomskoj i gomorskoj na Strašnom Sudu negoli varoši onoj koja vas neprimi ili koja neposluša reči vaše.

16. Eto, Ja vas šiljem kao ovce među vukove; budite dakle mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi.

17. Čuvajte se ljudi koji vas mrze, jer će vas oni predati sudovima, i po svojim sinagogama biće vas.

18. A i pred narodne starešine i vladare vodiće vas mene radi, te da pred njima potvrdite da sam Ja obećani spasitelj sveta.

19. Ali kad vas predadu, nebrinete se kako ćete ili šta ćete govoriti: jer će vam se tada kazati šta ćete reći.

20. Jer vi nećete govoriti; nego Duh Oca vašeg govoriće iz vas.

21. Predaće na smrt brat brata i otac sina, i ustaće deca na roditelje i pobiće ih.

22. I svi će vas mrzeti imena moga radi; ali blago onome koji pretrpi do kraja.

23. A kad vas budu gonili iz jedne varoši, bežite u drugu. Jer vam zaista kažem: nećete obići ni varoši Izrailjevih i Sin čovečji će doći.

24. Nije učenik veći od učitelja svog, niti je sluga veći od gospodara svog.

25. Dosta je učeniku da bude kao učitelj njegov i sluzi kao gospodar njegov. Kad su domaćina nazvali veelzevulom, zar onda neće utoliko pre domaće njegove?

26. Dakle nebojte ih se; jer nema ništa sakriveno što neće biti otkriveno, ni tajno što se neće doznati.

27. Što vam govorim u mraku kazujte pri svetlosti; i što vam se šapće na uši, propovedajte s krovova.

28. I nebojte se onih koji ubijaju telo a duše nemogu ubiti; nego se bojte Onoga koji može i dušu i telo pogubiti u paklu.

29. Neprodaju li se dve male ptice za pet para, pa nijedna od njih nemože da se uhvati bez volje Oca vašeg.

- nastaviće se -

Napomene

---

1. Samo nikad nije štampan kao srpsko državno izdanje, nego uvek kao izdanje „Britanskog Biblijskog Društva“.
2. „Bogosl. glasn.“ 1907. g., sv. 3. i 4. s. 247.
3. Nemci imaju tri razna prevoda, i to: prevod d-ra Martina Lutera, d-ra Jozefa Franca i d-ra Leandra.
4. Jovan Živanović, vidi „Branič“ za 1908. god., br. 3., s. 249.
5. „Gram. i polem. sp.“, knj. Š., 265.
6. Vidi „Branič“ za 1908. god., br. 3., s. 264.
7. Vidi „Branič“ za 1908. god., br. 3., s. 265.
8. Vidi „Branič“ za 1907. god., br. 6., s. .1−5.
9. Vuk: “Pleme“ ... Ali to nije dobro. Jer, kad god se kaže pleme ovoga ili onoga, uzima se za stablo ili načelnika plemena onaj za koga se kaže da je njegovo pleme. Stoga, dakle, kad se kaže: „Pleme Isusa Hrista“, onda to znači „Porodica (loza, stablo) Isusa Hrista“. Ali ovakav prevod navodi ljude da misle da je Isus Hristos bio ne samo ženjen, nego da je imao i dece, te prema Vukovu prevodu izlazi još i to, da svi oni; što se nabrajaju do 16. stiha, proizlaze od Isusa Hrista; dakle da su oni potomci a ne predci Njegovi.
10. Vuk: „I ne znadijaše za nju dok ne rodi sina svojega prvenca, i nadjede mu ime Isus“. Reč „prvenac“ znači da je Hristos prvo dete, da pre Njega Sv. Deva Marija nije rodila nijedno dete. Ali reč „prvenac“ neznači da posle Hrista Sv. Deva Marija nije imala još dece. Zato je bolje kazati, mesto „prvenca“, jedinorodnog, što znači da je Sv. Deva Marija samo Njega jednog rodila, jer reč jedinorodni nalazimo i kod Vuka na nekim mestima (Jov. 1, 14; 3,18. Gal. 4, 4). U ruskoj Bibliji ovaj (25.) stih glasi: „I neznađaše za nju; kad najedanput ona rodi Sina svog jedinorodnog, i on mu dade ime Isus.“
11. Vuk: „i padoše i pokloniše mu se“... Ali pasti i pokloniti se to je nemogućno.
12. Ove reči nema u Vukovu prevodu. Ali bez nje može se misliti da je Jovan sam sebe nešto učio.
13. Tojest u dolini jordanskoj.
14. Neki vele biljka herba guaedam, neki − divlje jabuke (Atanasije Veliki, Teofilakt, arhijep. bugarski), a neki pak − ovršci biljke melagre (Isidor Pilusiot, Nićifor Kalist i dr.).
15. Vuk: „I on ih kršćavaše u Jordanu, i ispovjedahu grijehe svoje.“ Ali ovo nije dobro, jer onako izlazi da su oni najpre bili kršćeni, pa su posle ispovedali grehe svoje. Međutim najpre je bilo kajanje (ispovedanje greha) pa posle kršćavanje.
16. Vuk: „da se krsti“. Ali ovako se može misliti da je Hristos došao da se sam krsti.
17. Vuk: „A Isus odgovori i reče mu: ostavi sad, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu. Tada Jovan ostavi ga“. Ovde je velika pogreška: „Tada Jovan ostavi ga“, jer to znači da ga Jovan nije krstio.
18. I u Vuka: „otide“. Ali u grčkoj Bibliji stoji: „povuče se“, „vrati se“, kao što i u jevanđelju po Jovanu stoji: „otide opet“ (Jov. 4, 1-3). Meni se čini da je bolje „otide“.
19. Vuk: „i iz deset Gradova“. Grčki: „i iz Dekapolisa“; a to je bila oblast na istoku od Jordana u kojoj je bilo deset gradova koje su osnovali i u kojima su živeli većma Grci doseljenici.
20. Za svoje i tuđe grehe (Vasilije Veliki (5, 307) i zbog gonjenja i mučenja u životu (Ispor. Is. 61, 2−3; 66, 2).
21. Tojest jednom od nižih sudova koji su prema Mojsijevu naređenju (Peta knj. Mojs. 16, 16) bili po svima varošima.
22. Vuk: „Koji ište u tebe, podaj mu; i koji hoće da mu uzajmiš, ne odreci mu“. Ali ovo je rđav prevod, jer je Mojsijev zakon (Druga knj. Mojs. 22, 25 i dalje) zabranjivao pozajmljivanje sa interesom.
23. Dodao sam radi jasnosti.
24. Vuk: „A ko od vas brinući se može primaknuti rastu svojemu lakat jedan?“ Ali ovaj stih ovako kako stoji u Vukovu prevodu bio bi vrlo zagonetan. Pritom „rast“ nije jedini i pravi smisao ove riječi koja u grčkom tekstu stoji i koja znači: vek, trajanje života.
25. Tojest što vam je potrebno za život u sadašnjosti.
26. Tojest narod izrailjski.
27. Vuk: „i vidjevši ga moliše (koga?) da bi otišao (ko?) iz njihovoga kraja“.
28. U grčkom tekstu stoji reč koja znači: moć, vlast i pravo. U Vuka samo „vlast“. A Luka, koji govori o tom istom događaju, kaže: „dade im silu i vlast“ (9, 1). Dakle dade im silu da mogu da rade, i ovlastio ih je da rade.