Јеванђеље по Матеју (Анђелковић)

Јеванђеље по Матеју Писац: Милош Анђелковић

Преузето из часописа "Бранич српског или хрватског језика". Текст садржи само првих 10 поглавља.

Предговор

Текст Јеванђеља по Матеју из "Бранича српског или хрватског језика".

Колико вреди имати Свето Писмо на свом језику, и колико је тај превод важан за сваколики друштвени живот, потврђује нам то, што су досад сви преводи Светог Писма чинили епоху у животу дотичних народа, као што је и превод Светог Писма на српском језику чинио епоху у животу српског народа.

Мене се засад не тичу остали преводи. Ја сам намеран да кажем неколико речи једино о преводу Светог Писма на српском језику, и то не целокупном преводу већ само преводу новозаветног текста.

Дакле, Свето Писмо Новог Завета превео је на српски језик Вук Караџић.

Први Вуков оглед за превод новозаветног текста био је 1824. год. Али тај оглед није му испао као што треба за руком; стога видимо да Вук 1847. год. поново приступа преводу Новог Завета, исправљајући том приликом многе своје погрешке у огледу од 1824. год. Итако је тек 1847. год. штампан у Бечу првипут на српском језику Вуков превод Светог Писма Новог Завета.

Од 1847. год. до данас Нови Завет у Вукову преводу прештампаван је вишепута^[a]; али, нажалост без икаквих исправака што се тиче језичких, правописних, стилистичких, логичких и других погрешака којима је препун Вуков превод.

Шта је томе узрок о томе нећу овде говорити. Главно је то, да су узроци многи; али је, чини ми се, најглавнији узрок био тај, што је у нас Вук, као филолог, велики ауторитет и што је он при преводу имао као помоћнике још два велика научара (Миклошића и Копитара) те због тога његов превод Светог Писма нико није смео исправљати.

Зато и дандањи многи тврде, да је Вуков превод Светог Писма тачан, и да га нетреба исправљати. Тако, например, Јован Живановић изреком каже: „Вук је тако рекао. А што Вук каже то мора ваљати.“^[b] Међутим, такво је гледиште посве погрешно. Погрешно је, велим, стога, што се само садржина, смисао Светог Писма неможе и несме мењати, а обличје или рухо мора се дотеривати свагда према развитку народног језика. То је тачно! Иначе зар би данашњи превод Светог Писма на српском језику разумели наши потомци после 500 година? Дабоме да неби, јер нам о томе сведочи превод Светог Писма на словенском језику, који данас неразумеју као што треба ни два свештеника од сто, акамоли прост народ. Зато је и било неопходно потребно превести новозаветни текст на савремени српски језик.

Али, док други народи имају по два и три разна превода^[c]; док су други народи много већу пажњу обраћали на важност и смисао јеванђелске науке, − дотле ми Срби стојимо још и дандањи онде где је пре пола века Вук почео и стао.

Овакав је немар за осуду, а тврђење оних који кажу: „Вук је тако рекао. А што Вук каже то мора ваљати“ јако ми заудара идолококлонство у науци, којега неможе и несме бити, иначе небисмо никад коракнули ниједног корака напред на научном пољу.

Колико је пак заиста назадњачко и достојно сажаљења мишљење оних мислилаца, који тврде да од Вука није било нити ће бити већег зналца и познаваоца српског језика^[d], и да у Вукову преводу Светог Писма мора бити све добро зато што је то Вук казао, то се види из овога:

1. што сам Вук изреком каже за свој превод Св. Писма: „Овај превод није за цркву, него само да га људи читају као књигу“^[e];
2. што сам Вук признаје да у том његову преводу има погрешака, јер каже: „Ја сам се трудио што сам више мого и око верности и око језика; али поред свега тога труда не може се рећи да се неће наћи погрешака и у једноме и у другоме; јер људски посао никакав не може бити без и каке погрјешке“^[f], и
3. што сам Вук каже: „Гдјекоје сам неједнакости (које се тичу превода једних истих речи) учинио готово навалице или не знајући које је боље; а гдјекоје су утекле противу моје воље. У напредак ако суђено буде да ову књигу (Свето Писмо Новог Завета) још једном узаштампам, гледаћу и у овоме да се поправи што више буде могућно“^[g].

Дакле, као што видимо, док сам Вук јавно и искрено признаје, да његов превод Св. Писма није за цркву, и да у њему има погрешака које би и он сам морао исправити да је доживео да га поново штампа, − дотле неки заиста без разлога, силом проглашују Вука за непогрешног а његов превод Св. Писма за „неприкосновен“.

Ја се неслажем са тим, да је Вук, баш као филолог, непогрешан, и будући убеђен да је његов превод веома погрешан, решио сам да, уколико ми спрема допушта, такође преведем на српски језик Свето Писмо Новог Завета, те да на тај начин исправим бар крупније погрешке које сам запазио у Вукову преводу.

Пошто, пак, источни говор (дијалекат) има на својој страни већину народа српског, и пошто је тај говор најсталнији, најодређенији и најлепши, због чега он све више и осваја у књижевности,^[h] − то сам ја превео новозаветни текст на источни, књижевни дијалекат, те ће се мој превод и тиме разликовати од Вукова превода који је на јужном, некњижевном дијалекту.

И још нешто.

Вуков превод, као што је то казао и сам Вук, због многих незгодних, па чак и саблажњивих израза, неби се никад могао читати уцелини у цркви. А због тих израза нисмо могли досад ни школској омладини препоручити читање многих места из Новог Завета. Бар ја сам досад увек са страхом препоручивао својим ученицима читање Св. Писма уцелини, јер сам се бојао да тражећи истину и идући к Извору Воде Живе успут се несаблазне рђавим Вуковим преводом, пошто сам се, признатиморам, некад, и сам њиме саблажњавао. Међутим унапред могу рећи, да сам ја сва та незгодна и саблажњива места пренео кудикамо подесније, те ће се сва јеванђеља у мом преводу не само моћи дати у руке школској омладини оба пола ради читања, него ће се моћи читати и у цркви.

