Janković Stojan udaje posestrimu Turkinju
0001 Ašikuje momak i divojka
0002 U proliće, u najlipše doba,
0003 Kadno cvate jablan i ružica,
0004 Po pristrancih meneviš ljubica,
0005 Kadno lista bukvić i javorić,
0006 Svaka trava na zavojke pođe
0007 Kao dojke u mlade divojke.
0008 Bože mio, ko bi momak bio,
0009 Ko l’ je momak, ko li je divojka?
0010 Od Gospića Kurtagić-Hasane,
0011 A divojka od Bunića bila,
0012 Sestra Zlate bunićkog dizdara,
0013 Koliko su u daleko bili,
0014 Često su se oni sastajali:
0015 U godini svakog miseca,
0016 U misecu svake nediljice,
0017 Malo koju noćcu prometnuli,
0018 Da se oni sastajali nisu.
0019 Jednu večer Hasan zakasnio,
0020 Pa on dragoj do pendžera dođe
0021 I pod kulom odjaha đogata,
0022 Sveza đogu u bostanu-bašči,
0023 Pa se dragoj penje do pendžera.
0024 Kad na pendžer glavu naslonio,
0025 U odaji jasna gori svića,
0026 Kod nje sidi kićena divojka,
0027 Sitno vezak veze u odaji,
0028 A spominje Kurtagića svoga:
0029 „Dušo moja, Kurtagić-Hasane!
0030 Što te nejma do pendžera moga?
0031 Al mi te je zabolila glava,
0032 Al te j’ stara okarala majka,
0033 Al si dražu našo od Zlatije,
0034 Pa si s’ tamo ašik nametnuo?“
0035 Ako te je zabolila glava,
0036 Bog će dati, pa će lakše biti,
0037 Tebi tvoja na um pasti draga,
0038 Pa ćeš dragoj do pendžera doći;
0039 Ako te je mati okarala,
0040 Svačija je mati milostiva,
0041 Tvoja će se smilovati na te,
0042 Onda će te meni opraviti;
0043 Ako s’ dražu našo od Zlatije,
0044 Da Bog dade, ti je poželio,
0045 Pa ti jope na um pala Zlata,
0046 Da mi dođeš do pendžera moga!“
0047 To govori kićena divojka,
0048 Ona misli, da niko ne čuje,
0049 Ali sluša Hasan kod pendžera,
0050 Dugo momak čekati ne more,
0051 Divojci se javlja sa pendžera:
0052 „Zlate, janjci o Jurjevih dancih!
0053 Ti spominješ Kurtagića svoga,
0054 Evo mene kod pendžera tvoga!“
0055 Kad divojka momka opazila,
0056 Pojagmi se do džama-pendžera,
0057 Nejma kada pendžer otvoriti,
0058 Van po srči ošinu rukama,
0059 Sva se srča po krilu saslula,
0060 A kroz pendžer ruke promolila,
0061 Hasanu ih savi oko vrata:
0062 „Gdje si, dušo, Kurtagić-Hasane,
0063 Što s’ mi, dragi, ’vako zakasnio?
0064 Dosti je našeg ašiluka bilo,
0065 Jal’ me vodi, jal’ već ne dohodi!
0066 Ja se bojim, moje milovanje,
0067 Mogo b’ s mene izgubiti glavu,
0068 Jer su ljetne noći naskočile,
0069 Gora se je listom zaodila,
0070 Postali su vuci i hajduci,
0071 Mogo b’ s mene izgubiti glavu.“
0072 Njojzi Hasan veli na pendžeru.
0073 „Lipa Zlate, moja jauklijo!
0074 Pričekaj me za petnaest dana,
0075 Dok se spremim kod Gospića svoga,
0076 Dok podignem kićene svatove.“
0077 Tako oni vjere utvrdiše
0078 I dadoše tvrdno obilježje:
0079 Zlatka njemu gerdan ispod vrata,
0080 Hasan njojzi pedeset dukata.
0081 To rekoše, pa se rastadoše.
0082 Hasan svoga pojaha đogata,
0083 Ode Hasan do Gospića svoga,
0084 Osta Zlate u kuli kamenoj.
0085 Kad dan svanu i ogranu sunce,
0086 Vid’de glave bunićkog dizdara!
0087 Podranio aga u odaji,
0088 Pa povika sestru jedinicu:
0089 „Zlato, sestro na odžaku mome,
0090 Hod’de meni u moju odaju!“
0091 Kad mu dođe kićena divojka,
0092 Njojzi veli bunićki dizdaru:
0093 „Sestro moja u brata jedina!
