Ja sam Srpče
Ja sam Srpče nek zna svaki,
Podoji me srpska mati;
Dičiću se tim imenom
Jer se drukče ne smem zvati.
Ja sam Srpče od postanka
Cio svijet neka znade,
Tim imenom hoću mreti
Pun utjehe, l'jepše nade.
Ja sam Srpče od Kosova,
Praunuk sam Obilića;
I Lazara cara svetog,
I slavnijeh Nemanjića.
Ja sam Srpče, ponosim se
Moga roda srpske krvi;
Ginut hoću kao što su
Prađedovi moji prvi.
Za krst časni i slobodu,
Za zavičaj i rod mili,
To je moja dužnost sveta:
Stat' na putu svakoj sili.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milo Jovović, umro 1916, pre 108 godina.
|
U Baru, 1893. Milo Jovović, „Golub“, broj 17. i 18., u Somboru, 1. i 15. septembra 1893., str. 276.