У првој глави јеванђеља по Матеју налазе се већ два таква места која је Вук незгодно превео, и због којих никад нисам могао препоручити ученицима својим да читају из Библије о Божићу или о Христову рођењу.

Једно је од тих места 18. стих, који се у Вукову преводу завршује овако: „а још док се не беху састали (Јосиф и Света Дева Марија) нађе се да је она (Света Дева Марија) трудна од Духа Светога“. А друго је место 23. стих, који у Вукову преводу гласи: „Ето девојка ће затрудњети и родиће сина“,... Међутим ево како сам ја превео завршетак 18. стиха: „нађе се да је она у благословеном стању“ ,... и т. д. А 23. стих превео сам овако: „Ето девојка ће остати у благословеном стању, и родиће сина“ ,... и т. д.

Најзад, морам споменути и то, да сам при преводу обраћао пажњу више на смисао него на речи, зато је на многим местима мој превод и јаснији и разумљивији од Вукова превода. Тако сам чинио стога, што при преводу и није главно преводити речи него смисао. Али, ипак, ја сам се држао и оног начела: „Верно уколико се може, а слободно уколико је допуштено“. Износећи пак свој превод на јавност, ја нечиним то због тога, што сматрам да је он без икаквих погрешака; напротив, ја то чиним само стога, што желим чути о њему и мишљења других људи, јер само тако, тојест исправљајући један другог, можемо једном и ми имати Христову науку у савременом и чистом српском руху.

А сад да пређем на сам превод.

Јеванђеље по Матеју

Глава 1-ва

Порекло Исуса Христа (1 − 17) и Његово рођење (18 − 25)

1. Порекло^[i] Исуса Христа, сина Давидова, А̀врâмова сина.

2. А̀врâм роди Иса́ка; Ѝса́к роди Јакова; Јаков роди Јуду и браћу његову;

3. Јуда с Тамаром роди Фареса и Зару; Фарес роди Есрома; Есром роди Арама;

4. Арам роди Аминадава; Аминадав роди Насона; Насон роди Салмона;

5. Салмон с Рахавом роди Воза; Воз с Рутом роди Овида; Овид роди Јесеја;

6. Јесеј роди Давида цара; Давид цар с Уријиницом роди Соломона;

7. Соломон роди Ровоама; Ровоам роди Авију, Авија роди Асу;

8. Аса роди Јосафата; Јосафат роди Јорама; Јорам роди Озију;

9. Озија роди Јоатама; Јоатам роди Ахаза; Ахаз роди Језекију;

10. Језекија роди Манасију; Манасија роди Амона; Амон роди Јосију;

11. Јосија роди Јехонију и браћу његову пред пресељење у Вавилон.

12. А по пресељењу у Вавилон Јехонија роди Салатила; Салатил роди Зоровавеља;

13. Зоровавељ роди Авијуда; Авијуд роди Елијакима; Елијаким роди Азора;

14. Азор роди Садока; Садок роди Ахима; Ахим роди Јелијуда.

15. Јелијуд роди Јелеазара; Јелеазар роди Матана; Матан роди Јакова;

16. Јаков роди Јосифа, заручника Марије, а она роди Исуса, који је прозван Христос.

17. Свега дакле четрнаест колена од Аврама до Давида; и четрнаест колена од Давида до пресељења у Вавилон; и четрнаест колена од пресељења у Вавилон до Христа.

18. А рођење Исуса Христа било је овако: кад је Марија, мати Његова, била заручена за Јосифа, а још док се нису били састали, нађе се да је она у благословеном стању од Духа Светог.

19. А Јосиф заручник њен, будући побожан и нехотећи је јавно срамотити, намисли да се тајно (крадом) разведе с њом.

20. Али кад он хтеде то учинити, јави му се у сну анђео Господњи и рече му: Јосифе, сине Давидов! небој се узети Марије заручнице своје; јер оно што се у њој зачело то је од Духа Светог.

21. Она ће родити сина, и надени му име Исус; јер ће он спасти свој народ од греха његових.

22. А ово је пак све било зато, да се изврши оно што је Господ казао преко пророка, који вели:

23. Ето, девојка ће остати у благословеном стању, и родиће сина и зваће се Емануило, што значи: с нама Бог (Исаија 7, 14).

24. Кад се Јосиф пробуди, он послуша анђела Господњег, и узме Марију, заручницу своју.

25. И незнађаше Јосиф за њу; и она роди сина свог јединородног коме Јосиф даде име Исус.^[j].

Глава 2-га

Долазак мудраца у Јерусалим и Витлејем (1 − 12). Бегство у Мисир (13 − 23).

1. А кад се роди Исус у Витлејему јудејском, за време цара Ирода, дођоше у Јерусалим мудраци од истока и питаху:

2. Где је Цар јудејски што се родио? Јер смо ми видели Његову звезду на истоку и дошли смо да му се поклонимо.

3. Кад то чу цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим с њим.

4. И сабравши све главаре свештеничке и учене људе, питаше их: где ће се родити Христос?

5. А они му рекоше: у Витлејему јудејском; јер је тако пророк казао:

6. И ти Витлејеме, земљо Јудина, ни по чему ниси најмањи у држави Јудиној; јер ће из тебе изићи вођа који ће бити господар над мојим народом израиљским (Мих. 5, 2).

7. Тада Ирод тајно дозва мудраце, и пажљиво их испитиваше кад се појавила звезда.

8. И пославши их у Витлејем, рече им: идите и распитајте добро за Дете, па кад Га нађете, јавите ми, да и ја идем да Му се поклоним.

9. Они, саслушавши цара, отидоше; а звезда, коју су видели на истоку, иђаше пред њима и напослетку се заустави над оним местом где бејаше Дете.

10. А кад видеше звезду где је стала они се веома обрадоваше.

11. И, ушавши у кућу, нађоше Дете с Маријом, матером Његовом, и падоше ничице и поклонише Му се^[k]; па изнесоше даре своје и дариваше Га: златом, тамјаном и смирном.

12. Али пошто им Бог у сну заповеди да се невраћају к Ироду, они отидоше другим путем у своју земљу.