0094 Vakat dođe, da se rastajemo,
0095 Već se tebi vakat udavati.
0096 U tebe ima dosta mušterija,
0097 Prosci te prose po širokoj Lici,
0098 Prose te bezi, a prose ajani.
0099 Vid’de knjiga tvojih prosačkinja!
0100 Meni prosci tvoji dodijaše,
0101 Što mi bide bilice šenice,
0102 Sve mi prosci tvoji pojedoše;
0103 Što mi ječma bide ustupana,
0104 To prosački konji pozobaše.
0105 Sad obiraj, za koga ćeš poći,
0106 Kog obereš, sestro jedinice,
0107 Onom će te braco pokloniti,
0108 Ja ću tebe kršno opremiti.“
0109 Sestra bratu veli u odaji:
0110 „A moj brate u sestre jedini,
0111 Daji sestru, kud je tebi drago!
0112 Ako ćeš me niz vodu turnuti,
0113 Tvoja će te sestra poslušati.“
0114 „ „Ne ću, sestro, vjeru ti zadajem,
0115 Ti oberi, za koga ćeš poći,
0116 Onome ću tebe pokloniti.“ “
0117 Jope mu veli sestra u odaji:
0118 „Kad ćeš meni dati izabrati:
0119 Ne daj mene begu ni jednome,
0120 A nedaj me nikakom ajanu,
0121 Već me podaj do Gospića bila,
0122 Podaj mene Kurtagić-Hasanu,
0123 Jer je pravi junak na mejdanu,
0124 I mene je junak porodio.“
0125 Ja kad čuo dizdar u odaji:
0126 „Sestro moja, od Boga ti teško!
0127 Što će tebi Hasan u Gospiću?
0128 U Hasana nigdi ništa nejma,
0129 Tebe je, sestro, gospoja rodila
0130 U odaji na mehku jataku,
0131 U bilu te svilu zamotala,
0132 A gospodskim mlikom othranila;
0133 Hasana je vlahinja rodila
0134 U bujadi ovce čuvajući,
0135 U pregači kolibi donila,
0136 U runo ga vune zamotala,
0137 U kupinu pa ga povijala,
0138 Sad ću t’ mrtvom govoriti glavom.“
0139 Pa na noge skoči u odaji,
0140 A pobiže kićena divojka
0141 I uteče u svoju odaju,
0142 Od odaje zaključala vrata.
0143 Njojzi veli dizdar Halilaga:
0144 „Sestro moja, od Boga ti teško!
0145 Kog odabra na širokoj Lici?
0146 Ne dam tebe Kurtagić-Hasanu,
0147 Tebe prosi Kozlić Aliaga
0148 Sa Udbine, sa široke Like,
0149 Kakva age na Udbini nema;
0150 Ja ću tebe agi pokloniti,
0151 Pa ’š mu biti mlađa kod kolina,
0152 Dvor mu mesti, a vodu nositi,
0153 Prečekaj me za nedilju dana.“
0154 To joj reče, pa se natrag vrati.
0155 Osta Zlate u svojoj odaji,
0156 Vrlo cvili kićena divojka,
0157 A spominje Kurtagića svoga:
0158 „Kuku, dušo, Kurtagić-Hasane!
0159 Da sad moreš očima viditi,
0160 Gdje je Zlatka, tvoja jauklija!
0161 Privari me dizdar Halilaga,
0162 Pa mu kazah tebe u odaji,
0163 Vrlo me je rezil učinio,
0164 A zado mi vjeru od sebeka,
0165 Da me ne da tebi, milovanje,
0166 Da će mene dati na Udbinu,
0167 Na Udbinu Kozlić-Aliagi.
0168 Volila bi glavu izgubiti
0169 Neg aginu kulu naseliti.“
0170 Od kahara i žalosti teške
0171 Spominjući Kurtagića svoga
0172 Bilu knjigu piše na kolinu,
0173 A na ruke Kurtagić-Hasanu:
0174 „Kurtagiću, oči divojačke!
0175 Eto tebi knjiga napravljena:
0176 Ne čekaj roka do petnaest dana,
0177 A ne kupi kićenih svatova,
0178 Već pojaši đogu velikoga,
0179 Hod’ mi sađi pod kulu kamenu
0180 A pod pendžer noći po ponoći,
0181 Ja ću t’ sama u avliju saći
0182 Brez izuna brata rođenoga,
0183 Pa me nosi do Gospića svoga.“
0184 Lako bilu knjigu napravila,
0185 Al je mučno knjigonošu naći.
0186 Često Zlatka gleda sa pendžera,
0187 Ne bi l’ ikog lipa opazila,
0188 Da bi joj s knjige prifatio,
0189 Da joj knjigu snese do Gospića,
0190 Prida knjigu Kurtagić-Hasanu.
0191 Kad opazi potur-Ibrahima,
0192 Kahvedžiju bunićkog dizdara,
0193 Stade vika s pendžera divojke:
0194 „Potur-Ibro, bratov kahvedžija!
