Ја сам Српче
Ја сам Српче нек зна сваки,
Подоји ме српска мати;
Дичићу се тим именом
Јер се друкче не смем звати.
Ја сам Српче од постанка
Цио свијет нека знаде,
Тим именом хоћу мрети
Пун утјехе, л'јепше наде.
Ја сам Српче од Косова,
Праунук сам Обилића;
И Лазара цара светог,
И славнијех Немањића.
Ја сам Српче, поносим се
Мога рода српске крви;
Гинут хоћу као што су
Прађедови моји први.
За крст часни и слободу,
За завичај и род мили,
То је моја дужност света:
Стат' на путу свакој сили.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.
|
У Бару, 1893. Мило Јововић, „Голуб“, број 17. и 18., у Сомбору, 1. и 15. септембра 1893., стр. 276.