Janica je bosilje sadila,
Svaku ga je noćcu posipala,
Ne posu ga uoči neđelje,
No mi posla brata najmlađega
Da joj mlado posiplje bosilje! 5
Brat joj pođe, muštulukom dođe,
I ovako sestri govorio:
„Muštuluk ti moja sestro Jane,
Paša ti je na bosilj panuo,
A hudžuje okolo bosilja, 10
Skupo će ti bosilj prolaziti,
Struk bosilja za oženjenoga,
A četiri za neženjenoga”!
A Janica brata upitala:
„Kako ću ih brate poznavati, 15
Nijednoga viđela nijesam,
Ne mogu se š njima upoznati”?
Na to bratac njojzi odgovara:
„Lako ćeš ih Jano poznavati,
Pogledaj ih među oči crne, 20
Oženjenu oči zamućene,
Neženjenu oči ka’ danica”.
Milorad Radević, Miodrag Maticki: Narodne pesme u Srpsko-dalmatinskom magazinu, Matica srpska, Institut za književnost i umetnost, Novi Sad * Beograd, 2010., str. 88.