0195 Primakni se do pendžera moga,
0196 Imam nešto s tobom govoriti.“
0197 Tad joj Ibro do pendžera dođe:
0198 „Sestro Zlato bunićkog dizdara!
0199 De mi kaži, šta ćeš govoriti,
0200 Dugo ne smim stati kod pendžera,
0201 Opazit će dizdar Halilaga.“
0202 Njemu veli Zlate sa pendžera:
0203 „Po Bogu brate, potur-Ibrahime!
0204 Bi l’ poslušo nove posestrime,
0205 Bi l’ se moje knjige prifatio,
0206 Odnio mi knjigu do Gospića,
0207 Dao knjigu Kurtagić-Hasanu,
0208 Bi li, Ibro, tvrde vjere bio?“
0209 Tad joj Ibro veli pod pendžerom:
0210 „Lipa Zlato, moja posestrimo!
0211 Otisni mi knjigu sa pendžera,
0212 Da ti knjigu snesem do Gospića,
0213 A ne boj se od mene nevjere,
0214 Dat ću knjigu Kurtagiću tvome.“
0215 Divojka mu knjigu otisnula,
0216 A za knjigom trijest madžarija:
0217 „Eto, brate, knjige Hasanove,
0218 Eto tebi trijest madžarija!
0219 Podaj knjigu Kurtagić-Hasanu,
0220 Ponesi mu selam od divojke,
0221 Nek mi noćas do pendžera dođe!“
0222 „ „Hoću, Zlate, ne staraj se s time!“ “
0223 Uze knjigu, pa se natrag vrati,
0224 Na jaslama sigura alata,
0225 Pa uzjaha konja u avliji,
0226 A otišće od Bunića bila.
0227 Vid’ nevirnog potur-Ibrahima!
0228 Sam govori, a sam odgovara:
0229 „Neka čeka kićena divojka,
0230 Dok joj Hasan od Gospića dođe!
0231 Ja ću s knjigom na grad na Udbinu
0232 Dati knjigu Kozlić-Alagi,
0233 On će mene dobro darovati
0234 A za ovu knjigu divojačku.“
0235 Uprav ode na grad na Udbinu
0236 Do konaka Kozlić-Aliage,
0237 Dade knjigu Kozlić-Aliagi:
0238 „Selam ti je kićena divojka,
0239 Da joj noćas do Bunića sađeš
0240 A pod kulu dizdar-Halilage,
0241 Sama će ti u avliju saći.
0242 Pojaš’, aga, đogu velikoga,
0243 Zlatija će s tobom na Udbinu.“
0244 Kada čuo Kozlić Aliaga,
0245 To je agi vrlo milo bilo,
0246 Dade Ibri pedeset dukata:
0247 „Hajde, Ibro, ne staraj se s time!“
0248 Ode Ibro natrag do Bunića.
0249 Oprema se Kozlić Aliaga,
0250 Pa pojaha đogu velikoga,
0251 Sa Udbine do Bunića siđe,
0252 Tavna se je noćca uškodila,
0253 Škoda noćca, teška pomrčina.
0254 Kad dojaha pod kulu đogata
0255 Do pendžera kićene divojke.
0256 Često Zlata gleda sa pendžera,
0257 Javlja joj se aga sa đogata:
0258 „Lipa Zlate, moja jauklijo,
0259 Evo tebi Kurtagića tvoga!“
0260 Opazi ga s pendžera divojka:
0261 „Milovanje, Kurtagić-Hasane!
0262 Kreni đogu na avlijnska vrata,
0263 Eto mene u avliju saći!“
0264 Pa okrenu niz kulu kamenu.
0265 Dok avlijnska otvorila vrata,
0266 Dočeka je Kozlić Aliaga,
0267 Podiže je za se na đogata,
0268 Otiskoše od kule kamene.
0269 Ne zna Zlatka, žalosna joj majka,
0270 Ko je nosi uz polje zeleno!
0271 Kad su putu na rastanku bili,
0272 Jedni puti okreću u Gospić,
0273 Drugi idu na grad na Udbinu,
0274 A okrenu aga na Udbinu,
0275 Njemu veli kićena divojka:
0276 „Dušo moja, Kurtagić-Hasane !
0277 Jesi l’ vrlo u piću pripio,
0278 Pa si svoju pamet izgubio?
0279 Tamo puti do Gospića nisu.“
0280 Nasmija se Kozlić Aliaga:
0281 „Lipa Zlate, kićena divojko!