13. А кад они отидоше, анђео Господњи јави се Јосифу у сну и рече му: устани, узми Дете и матер Његову па бежи у Мисир, и невраћај се отуда док ти некажем; јер ће Ирод тражити Дете да Га убије.

14. И он уставши узе Дете и матер Његову ноћу и отиде у Мисир.

15. И оста тамо до смрти Иродове; да се испуни оно што је казао Господ преко пророка, који вели: из Мисира дозвах Сина Свог (Осија 11, 1).

16. Тада Ирод, видевши да су га мудраци преварили, веома се ражљути, и посла најмљене људе те побише сву децу по Витлејему и по свој околини његовој од две године, па и мање, према времену које је тачно дознао од мудраца.

17. Тада се испуни оно што је рекао пророк:

18. Глас у Рами чу се, плач и врисак и јаукање велико. Рахиља плаче за својом децом и неће да се утеши, јер их нема (Јер. 31, 15).

19. А после смрти Иродове анђео Господњи опет се јави Јосифу у Мисиру.

20. И рече му: устани, узми Дете и матер Његову и иди у земљу Израиљеву; јер су изумрли они који су хтели убити Дете.

21. И он уставши, узе Дете и матер Његову, и дође у земљу Израиљеву.

22. Али чувши да Архелај влада у Јудеји место Ирода, оца свог, побоја се тамо ићи; стога му се Бог јави у сну и заповеди му те отиде у крајеве галилејске.

23. И дошавши тамо настани се у вароши Назарету, да се испуни оно што су казали пророци: да ће се Назарећанин назвати.

Глава 3-ћа

Јованово проповедање и служење (1 − 12). Крштење Христово (13 − 17).

1. У оно пак доба дође Јован Крститељ, и учаше народ^[l] у Пустињи Јудејској^[m].

2. И говораше: покајте се! приближи се царство небеско.

3. Јер је то онај за кога је казао пророк Исаија: глас онога што виче у пустињи: припремите пут Господу, и поравните стазе Његове (Ис. 40, 3).

4. А Јован имаше хаљину од длаке камиље и појас кожан око себе; а храна његова бејаше скакавци^[n] и мед дивљи.

5. Тада долажаху к њему Јерусалимљани и сви из Јудеје и околине јорданске.

6. Они исповедаху грехе своје и Јован их кршћаваше^[o] у Јордану.

7. А кад многи фарисеји и садукеји почеше долазити к Јовану да их крсти, рече им: породи ехиднини! ко рече вама да бежите овамо од казне Божје?

8. Будите онаки какви треба да су прави покајници.

9. И немојте мислити: имамо оца Аврама; јер вам кажем да може Бог и од камења овог створити децу Авраму.

10. Већ и секира стоји код корена сваком дрвету; свако дакле дрво које нерађа добра рода биће одсечено и бачено у ватру.

11. Ја вас кршћавам водом за покајање; али Онај, што иде за мном, јачи је од мене; ја нисам достојан Њему обуће понети; Он ће вас крстити Духом Светим и огњем.

12. Њему је лопата у руци, па ће очистити гумно своје, и скупиће пшеницу своју у житницу, а сламу ће спалити огњем вечним.

13. Тада дође Исус из Галилеје на Јордан к Јовану да Га Јован крсти.^[p]

14. Јован Га одвраћаше говорећи: зар Ти долазиш к мени да ја Тебе крстим, а Ти треба мене да крстиш?

15. Али му Исус одговори: нека буде како Ја хоћу; јер треба да вршимо по закону дужности своје. Тада Јован пристаде да Га крсти.^[q]

16. И Исус, чим Га Јован крсти, изиђе одмах из реке. Њему се тада отворише небеса, и Јован виде како на Њега сиђе Дух Божји у облику голуба.

17. И зачу се глас с неба: Ово је Син Мој љубазни Кога Ја волим.

Глава 4-та

Кушање Исуса Христа (1 − 11). Христос почиње проповедати своју науку у Галилеји (12 − 15).

1. Тада Исуса одведе Дух Свети у пустињу да Га ђаво куша.

2. Постећи четрдесет дана и четрдесет ноћи Он напослетку огладне.

3. Тада дође к Њему ђаво и рече Му: ако си Син Божји, реци да камење ово хлебови постану.

4. Али му Исус одговори: у Светом Писму стоји написано: неживи човек о самом хлебу него и о храни духовној (Пета књ. Мојс. 8, 3).

5. Затим Га одведе ђаво у Јерусалим и постави га наврх цркве;

6. Па Му рече: ако си Син Божји, скочи доле; јер у Светом Писму стоји написано да Бог анђелима својим заповеда да Те чувају, и они ће Те рукама прихватити, да се негде на камен неспотакнеш (Псал. 90, 11-12).

7. А Исус му рече: али и то стоји написано: немој кушати Господа Бога свог (Друга књ. Мојс. 6, 16).

8. Затим Га ђаво одведе на гору врло високу, и показа Му сва царства овог света и славу њихову.

9. И рече Му: све ово даћу Теби ако ми се поклониш.

10. Али му Исус рече: иди од Мене сатано; јер стоји написано: Господу Богу свом клањај се и Њему јединоме служи (Друга књ. Мојс. 6, 12).

11. Тада Га остави ђаво, а анђели дођоше и служаху Му.

12. А кад чу Исус да је Јован затворен у тамницу, отиде^[r] у Галилеју.

13. И, оставивши Назарет, дође и настани се у Капернауму приморском, у земљи Завулоновој и Нефталимовој,

14. Да се испуни оно што је казао пророк Исаија:

15. Земља Завулонова и земља Нефталимова, покрај мора, с оне стране Јордана, Галилеја незнабожачка.

16. Народ, који је у тами, виде Видело велико, и онима што су у сенци смртној, засветли Видело (Исаија 9, 1-2).

17. Од тада Исус поче учити народ и говорити: покајте се, јер се приближи царство небеско.

18. Идући, пак, покрај Галилејског Мора виде два брата: Симона, који се зове Петар, и Андрију, брата његова, где бацају мреже у море, јер бејаху рибари.

