Ja i ona
| Ja i ona Pisac: Milorad Popović Šapčanin |
Hitar, bujan. čio, vreo,
Plah, razdražen i veseo
Na krilima vedrih dana
A u zlatnim mrežicama
Letim, jurim, vatren, smeo,
Uvek sjajan, uvek beo.
Crnih dana drobne kosti
Tarem, gazim bez milosti,
A aveti ljudske vijam
I o podsmeh naš razbijam
A u grudma kada oluj dune,
Dirnem žice, moje zlatne strune,
Te dok pesma nove misli stvara,
Duša mi se s tobom razgovara.
Svet mi ovaj mrva mala
Od prašine i od kala,
Studen, hladan, ka’ led beo,
Taman, prazan, neveseo.
I rumenih zraka što je
U odeći razne boje,
Kao kaplja pline, mine,
Vrata magla kad odškrine.
Pa preziruć’ take dane
Okovima opasane
Na tvom žaru sebe grejem,
Gledam u svet pa se smejem.
A u grudma kada oluj dune,
Dirnem žice, moje zlatne strune,
Te dok pesma nove misli stvara,
Duša mi se s tobom razgovara.
Vihar pokoj kad zatrese,
Uživanja polome se
I od želja šaren grade
Razdrobi se u komade —
Ka’ sokolu na vrh stene
Pogled mi se gore krene,
I u tome plavom visu,
U lepoti i mirisu,
Tvoja slika brzo speši,
Siđe dole, pa me teši.
A u grudma kada oluj dune,
Dirnem žice, moje zlatne strune,
Te dok pesma nove misli stvara,
Duša mi se s tobom razgovara.
A sav život što mi traje
Čini mi se trunak da je
Što po mlakom svetu luta
Tanji, manji od trenuta;
Preda mnom se kao mašte
Gole, neme, prazne, tašte
Sve promene sveta biju,
Nit’ me ljube nit’ me griju:
Jer ja samo strepim, bledim
Dok u tebe ne pogledim.
A u grudma kada oluj dune,
Dirnem žice, moje zlatne strune,
Te dok pesma nove misli stvara,
Duša mi se s tobom razgovara.
Izvor[uredi]
1866. Vila. Godina druga, broj 50, str. 789.
|