0282 Ovo Hasan nije od Gospića,
0283 Već je glava Kozlić Aliaga,
0284 Kojeg age na svoj Lici nema.“
0285 A zacvili kićena divojka:
0286 „O Kozliću, od Boga ti teško!
0287 Nevire mi nemoj učiniti,
0288 Mome srcu omilio nisi,
0289 Ne nosi me na grad na Udbinu,
0290 Ljuba ti biti kod kolina ne ću,
0291 Sama ću sebi edžel učiniti,
0292 A tvoju ću kulu zapaliti;
0293 Već me nosi do Gospića bilog,
0294 Baci mene u polje gospićko
0295 Niže kule Kurtagić-Hasana.“
0296 Tad joj veli Kozlić Aliaga:
0297 „Lipa Zlate, kićena divojko!
0298 Kad ti srcu omilio nisam,
0299 Ja ti krivo učiniti ne ću,
0300 Ni obrazu kidisati tvome,
0301 Ja te nosim u polje gospićko
0302 Niže kule Kurtagić-Hasana.
0303 Drž’ se dobro na sapih đogatu,
0304 Drži ruke oko pasa moga,
0305 Valja brzo do Gospića doći,
0306 Na Udbinu pa se povratiti.“
0307 To joj reče, otišće đogata.
0308 Vid’ nevirnog Kozlić-Aliage!
0309 Ne će aga u polje gospićko,
0310 Neg otišće niz Liku Vučjaku,
0311 Vučjak priđe, na Kotare siđe,
0312 Sanese je na Kotare ravne
0313 Niže kule Janković-Stojana,
0314 A još zore ni habera nema,
0315 Pa je turnu na sapi đogata:
0316 „Lipa Zlate, kićena divojko!
0317 Ovo si, draga, u polju gospićkom,
0318 Niže kule Kurtagić-Hasana,
0319 Čekaj zore i bijela dana!
0320 Kad zauči sabah na džamiji,
0321 Onda hajde kuli Kurtagića!“
0322 To joj reče, otišće đogata,
0323 Pa pobiže uz Kotar Vučjaku,
0324 A ostade na Kotaru Zlata.
0325 Misli Zlate, žalosna joj majka,
0326 Da je lipa u polju gospićkom,
0327 Čeka zore i bijela dana,
0328 Da zauči sabah na džamiji,
0329 Da ide kuli Kurtagić-Hasana.
0330 Istom blizu zora prikučila,
0331 A udari zvono na Kotaru
0332 Na Ružici na visokoj crkvi.
0333 Kada čula kićena divojka,
0334 A zakuka kako kukavica,
0335 A pobiže Zlatka uz Kotare,
0336 Pojagmi se lugu Jankovića.
0337 Dok ujagmi lugu zelenome,
0338 Ona cvili u lugu zelenom,
0339 A već bio danak osvojio,
0340 Sve Kotare magla poklopila.
0341 Čudne sreće kićene divojke!
0342 Podranio Janković-Stojane,
0343 A pojaho konja velikoga,
0344 A podigo dvanaest usara,
0345 Poveli su hrte i vižlove,
0346 Pošo Stojan hitar lov loviti.
0347 Zaštekćaše vižlad uz Kotare,
0348 Dopadoše lugu zelenome,
0349 Pripade se kićena divojka,
0350 Pa pobiže na stinu studenu,
0351 Na nju hrti laju i vižlovi,
0352 Vid’de glave Janković-serdara!
0353 On pojaho vrana velikoga,
0354 Uz Kotare upravi hajvana,
0355 Kad dopade lugu zelenome,
0356 Kad opazi na stini divojku,
0357 Ona cvili kako kukavica,
0358 Na nju hrti laju i vižlovi,
0359 Stojan njojzi priče besjediti:
0360 „Šta si jutros danku na podranku?
0361 Al si vila, al si utvorica,
0362 Al si kakva kićena divojka?“
0363 Divojka mu plačno progovara:
0364 „Gospodine i gospodski sine,
0365 Tako zdravo bioi veselo!
0366 Kaži mi se, ko si i oklen si?“
0367 „ „Kad me pitaš u lugu zelenom,
0368 Ako s’ čula Janković-Stojana,
0369 Ovo j’ Stojan, što s tobom govori.“ “
0370 Njemu veli kićena divojka:
0371 „Po Bogu brate, Janković-Stojane!
0372 Nemoj meni krivo učiniti
0373 Ni obrazu kidisati mome!
0374 Nisam vila, nisam utvorica,
0375 Već sam jadna Turkinja divojka,
0376 Sestra Zlatka bunićkog dizdara.“
0377 Stojan stini primače gavrana,
0378 Pa divojci ’vako govorio:
0379 „Lipa Zlate, moja posestrimo!