19. И рече им: хајдете за мном, па ћу од вас начинити ловце који ће људе ловити.

20. И они одмах оставише мреже и отидоше за Њим.

21. Отишавши одатле Он виде друга два брата: Јакова Зеведејева и Јована, брата његова, у лађи са Зеведејем, оцем њиховим, где крпе мреже своје, и позва их.

22. И они одмах оставише лађу и оца свог и отидоше за Њим.

23. Исус иђаше по свој Галилеји учећи по синагогама и проповедајући јеванђеље о царству небеском, и исцељујући људе од сваке болести и сваке немоћи.

24. И отиде глас о Њему по свој Сирији; и приведоше му све болеснике који су патили од разних болести и мука, и бесне, и месечаре и узете, и Он их исцели.

25. И за њим иђаше много народа из Галилеје, и из Декаполиса^[s], и из Јерусалима, и из Јудеје, и испреко јордана.

Глава 5-та

1. А кад Исус виде народ, попе се на гору; и, кад седе, приђоше к Њему ученици Његови.

2. А Он их учаше, говорећи:

3. Благо онима који су смерни, јер је њихово царство небеско;

4. Благо онима који плачу^[t], јер ће се утешити;

5. Благо кроткима, јер ће добити не само виша блага земаљска, него и блага небеска;

6. Благо гладнима и жеднима праведности, јер ће се наситити;

7. Благо милостивима, јер ће и Бог према њима бити милостив;

8. Благо онима који су чиста срца, јер ће Бога видети;

9. Благо онима који су мирољубиви, јер ће се синови Божји назвати;

10. Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско.

11. Благо нама ако бас узасрамоте и успрогоне и реку против вас свакојаке рђаве речи лажући, Мене ради.

12. Радујте се и веселите се, јер је велика награда ваша на небесима; јер су тако гонили и пророке пре вас.

13. Ви сте со земљи; ако со обљутави, чиме ће се осолити? Она тада неће бити ни за шта, осим да се баци те да је људи газе.

14. Ви сте видело свету. Не може се сакрити варош која је на гори.

15. Нити се пали свећа и меће под суд него на светњак, те светли свима који су у кући.

16. Тако нека се светли ваше видело пред људима, да би видели ваша добра дела, и славили Оца вашег небеског.

17. Немислите да сам дошао да поништим закон и оно што су пророци казали; нисам дошао да поништим већ да потврдим!

18. Јер вам заиста кажем: док траје небо и земља неће пропасти ни најмања словца или једне тачке из закона док се ве неизврши.

19. Ко погази једну од ових најмањих заповести, и научи друге да и они тако чине, биће најмањи у царству небеском; а ко изврши и друге научи да извршују, тај ће бити велики у царству небеском.

20. Јер, кажем вам, ако праведност ваша небуде већа од праведности законика и фарисеја, нећете ући у царство небеско.

21. Чули сте да је казано; неубиј; јер ко убије, биће крив суду^[u] (Друга књ. Мојс. 20,13).

22. А ја вам кажем: сваки, који се без узрока љути на свог ближњег, крив је суду; а ко каже свом ближњем да је глупак, крив је Синедриону; а ко каже да је безумник, заслужује муке паклене.

23. Зато, дакле, ако принесеш дар свој к жртвенику, и тамо се опоменеш да ближњи твој има нешто против тебе;

24. Остави тамо пред жртвеником дар свој и врати се те се најпре помири с ближњим својим, па онда иди и принеси дар свој.

25. Мири се са својим парничаром док си са њим на путу за суд, да те парничар непреда судији, а судија да те непреда слузи и у тамницу да те неотерају.

26. Заиста ти кажем: нећеш изићи отуда док недаш и последње паре.

27. Чули сте да је казано у Старом Завету: нечини прељубе (Друга књ. Мојс. 20, 14,).

28. А Ја вам кажем: сваки који погледа на женску са пожудом већ је учинио прељубу у срцу свом.

29. А ако те око твоје саблажњава, ископај га и баци од себе; јер је боље да ти пропадне један део тела твог неголи цело тело да буде бачено у пакао.

30. И ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе; јер је боље да ти пропадне једна рука неголи цело тело твоје да буде бачено у пакао.

31. Речено је такође: ако се ко разведе са женом својом, да јој да уверење о разводу брака (Пета књ. Мојс. 24, 1).

32. А Ја вам кажем: који се разведе са женом својом, осим због прељубе, наводи је да чини прељубу; а ко се жени распуштеницом, чини прељубу.

33. Још сте чули да је казано у Старом Завету: некуни се лажно, него испуни оно за што си се Господу заклео (Трећа књ. Мојс. 19, 12. Пета књ. Мојс. 23, 21).

34. А Ја вам кажем: некуните се никако: ни небом, јер је престо Божји;

35. Ни земљом, јер је подножје ногама Његовим; ни Јерусалимом, јер је он варош вeликог Цара.

36. Ни главом својом не куни се, јер неможеш учинити ни длаке једне беле или црне.

37. Дакле, кад нешто тврдите или поричете говоите само: јест, јест; није, није; јер што је више од овога није добро.

38. Чули сте да је казано: око за око и зуб за зуб (Друга књ. Мојс. 21, 24).

39. А Ја вам кажем: невраћајте зло за зло, него ако то ко удари по десном образу, обрни му и леви.

40. Ко хоће да се суди с тобом да ти узме доњу хаљину, подај му и горњу.

41. Ако те ко примора да идеш с њим један сахат, иди два сахата.

42. И који од тебе нешто иште, подај му; а који ти тражи какву помоћ, неодреци му^[v].

43. Чули сте да је казано: љуби свог пријатеља, а мрзи на непријатеља (Трећа књига Мојс. 19, 17. 18.).

44. А Ја вам кажем: љубите непријатеље своје; благосиљајте оне који вас куну; чините добро онима који вас мрзе; и молите се Богу за оне који вас вређају и гоне;

45. Да будете синови Оца свог небеског; јер Он чини те сунце Његово обасјава и рђаве и добре, и даје кипу и праведнима и грешнима.

