Jakšić Stevan i ljuba mu Vidosava
Dva su brata u milosti rasla,
Do dva brata, dva Jakšića mlada,
Jakšić Dmitar i Jakšić Stevane;
A kad su se braća poženila,
Ondak su se braća zavadila, 5
Podeliše riznice i blago,
Svoje bele razmetnuše dvore.
I prošlo je devet godinica,
Ta se braća nigdi vidla nisu.
Poranio mlad-Dmitar-Jakšiću, 10
Poranio rano u planinu,
Da on kuša sreću gospojinu.
On od lova ništa ne ulovi,
Već ulovi sivoga sokola,
Ne ubi ga već mu prebi krilo. 15
Pitao ga mlad-Dmitar-Jakšiću:
„Oj Boga ti, siv zelen sokole,
Kako ti je bez desnoga krila?”
„Meneka je bez desnoga krila,
Kao bratu bez brata rođena.” 20
Kad je Dmitar saslušao reči,
A on ode bratu rođenoms,
U belo se celivali lice
I za lepo zapitali zdravlje.
Al’ besedi mlad-Dmitar-Jnkšiću: 25
„Oj Boga ti, moj brate rođeni,
Mi ajdemo našem dvoru belom,
Da kušamo naše ljube verne,
S koje smo se, brate, zavadili:
Ili s moje ljube Anđelije, 30
Ili s tvoje ljube Vidosave.”
Pa odoše Dmitrovome dvoru,
P’ onda Stevan stoji na pendžeru,
Al’ govori mlad-Dmitar-Jakšiću:
„Anđelija, moja ljubo verna, 35
Koje verna, koje i neverna,
Stevan mi se na vojsku oprema
Preko mora za sedam godina,
Išt’ od mene reznice i blago.
Il’ ću dati, il’ ne dati, ljubo?” 40
Suze roni Anđelija ljuba:
„Podaj konja i podaj sokola,
I podaj mu reznice i blago,
Da kome ćeš, kad tvom bratu nećeš!
Što mi nisi ranije kazao, 45
Da zgotovim slatku đakoniju,
Da devera zovem na večeru.”
Pa odoše Stevanovom dvoru,
P’ onda Dmitar stoji na penceru.
Al’ govori Jakšiću Stevane: 50
„Vidosava, moja ljubo verna,
Koje verna, koje i neverna,
Ti zapitaj sivoga sokola,
Kako mu je bez desnoga krila.”
Al’ govori ljuba Vidosava: 55
„Kako ti je, siv-zelen-sokole,
Kako ti je bez desnoga krila?”
Al’ govori siv-zelen-sokole:
„Meneka je bez desnoga krila,
Kao bratu bez brata rođena.” 60
Skoči Vida kao goropadna:
„Soko laže, on pravo ne kaže!”
Al’ govori Jakšiću Stevane:
„Vidosava, moja ljubo verna,
Dmitar mi se na vojsku oprema, 65
Preko mora za sedam godina,
Išt’ od mene konja i sokola,
Išt’ od mene reznice i blago.
Il’ ću dati, il’ ne dati, ljubo?”
„Ne daj konja i ne daj sokola, 70
I ne daj mu reznice i blago,
I njegovo Turci razoteli,
Na sramotu ljubu mu ljubili.”
Rasrdi se Jakšiću Stevane,
Pa udara ljubu Vidosavu, 75
Udara je po svilsn-pojasu.
Kako ju je lako udario,
Na nožu je čedo izvadio.
Al’ govori ljuba Vidosava:
„Gospodaru, Jakšiću Stevane, 80
Kad te nije žao mene mlade,
Je l’ ti žao zelene jabuke,
Kojoj nisi dao ni dozreti,
A kamo li rukom uzabrati?”
Al’ govori Jakšiću Stevane: 85
„Crkni, kučko, više ne govori!
Od zle kučke ni štene ne valja,
A kamo li od zle žene dete.”
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