0380 De uzjaši za me na gavrana,
0381 Da te nosim kuli od kamena,
0382 Ja ti krivo učiniti ne ću,
0383 Držat ću te ka i sestru svoju.“
0384 Uzjaha za njim kićena divojka,
0385 Povrati se Stojan niz Kotare,
0386 A povika dvanaest usara:
0387 „Vi ne id’te k meni na Kotare,
0388 Poćerajte hrte i vižlove,
0389 Za njima hajte hitar lov loviti!
0390 Ja se idem kuli povratiti,
0391 Ljuto me je glava zabolila.“
0392 To im reče, otišće gavrana,
0393 Povrati se kuli i avliji,
0394 U avliju ujaha gavrana,
0395 A povika sestru na odžaku:
0396 „Sestro moja, u mene jedinca
0397 Hod’ mi bolje u avliju sađi!“
0398 Kad mu sestra u avliju sađe,
0399 Njojzi Stojan veli u avliji:
0400 „Skini ovu moju posestrimu,
0401 Ovo j’ sestra i moja i tvoja,
0402 Ovo j’ sestra Turkinja divojka,
0403 Pa je vodi u svoju odaju,
0404 Čuvaj sestre ka i svoje glave,
0405 Nikom ne daj njojzi u odaju!“
0406 Skide sestra kićenu divojku,
0407 Odvede je u svoju odaju,
0408 Ode Stojan u kulu kamenu,
0409 U odaji piće razložio.
0410 Ne će Stojan njima u odaju
0411 Sve dan po dan za nedilju dana.
0412 Kad im druga naskoči nedilja,
0413 Onda im Stojan u odaju uđe,
0414 Pa on Zlatki veli divičici:
0415 „Sestro Zlatke bunićkog dizdara!
0416 De preda me sjedi u odaji,
0417 Pa mi kaži kao bratu svome:
0418 Oklen mlada od kule kamene,
0419 Ko te snese na Kotar kameni?“
0420 „ „Jankoviću, da si brat po Bogu!
0421 Privari me Kozlić Aliaga,
0422 Ponese me u polje gospićko,
0423 Da me baci niže kule bile,
0424 Niže kule Kurtagić-Hasana,
0425 Pa me snese na Kotar kameni,
0426 Ostavi me niže tvoje kule,
0427 Jer je meni bio mušterija,
0428 A ja agi mušterija nisam,
0429 Ja s Hasanom vjeru utvrdila,
0430 Za to me je snio na Kotare.“ “
0431 Tad joj veli Janković-Stojane:
0432 „Lipa Zlato, moja posestrimo!
0433 Ti se ne boj svom obrazu crnu,
0434 Dok god čuješ pobratima svoga,
0435 Ja ću s tobom, sestro, upraviti,
0436 Dat ću tebe Kurtagić-Hasanu.
0437 Van mi kaži kako bratu svome:
0438 Ko je begu vezo abahiju
0439 Na goluba konja velikoga?“
0440 „ „Jankoviću, Bogom pobratime!
0441 Ja sam begu vezl abahiju
0442 I učila begovu Zlatiju,
0443 Vezle smo je četiri miseca.“ “
0444 „Lipa Zlato, moja posestrimo!
0445 Bi li meni ’naku napravila?“
0446 „ „Jankoviću, Bogom pobratime!
0447 Ja ću tebi bolju napraviti.“ “
0448 Njojzi veli Janković-Stojane:
0449 „Šta ću tebi, sestro, nabavljati?“
0450 „ „Pobratime Janković-Stojane!
0451 Doensi mi saje venedičke,
0452 Bile svile i crljenog zlata,
0453 Da ti pravim konju abahiju
0454 A sa tvojom sestrom jedinicom.“ “
0455 Štogod reče kićena divojka,
0456 Dobavlja joj Janković-Stojane,
0457 Vezak vezu dvi dilber-divojke
0458 Sve dan po dan dva puna miseca,
0459 Viš i trećeg prošla polovina,
0460 Napraviše konju abahiju.
0461 Kad navezle konju abahiju,
0462 Tad im uđe Janković-Stojane.
0463 Istom Stojan sjede u odaji,
0464 Prid njeg Zlatka metnu abahiju:
0465 „Eto, brate, Janković-Stojane!
0466 Navezle smo konju abahiju;
0467 Je li ’vaka bega udbinjskoga?“
0468 Kad je vidi Janković-Stojane:
0469 „Lipa Zlate, moja posestrimo!