46. Јер, ако љубите оне који вас љубе, какву корист имате од такве љубави. Зар нечине то и цариници?

47. И ако Бога називате само својим пријатељима зар чините нешто особито? Нечине ли то и незнабошци?

48. Дакле будите савршени као што је савршен Отац ваш небески.

Глава 6-та

Продужење проповеди на гори: давање милостиње (1 − 14); Молитва Господња (5 − 15); пост (16 − 18); истинито благо (19 − 34).

1. Пазите да милостињу нечините пред људима да би вас они видели; иначе нећете бити награђени од Оца свог небеског.

2. Дакле кад дајеш милостињу, нетруби пред собом, као што чине лицемери по синагогама и по улицама да их хвале људи. Заиста вам кажем да су они већ примили награду своју.

3. Ти кад чиниш милостињу нека незна левака твоја шта чини десница;

4. Да би милостиња твоја била тајна; а Отац твој који види тајно, даће теби јавно.

5. И кад се молиш Богу, небуди као лицемери, који радо по синагогама и на раскршћу по улицама стоје и моле се Богу да их виде људи. Заиста вам кажем да су примили награду своју.

6. Ти кад се молиш Богу, уђи у собу своју, и, затворивши врата, помоли се Оцу свом који је у тајности; и Отац твој који види и оно што је тајно, даће теби јавно.

7. А кад се молите Богу, неговорите много, као незнабошци; јер они мисле да ће им Бог дати оно што желе кад се дуго моле.

8. Ви, дакле, немојте бити као они, јер зна Отац ваш небески и пре молитве^[w] ваше шта вама треба.

9. Ви се дакле овако молите Богу: Оче наш небески, нека се слави име Твоје;

10. Нека дође царство Твоје; нека буде воља твоја и на земљи као на небу;

11. Дај нам данас што нам је потребно за живот;

12. И опрости нам грехе наше као и ми што опраштамо онима који нама згреше;

13. И недоводи нас у искушење; него нас чувај од зла.

14. Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш небески.

15. Аколи пак неопраштате људима греха њихових, ни Отац ваш небески неће опростити вама греха ваших.

16. А кад постите, немојте бити снуждени као лицемери; јер они чине бледа лица своја да их виде људи да посте. Заиста вам кажем да су они већ примили награду своју.

17. Ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,

18. Да те невиде људи да постиш, него Отац твој небески; и отац твој који види и оно што тајно, наградиће тебе јавно.

19. Нетеците себи блага на земљи, где мољац и рђа упропашћује, и гдје лопови поткопавају и краду,

20. Него теците себи благо на небу, где ни мољац ни рђа неупропашћује, и где лопови непоткопавају и некраду.

21. Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше.

22. Око је светлост телу. Ако дакле око твоје буде здраво, онда ће цело тело твоје бити светло.

23. Аколи пак око твоје небуде здраво онда ће цело тело твоје тамно бити. Ако је дакле светлост, што је у теби, тама, онда каква ли је тама?

24. Нико неможе служити два господара: јер или ће једнога мрзити, а другога волети; или ће за једнога марити а за другога неће марити. Неможете служити Богу и мамону.

25. Зато вам кажем: небрините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тело своје, у шта ћете се обући. Зар није живот претежнији од хране и тело од одела?

26. Погледајте на птице; оне нити сеју, нити жњу, нити сабирају у житнице; и Отац ваш небески храни их. Зар нисте ви много претежнији од њих?

27. А и ко од вас, бринући се, може ма и за један дан продужити век свој^[x]?

28. И за одело зашто се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту. Нетруде се нити преду;

29. Али ја вам кажем да се ни Соломон у свој својој слави необуче као један од њих.

30. А кад траву по пољу, која данас јест а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, зар вас, маловерни, да не одева?

31. Небрините се дакле и неговорите: шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се оденути?

32. Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама све то треба.

33. Него иштите најпре царства Божјег, и правде Његове, па ће вам се дати и све остало^[y].

34. Небрините се дакле за сутра, јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану бриге своје.

Глава 7-ма

Свршетак проповеди на гори: о неосуђивању ближњих (1 − 5); о чувању светиње (6); о молитви и Божјем милосрђу (7 − 12); о широком и тоском путу (14); о лажним пророцима (15 − 23); о истинитој и лажној мудрости (24 − 27); закључак (28 − 29).

1. Несудите да вам се несуди;

2. Јер како ви будете друге судили, онако ће се и вама судити; и каком мером мерите, ће се и вама мерити.

3. И зашто видиш трун у оку свог ближњег, а греду у оку свом невидиш?

4. Или, како можеш рећи свом ближњем: стани, да ти извадим трун из ока твог; а имаш греду у оку свом?

5. Лицемере! извади најпре греду из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока ближњег свог.

6. Недајте светиње псима, нити мећите бисера свог пред свиње, да на непогазе, и вративши се нерастргну вас.

7. Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се.

8. Јер сваки, који иште, добива; који тражи, налази; а који куца, отвориће му се

9. Или, који је тај човек међу вама, који би дао камен сину свом, кад би затражио хлеба?

10. Или ако рибе заиште да му да змију?

11. А кад дакле ви, будући несавршени, умете даре добре давати деци својој, онда зар неће тимпре Отац ваш небески дати добра онима који Га моле?

12. Итако, дакле, све што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима, јер то захтевају закон и пророци.

13. Улазите на уска врата; јер широка врата и широк пут воде у пропаст, и много их има који улазе на широка врата и иду широким путем

14. Јер уска врата и тесан пут воде у живот и мало их је који их налазе.

15. Чувајте се лажних пророка, који долазе к вам у овчијем руну, а унутра су вуци грабљиви.

16. По плодовима њиховим познаћете их. Едали се бере с трња грожђе, или с чичка смокве?

17. Дакле свако дрво добро плодове добре даје, а рђаво дрво плодове рђаве даје

18. Неможе дрво добро плодова рђавих давати, нити дрво рђаво може плодова добрих давати

19. Свако дакле дрво, које недаје добра плода секу и у ватру бацају.

