Vezak vezla snaha i zaova
Na čardaku kod bijele kule;
Tud prolaze do tri čelebije,
Snaha za'vi tiho govorila:
„Čudne li su one čelebije! 5
„Da m' je š njima noćcu prenoćiti
„Ali ljetni danak predaniti,
„Ja bih dala butum ruho moje,
„Kojeg nema u devet nevjesta.“
Zaovica snahi progovara: 10
„Muči, snaho, dugo jadna bila!
„Da te čuje bratac Jovan bego,
„Odma bi ti odsjekao glavu.“
One mnidu, niko ih ne čuje,
Začuo ih beže Jovan beže, 15
Pa prigrnu ćurka velenoga,
A pod ćurkom krije ostru ćordu.
Pa eto ga međ' njih u odaju,
Pa ovako obje zapituje:
„Koja ono na kuli bijaše, 20
„Te onako divno govoraše:
„„Kakove su ono čelebije?
„„Da m' je š njima noćcu prenoćiti
„„Ili ljetni danak predaniti?““
Prepade se Jovan begovica, 25
Na njom se je ćemer potresao,
Pod ćemerom čedo proplakalo,
Seka bratu tiho govorila:
„Ja sam bila, ja sam besjedila.“
Seki bratactiho govoraše: 30
„Be aferim, moja seko draga!
„Nit' si bila, nit' si govorila,
„A ja znadem, ko je govorio,
„Platiće mi vaktom i zemanom.“
Srpske narodne pjesme iz Hercegovine (ženske), za štampu ih priredio Vuk Stef. Karadžić, (Troškom narodnijeh prijatelja), u Beču, u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1866., str. 201-202.