0470 Ti si bolju meni napravila;
0471 Ako moja bide živa glava,
0472 Ja ću s tobom, sestro, upraviti,
0473 Za Hasana tebe pokloniti,
0474 Spremiti te ka sestru jedinu,
0475 I kašnje ti u pohode doći,
0476 Obić’ ću te kao sestru svoju,
0477 A sad sjed’te u ovoj odaji!“
0478 Pa on sestri svojoj progovara:
0479 „Sestro moja, u brata jedina,
0480 Čuvaj Zlate kai svoje glave!
0481 Ja ću ići na široku Liku;
0482 Ako ikog puštiš u odaju,
0483 Mrtvom ću ti govoriti glavom.“
0484 „ „Hajde, brate, ne staraj se s time.“ “
0485 Ode Stojan u svoju odaju,
0486 On oblači tursko odijelo,
0487 Ka stambolske nose Osmanlije,
0488 Osmanlije, turske efendije,
0489 A opremi trideset momaka,
0490 Na njih tursku vrže đeisiju,
0491 Tu mu momka nema ni jednoga.
0492 Na kom toke i ilike nisu,
0493 Mlogom trepću za glavom čelenke.
0494 Kad se spremi Stojan na Kotaru,
0495 On pojaha vrana velikoga
0496 I podiže trideset momaka,
0497 Pa otišće uz Kotar Vučjaku,
0498 Udariše priko Vučijaka.
0499 Kad niz Liku do Gospića sađe
0500 Do konaka Kurtagić-Hasana,
0501 U Hasana pade na konaku,
0502 Dočeka ga Kurtagić-Hasane,
0503 Istom sili i kahvu popili,
0504 Već im vakat bio do akšama,
0505 Pa na vakat akšam saklanjaše
0506 Džematile u ahar-odaji.
0507 Po akšamu izađe večera,
0508 Večeraše i opraše ruke,
0509 Po večeri i kahvu popiše.
0510 I jacij evakta dočekaše,
0511 Džematile klanjaše jaciju.
0512 Delije im prostrše dušeke,
0513 Ode Hasan u kulu kamenu,
0514 Osta Stojan, leže na dušeku,
0515 A delije u drugu odaju.
0516 Vište glave Janković-Stojana!
0517 Kad se tavna unoćala noćca,
0518 Pravi Stojan knjigu na kolinu
0519 A na ruke Kurtagić-Hasana:
0520 „Jesi l’ čuo i haber uzeo,
0521 Gdje je Zlatka, tvoja jauklija?
0522 Eno ti je na Islamu ravnom,
0523 U biloj kuli Janković-Stojana,
0524 Zlatija je moja posestrima,
0525 Ja je držim ka i sestru svoju.
0526 Sanio je Kozlić Aliaga,
0527 Ostavio niže kule moje.
0528 Kupi svate, hodi po divojku,
0529 Nosi knjigu begu na Udbinu,
0530 Nek ti beže podigne svatove,
0531 Nek izbere po Lici junake!
0532 Kuma metni ličkog Mustajbega,
0533 Ne ostavljaj Tale Ličanina
0534 Ni pobre mu malog Radovana!
0535 A povedi dizdareva sina
0536 I pobru mu Maljković-Stipana,
0537 I dva brata dva Čejvanagića!
0538 Kud god ide dizdraevo dite,
0539 Uz njeg jašu dva agina sina,
0540 Jer im se je tečić prigodio.
0541 Ja ću sestru kršno opremiti,
0542 A svatove dobro dočekati.“
0543 Savi knjigu, na pendžer metnuo,
0544 Diže svojih trideset momaka,
0545 Pojahaše ate u avliji.
0546 Svu noć Hasan sanak boravio,
0547 Noć noćio, rano podranio,
0548 Pa on pođe u ahar-odaju,
0549 Da on svoje vidi musafire.
0550 Kad aharsku otvori odaju,
0551 U odaji nigdi nikog nema.
0552 Povrati se u drugu odaju,
0553 A povika dvanaest delija:
0554 „O delije, od Boga vam teško!