20. Итако дакле по плодовима њиховим познаћете их.

21. Неће сваки, који ми говори. Господе! Господе! ући у царство небеско; него који извршује вољу Оца Мог небеског.

22. Многи ће рећи Мени на Страшном Суду: Господе! Господе! зар нисмо у име Твоје пророковали, и твојим именом ђаволе изгонили и многа чудеса чинили?

23. А Ја ћу им тада казати: непознајем вас; идите од Мене безаконици.

24. Сваки дакле који слуша ове Моје речи и по њима живи, сматраћу га да је као мудар човек који сазида кућу своју на камену.

25. И удари киша, и дођоше воде, и дунуше ветрови, и ударише на ту кућу, и непаде; јер беше сазидана на камену.

26. А сваки, који слуша ове Моје речи, а неизвршује их, он ће бити као луд човек који сазида кућу своју на песку.

27. И удари киша, и дођоше воде, и дунуше ветрови, и ударише на ту кућу, и паде, и страшно се распаде.

28. И кад Исус заврши говор овај, чуђаше се народ науци Његовој.

29. Јер их Он учаше као Онај који власт има, а не као законици и фарисеји.

Глава 8-ма

Исцељење губавог (1 − 4); исцељење капетанова слуге (5 − 13); исцељење Петрове таште и многих других (14 − 17); одговор Исуса Христа на питање једног законика и ученика свог (18 − 22); Исус стишава буру на мору (23 − 27); Исус исцељује у земљи Гергесинској два бесна човека (28 − 34).

1. А кад Исус сиђе с горе, за њим иђаше народа много.

2. Тада дође к Њему човек губав и, клањајући Му се, рече: Господе! ако хоћеш можеш ме исцелити.

3. А Исус, пруживши руку, дотаче га се, и рече: хоћу, исцели се. И болесник се одмах исцели од губе.

4. И Исус му рече: пази, никоме то неказуј, него иди и покажи свештенику, и принеси дар који је заповедио Мојсије ради доказа свештеницима (Трећа књ. Мојс. 14, 3−4).

5. А кад уђе у Капернаум, к Њему приђе капетан молећи га:

6. Господе! слуга мој лежи дома узет, и мучи се веома много.

7. А Исус му рече: Ја ћу доћи и исцелићу га.

8. Али капетан одговори: Господе! нисам достојан да уђеш у моју кућу; него само реци да оздрави слуга мој и он ће оздравити.

9. Јер и ја имам власт, а имам и војнике, па кад кажем једноме: иди, и он иде; и другоме: дођи, и дође; или кажем слузи свом: учини то, и он учини.

10. А кад то чу Исус зачуди се и рече онима што иђаху за Њим: заиста вам кажем: ни у народу израиљском толико вере ненађох.

11. Али вам кажем да ће многи од истока и запада доћи и сешће за трпезу с Аврамом и Исаком и Јаковом у царству небеском;

12. А синови царства небеског^[z] биће отерани у крајњу таму где ће бити плач и шкргут зубâ.

13. А капетану рече Исус: иди; како си веровао, тако нека ти буде. И оздрави слуга његов тога часа.

14. И дошавши Исус у кућу Петрову виде ташту његову да лежи и грозница је тресе.

15. Исус је ухвати за руку и грозница је пусти, и она уста, и служаше Му.

16. А увече доведоше к Њему бесних много, и Он изгна из њих нечисте духове једном речју, и све болеснике исцели;

17. Да се изврши што је прорекао пророк Исаија: Он немоћи наше узе и болести понесе (Ис. 53, 4).

18. А кад виде Исус много народа око себе, заповеди ученицима својим да пређу на другу страну.

19. Тада приђе к Њему један законик и рече Му: Учитељу! ја ћу ићи за Тобом куд год Ти пођеш.

20. А Исус му рече: лисице имају јазбине и птице гнезда; а Син човечји нема где да се склони.

21. Други од ученика Његових рече Му: Господе! допусти ми најпре да идем да сахраним оца свог.

22. А Исус му рече: хајде за Мном, а остави нека мртви сахрањују своје мртве.

23. И кад уђе у лађу, за Њим уђоше и ученици Његови.

24. На мору тада постаде велика бура, и лађу покрише валови; а Он спаваше.

25. Ученици Његови, пришавши к Њему, разбудише Га, и рекоше му: Господе! избави нас изгибосмо.

26. А Исус им рече: зашто сте тако плашљиви, маловерни? Затим уста и утиша ветар и море, и постаде тишина велика.

27. А људи, чудећи се, говораху: ко је ово те Му се покорава и ветар и море?

28. А кад Он пређе на другу обалу у Земљу Гергесинску, сретоше Га два бесна човека који изиђоше из пећине, и беху тако помамни да нико није смео тамо проћи.

29. И они повикаше: шта хоћеш од нас Исусе, Сине Божји? Зар си дошао овамо пре времена да нас мучиш?

30. А далеко од њих пасаше велики чопор свиња.

31. И ђаволи Га мољаху, говорећи: ако нас истераш, пошљи нас да идемо у чопор свиња.

32. И рече им Исус: идите. И они изишавши отидоше у чопор свиња. Тада појури сав чопор с обале у море, и потописе у води.

33. А свињари побегоше; и дошавши у варош испричаше о свему, и о томе шта је било с беснима.

34. Тада изиђоше сви из вароши на сусрет Исусу; и, кад дођоше к Њему, молише Га да иде из њихова краја^[aa].

Глава 9-та

Исцељење узетога (1 − 8); Исус позива Матеја да буде ученик Његов (9); Исус за трпезом о грешницима (10 − 13); Одговор Исуса Христа на питање ученика Јована преточе о посту (14 − 17); Исцељење жене од крволипћења (18 − 22); Исцељење Јаирове кћери (23 − 26); Исцељење двају слепа човека, и човека нема и бесна (27 − 34); Путовање Исуса Христа по Галилеји, и речи Његове о жетви и жетеоцима (35 − 38).

1. Исус уђе у лађу и врати се у своју варош.

2. Тада Му донесоше узета човека који лежаше на постељи.

3. Неки од законика помислише: овај хули на Бога.

4. А Исус, знајући њихове помисли, рече им: зашто рђаво мислите?

5. Шта је лакше рећи: опраштају ти се греси, или: устани и ходи?

6. Али да бисте знали, да Син човечји има власт на земљи праштати грехе, устани (рече тада узетоме), узми постељу своју и иди кући својој.

7. И болесник устаде, узе постељу и отиде кући својој.

8. А народ, видећи то, чуђаше се и захваљиваше Богу који је дао таку власт људима.

9. А Исус, одлазећи одатле, спази да седи на царинарници човек по имену Матеј, и рече му: хајде за Мном. А он устаде и пође за Њим.

10. И кад Исус јеђаше у кући, многи цариници и грешници дођоше и јеђаху с Исусом и с ученицима Његовим.

11. Видевши то фарисеји говораху ученицима Његовим: зашто с цариницима и грешницима учитељ ваш једе и пије?

12. А Исус, чувши то, рече им: лекари нису потребни здравима него болеснима.

13. Идите и научите шта значи: милости хоћу, а не жртве. Јер Ја нисам дошао да зовем на кајање праведнике но грешнике.

14. Тада дођоше к Њему ученици Јованови и рекоше Му: зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици Твоји непосте?

15. А Исус им рече: па зар могу сватови бити жалосни док је с њима младожења? Али ће доћи време кад ће се отети од њих младожења и онда ће постити.

16. Нико некрпи стару хаљину новим закрпама; јер ће нова закрпа откинути од старе хаљине, и већа ће рупа бити.

17. Нити се сипа шира у мешине старе; јер се мешине процене и шира истече, и мешине пропадну. Него се шира сипа у мешине нове, и обоје се сачува.

18. Док Он говораше то, приђе к Њему некакав старешина синагоге и клањаше му се говорећи: кћи моја сада умре; него дођи метни на њу руку своју, и она ће оживети.

19. Исус уста и пође с њим, а за Исусом пођоше и ученици Његови,

20. А жена нека, која је дванаест година боловала од крволипћења, приђе Исусу позади и дотаче се скута од хаљине Његове.

21. Јер је мислила: само ако се дотакнем хаљина Његових, оздравићу.

22. А Исус се окрене, и видевши је рече: небој се, кћери, вера твоја помогла ти је, и оздрави жена тога часа.

23. А кад Исус дође у кућу старешине, и виде свираче и људе збуњене,

24. Рече им: изиђите напоље; јер девојка није умрла, него спава. А они му се подсмеваху.

25. А кад истера људе, Он уђе, ухвати девојку за руку, и она уста.

26. И отиде глас о томе по целој земљи оној.

27. Кад се Исус враћаше отуда за њим иђаху два слепца вичући: исцели нас, сине Давидов!

28. А кад уђе у кућу, дођоше к Њему слепци, а Исус им рече: верујете ли да могу то учинити? А они Му рекоше: верујемо, Господе!

29. Тада се Исус дотаче очију њихових говорећи: по вери вашој нека вам буде.

30. И слепци прогледаше. А Исус им запрети да о томе казују.

31. Али они, отишавши одатле, разлгасише о Њему по целој земљи оној.

32. Кад ипак они изиђоше, доведоше к Њему човека нема и бесна.

33. И пошто Исус изагна ђавола, проговори неми. А народ се чуђаше говорећи: никад се тога није видело у народу израиљском.

34. А фарисеји говораху: он изгони ђаволе помоћу кнеза ђаволског.

35. И иђаше Исус по свим варошима и селима учећи по синагогама њиховим и проповедајући јеванђеље о царству небеском, и исцељујући људе од сваке болести и сваке немоћи.

36. Гледајући пак гомиле људи, Исус се сажали према њима, јер бејаху изнемогли и расејани као овце без пастира.

37. Тада рече Исус ученицима својим: жетве је много, а посленика је мало.

38. Молите дакле Господара од жетве, да изведе посленике на жетву своју.

Глава 10-та

Шиљање дванаест апостола на проповед.

1. И дозвавши дванаест апостола својих даде им моћ и власт^[ab] над духовима нечистим да би их могли изгонити и да би исцељивали људе од сваке болести и сваке немоћи.

2. А имена тих дванаест апостола ова су: Симон, који се зове Петар, Андрија, брат његов, Јаков Заведејев и Јован, брат његов;

3. Филип и Вартоломије, Тома и Матеј цариник, Јаков Алфејев, Левеј, који је прозван Тадија;

4. Симон Кананићанин и Јуда Искариотски, који Га издаде.

5. Ових дванаест апостола посла Исус да проповедају Његову науку, заповедивши им да к незнабошцима неиду и у варош самарјанску неулазе.

6. Него идите нарочито к изгубљеним овцама дома Израиљева.

7. А ходећи проповедајте да се приближило царство небеско.

8. Болесне исцељујте, губаве чистите, мртве васкршавајте, ђаволе изгоните. Забадава сте добили, забадава и дајите.

9. Неносите на пут ни злата, ни сребра, ни бакра за појасом својим,

10. Ни торбе, ни две хаљине, ни обуће, ни штапа; јер је радник достојан награде своје.

11. А кад у коју варош или које село уђете, испитајте ко је тамо достојан, и код њега останите док непођете.

12. А улазећи у кућу поздрављајте је речима: мир кући овој.

13. И ако буде кућа достојна, доћи ће мир на њу; а аколи небуде достојна, мир ће се ваш к вама вратити.

14. А ако вас ко неприми, нити послуша речи ваших, излазећи из куће или из вароши отресите прах с ногу својих.

15. Заиста вам кажем: лакше ће бити земљи содомској и гоморској на Страшном Суду неголи вароши оној која вас неприми или која непослуша речи ваше.

16. Ето, Ја вас шиљем као овце међу вукове; будите дакле мудри као змије и безазлени као голубови.

17. Чувајте се људи који вас мрзе, јер ће вас они предати судовима, и по својим синагогама биће вас.

18. А и пред народне старешине и владаре водиће вас мене ради, те да пред њима потврдите да сам Ја обећани спаситељ света.