0555 Kamo ovi moji musafiri?
0556 Ovdi nikog u odaji nema,
0557 Ovo nisu momci Osmanlije,
0558 Veš nekakvi jesu uhodnici.“
0559 A veli mu Ibro hahvedžija:
0560 „Ne znam, aga, vejru ti zadajem,
0561 Svi su legli sanak boraviti.“
0562 Povrati se Hasan u odaju,
0563 Kad on dođe do pendžera svoga,
0564 Na pendžeru knjigu opazio,
0565 Uze knjigu, pa je razmotao,
0566 Knjigu gleda, pa se nasmijao:
0567 „Moj delija, Ibro kahvedžija,
0568 VId’de knjige Janković-Stojana!
0569 Kod nas Stojan bio na konaku,
0570 Pred nami je klanjo džematile.
0571 Nosi knjigu begu na Udbinu,
0572 Spremajte mi doru velikoga,
0573 A ostav’te na jaslah đogata!
0574 Valja đogi na Kotare sići,
0575 Dok se i ja spremim u konaku.“
0576 To govori, pa se sigurao,
0577 Delije mu doru izvedoše,
0578 Pa gotova pojaha dorata,
0579 A okrenu uz Liku k Udbini.
0580 Kada begu do mehane dođe,
0581 Prid mehanom priveza dorata.
0582 Kad on begu u mehanu uđe,
0583 Al mehana puna Udbinjana,
0584 Na šezdeset rednja čaša hoda.
0585 Bože mili, ko im služi vino,
0586 Ko ga liva, ko čašu dodaje?
0587 Vino služi Krčmariću Ramo,
0588 A liva ga Memičiću Suljo,
0589 Čaše dili mali Radovane.
0590 Tad im Hasan turski salam viknu,
0591 Lički beže salam otprimio,
0592 Kod sebe mu misto namistio,
0593 Pa mu čašu dade nalivenu:
0594 „Popij čašu, Kurtagić-Hasane!
0595 Pa ti begu u begluku kaži:
0596 Što si meni došo na Udbinu?
0597 Nije l’ Bog do, Kurtagić-Hasane,
0598 Da si našo svoju jaukliju,
0599 S toga begu pošo na Udbinu,
0600 Pozovnuti bega u svatove.“
0601 Popi čašu Kurtagić-Hasane,
0602 Pruži knjigu ličkom Mustajbegu,
0603 Uze knjigu lički Mustajbeže,
0604 Pa im knjigu kaže u mehani,
0605 Sve im kaže lički Mustajbeže:
0606 Da je knjiga Janković-serdara,
0607 Da je Zlatka na kamen-Kotaru
0608 U visokoj kuli Jankovića,
0609 Sanio je Kozlić Aliaga,
0610 Ostavio Zlatku na Kotaru.
0611 Zgledaju se mladi Udbinjani,
0612 Aliaga s’ tute dogodio,
0613 Sve na njega zubi poškripuju.
0614 Na noge skoči Kozlić Aliaga,
0615 Pa on ode do konaka svoga,
0616 Nasmija se lički Mustajbeže:
0617 „Vid’te, djeco, soja nevirnoga,
0618 Gdje pobježe iz begluk-mehane!“
0619 Stade dreka Tale Ličanina:
0620 „Zovi ga, beže, crn mu obraz bio,
0621 Da mu sudi Tale u mehani!“
0622 Nasmija se lički Mustajbeže:
0623 „Stani, Tale, lička budalino!
0624 Nije vakta suda zamićati,
0625 Valja najpri u svatove poći,
0626 U svatove Kurtagiću mome
0627 Do visoke kule Jankovića,
0628 Svak se spremaj tamo u svatove!
0629 Ne šal’te se, ličke nabodice,
0630 Svak se dobro spremaj na odžaku!
0631 Do u jutro, dok se rodi sunce,
0632 Valja nami u svatove poći.
0633 Kad sađemo kuli Jankovića,
0634 Vi nemojte tamo budaliti,
0635 Mogla b’ kavga biti na Kotaru.“
0636 To im reče, a na noge klisi,
0637 Ode beže do ahara svoga,
0638 Ode Hasan do Gospića bila.
0639 Vas dan beže živa mira nema,
0640 Bira beže po Lici svatove,
0641 Sve probira konje i junkae.
0642 Do u jutro, dok se rodi sunce,
0643 Diže beže hiljadu svatova.
0644 Već mu stiže Hasan od Gospića
0645 I uz njega dvanaest konjika.
0646 Podiže beže kićene svatove,
0647 Otiskoše niz Liku Vučjaku,
0648 Vučjak prišli, na Kotare sišli,
0649 A izašo Stojan uz Kotare
0650 I uz njega trista Kotarana,
0651 Pa dočeka bega i svatove.
0652 Kad ih svede kuli na Kotare,
0653 Po konacih naredi svatove,
0654 Svakog Stojan dobro namirio,
0655 Sebi zovnu bega udbinjskoga
0656 I Hasana od Gospića bila,
0657 I još uz njih stotinu konjika.
0658 Njemu veli Janković-Stojane:
0659 „O Mustajbeg, od sve Like glavo!
0660 Sutra, beže, pohodenja nema,
0661 Ovde ćemo tri noći noćiti,
0662 Ja ću sestru kršn opremiti.“
0663 A povika Talu Ličanina:
0664 „Davor Tale, lička budalino,
0665 Eto t’ pobre malog Radovana!
0666 Ti ne pitaj bega udbinjskoga,
0667 Eto t’ izun Janković-Stojana:
0668 Što učiniš za tri bila dana,
0669 Niko te za to upitati ne će,
0670 Kod pos’ječeš, za to se ne pita.“
0671 A veli mu Tale Ličanine:
0672 „Jankoviću, krilo principovo!
0673 U mrtvu glavu zalaziti ne ću,
0674 Što popijem, to ne plaća Tale.“
0675 Ustavi ih Janković-Stojane,
0676 Tri su noći svati prenoćili.
0677 Kad četvrto jutro naskočilo,
0678 Podiže beže kićene svatove,
0679 Izvedoiše Zlatku na alatu,
0680 Stojan joj je konja poklonio,
0681 A kršno je sestru opremio,
0682 Uz nju spremi sedamn’est seksana.
0683 Podiže se Janković-Stojane,
0684 Da isprati svoju posestrimu,
0685 Uz njeg jaše trista Kotarana,
0686 Isprati ih na vrh Vučijaka,
0687 Kud je međa lička i kotarska.
0688 Na poljanah svate zastaviše,
0689 Onda veli Janković-Stojane:
0690 „Hajde, beže, u sto dobrih časa!
0691 Nemojte mi, beže, zamjeriti,
0692 Ja ću sestri u pohode doći;
0693 A kad sestri u pohode dođem,
0694 Neka znadeš, lički Mustajbeže,
0695 Što učinim tamo na Udbini,
0696 Što učinim, za to me ne pitaj!
0697 Dobro krijte Kozlić-Aliagu,
0698 Ja sam na njeg, beže, ukastio,
0699 Nevirna se soja prigodio,
0700 Pa nevjeru Zlati učinio.“
0701 „ „Gospodine Janković-Stojane!
0702 Izun tebi ličkog Mustajbega,
0703 Da ti sestri u pohode dođeš,
0704 Mi ćemo te dobro dočekati.“
0705 To rekoše, pa se rastadoše,
0706 Ode Stojan natrag na Kotare,
0707 Ode beže do Gospića bila.
0708 Kada kuli dođe Kurtagića,
0709 Zavrgoše šenluk i veselje,
0710 Oženiše Kurtagić-Hasana,
0711 Beg mu kume bio kod divojke,
0712 Pir učini za nedilju dana.
0713 Nedilja prođe, veselje iziđe,
0714 Ode beže na grad na Udbinu,
0715 Osta Hasan u Gospiću svome
0716 Sve dan po dan tri puna miseca.
0717 Kad četvrti misec naskočio,
0718 Stiže im Stojan do Gospića bila
0719 U pohode svojoj posestrimi,
0720 I uz njega šezdeset konjika.
0721 Vrlo je Stojan sestru milovao
0722 I darove njojzi doćerao,
0723 Doćearo sedamn’est seksana.
0724 Dočeka ga Kurtagić-Hasane,
0725 Glavom mu beže do Gospića siđe,
0726 Odvede ga sebi na Udbinu,
0727 Kod njeg bio, tri noći noćio.
0728 Ustaviše Janković-Stojana
0729 Sve dan po dan za petnaest dana,
0730 Sve ga age zovu i ajani,
0731 Sve ga zovu na sobet sebika.
0732 Tad je Stojan agu pogubio
0733 Kod Crvaća Kozlić-Aliagu.
0734 Svim je drago Udbinjanom bilo,
0735 Jer je bio nevirno pletivo.
0736 Stiže knjiga od Bišća bijela
0737 A na ruke ličkog Mustajbega,
0738 Bila knjiga Poprženovića.
0739 Aga zove Janković-Stojana,
0740 Poteže ga na sobet sebika
0741 I još s njime ličkog Mustajbega.
0742 Tad su oni bilu Bišću sišli,
0743 To su bili za nedilju dana,
0744 Tad je Stojan Bihać uhodio,
0745 Uhodio, seir učinio,
0746 Otalen se natrag povratiše.
0747 Popržen mu konja poklonio,
0748 Dva mu beže konja poklonio,
0749 Hasan mu dade doru Stamboliju,
0750 Vrlo su ga Turci darovali.
0751 Ode Stojan natrag na Kotare,
0752 Osta Hasan u Gospiću svome
0753 Dvor čadeći, a ljubu ljubeći,
0754 S njome bio, porod porodio.
0755 Dok su im glave u životu bile,
0756 Držali se ka braća rođena.