19. Али кад вас предаду, небринете се како ћете или шта ћете говорити: јер ће вам се тада казати шта ћете рећи.

20. Јер ви нећете говорити; него Дух Оца вашег говориће из вас.

21. Предаће на смрт брат брата и отац сина, и устаће деца на родитеље и побиће их.

22. И сви ће вас мрзети имена мога ради; али благо ономе који претрпи до краја.

23. А кад вас буду гонили из једне вароши, бежите у другу. Јер вам заиста кажем: нећете обићи ни вароши Израиљевих и Син човечји ће доћи.

24. Није ученик већи од учитеља свог, нити је слуга већи од господара свог.

25. Доста је ученику да буде као учитељ његов и слузи као господар његов. Кад су домаћина назвали веелзевулом, зар онда неће утолико пре домаће његове?

26. Дакле небојте их се; јер нема ништа сакривено што неће бити откривено, ни тајно што се неће дознати.

27. Што вам говорим у мраку казујте при светлости; и што вам се шапће на уши, проповедајте с кровова.

28. И небојте се оних који убијају тело а душе немогу убити; него се бојте Онога који може и душу и тело погубити у паклу.

29. Непродају ли се две мале птице за пет пара, па ниједна од њих неможе да се ухвати без воље Оца вашег.

- наставиће се -

Напомене

---

1. Само никад није штампан као српско државно издање, него увек као издање „Британског Библијског Друштва“.
2. „Богосл. гласн.“ 1907. г., св. 3. и 4. с. 247.
3. Немци имају три разна превода, и то: превод д-ра Мартина Лутера, д-ра Јозефа Франца и д-ра Леандра.
4. Јован Живановић, види „Бранич“ за 1908. год., бр. 3., с. 249.
5. „Грам. и полем. сп.“, књ. Ш., 265.
6. Види „Бранич“ за 1908. год., бр. 3., с. 264.
7. Види „Бранич“ за 1908. год., бр. 3., с. 265.
8. Види „Бранич“ за 1907. год., бр. 6., с. .1−5.
9. Вук: “Племе“ ... Али то није добро. Јер, кад год се каже племе овога или онога, узима се за стабло или начелника племена онај за кога се каже да је његово племе. Стога, дакле, кад се каже: „Племе Исуса Христа“, онда то значи „Породица (лоза, стабло) Исуса Христа“. Али овакав превод наводи људе да мисле да је Исус Христос био не само жењен, него да је имао и деце, те према Вукову преводу излази још и то, да сви они; што се набрајају до 16. стиха, произлазе од Исуса Христа; дакле да су они потомци а не предци Његови.
10. Вук: „И не знадијаше за њу док не роди сина својега првенца, и надједе му име Исус“. Реч „првенац“ значи да је Христос прво дете, да пре Њега Св. Дева Марија није родила ниједно дете. Али реч „првенац“ незначи да после Христа Св. Дева Марија није имала још деце. Зато је боље казати, место „првенца“, јединородног, што значи да је Св. Дева Марија само Њега једног родила, јер реч јединородни налазимо и код Вука на неким местима (Јов. 1, 14; 3,18. Гал. 4, 4). У руској Библији овај (25.) стих гласи: „И незнађаше за њу; кад наједанпут она роди Сина свог јединородног, и он му даде име Исус.“
11. Вук: „и падоше и поклонише му се“... Али пасти и поклонити се то је немогућно.
12. Ове речи нема у Вукову преводу. Али без ње може се мислити да је Јован сам себе нешто учио.
13. Тојест у долини јорданској.
14. Неки веле биљка herba guaedam, неки − дивље јабуке (Атанасије Велики, Теофилакт, архијеп. бугарски), а неки пак − овршци биљке мелагре (Исидор Пилусиот, Нићифор Калист и др.).
15. Вук: „И он их кршћаваше у Јордану, и исповједаху гријехе своје.“ Али ово није добро, јер онако излази да су они најпре били кршћени, па су после исповедали грехе своје. Међутим најпре је било кајање (исповедање греха) па после кршћавање.
16. Вук: „да се крсти“. Али овако се може мислити да је Христос дошао да се сам крсти.
17. Вук: „А Исус одговори и рече му: остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду. Тада Јован остави га“. Овде је велика погрешка: „Тада Јован остави га“, јер то значи да га Јован није крстио.
18. И у Вука: „отиде“. Али у грчкој Библији стоји: „повуче се“, „врати се“, као што и у јеванђељу по Јовану стоји: „отиде опет“ (Јов. 4, 1-3). Мени се чини да је боље „отиде“.
19. Вук: „и из десет Градова“. Грчки: „и из Декаполиса“; а то је била област на истоку од Јордана у којој је било десет градова које су основали и у којима су живели већма Грци досељеници.
20. За своје и туђе грехе (Василије Велики (5, 307) и због гоњења и мучења у животу (Испор. Ис. 61, 2−3; 66, 2).
21. Тојест једном од нижих судова који су према Мојсијеву наређењу (Пета књ. Мојс. 16, 16) били по свима варошима.
22. Вук: „Који иште у тебе, подај му; и који хоће да му узајмиш, не одреци му“. Али ово је рђав превод, јер је Мојсијев закон (Друга књ. Мојс. 22, 25 и даље) забрањивао позајмљивање са интересом.
23. Додао сам ради јасности.
24. Вук: „А ко од вас бринући се може примакнути расту својему лакат један?“ Али овај стих овако како стоји у Вукову преводу био би врло загонетан. Притом „раст“ није једини и прави смисао ове ријечи која у грчком тексту стоји и која значи: век, трајање живота.
25. Тојест што вам је потребно за живот у садашњости.
26. Тојест народ израиљски.
27. Вук: „и видјевши га молише (кога?) да би отишао (ко?) из њиховога краја“.
28. У грчком тексту стоји реч која значи: моћ, власт и право. У Вука само „власт“. А Лука, који говори о том истом догађају, каже: „даде им силу и власт“ (9, 1). Дакле даде им силу да могу да раде, и овластио их је да раде.