Jakšići

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

0001 Mili bože čuda preko čuda!
0002 Ali grmi, al’ se zemlja hori,
0003 al’ pucaju na moru lubarde?
0004 Niti grmi, nit’ se zemlja hori,
0005 nego brate, udariše Turci,
0006 porobiše Stojna Biograda,
0007 do Nebojše do Jakšića kule,
0008 i Jakšića kulu poharaše,
0009 još je, brate, ognjem sažegoše,
0010 staricu mu majku poturiše,
0011 Anđeliju sestru zarobiše,
0012 Ufati je aga Hasan-aga,
0013 Pa je baci za se na đogata,
0014 Š njome bježi u goru zelenu.
0015 A kad umor konju dodijao,
0016 Sjaha Turčin u gori zelenoj,
0017 Pušta konja na rosnatu travu,
0018 Trudno Ture zaspalo u travi,
0019 A kod njega lijepa đevojka
0020 Ljuto cvili i suze proljeva.
0021 Al’ se drumom junak zapođede,
0022 Dobar junak na konju vitezu,
0023 Gleda njega na durbin đevojka;
0024 A to, brate nije junak dobar,
0025 No dijete od deset godinah,
0026 Gologlavo na bosu konjicu,
0027 Te ga ćera bosa po kamenu,
0028 Još je konja likom zauzdao,
0029 Kraj đevojke blizu nagodio,
0030 Pa đevojci božju pomoć dava:
0031 "Božja pomoć, mlada gospojice!"
0032 A đevojka roda gosposkoga,
0033 Ispred njega na noge skočila:
0034 "Zdravo bilo, ludo i nejako!
0035 Ja nijesam mlada gospojica,
0036 Nego jadna turska robinjica;
0037 Nego, ludo, ako boga znadeš,
0038 Kaži mi se ko si i okle si?
0039 Što li goniš bosa po kamenu,
0040 Što l’ si likom konja zauzdalo,
0041 Što l’ gologlav ideš bez kapice?"
0042 Bilo ludo, ma govori mudro:
0043 "Kad me pitaš kazaću ti pravo,
0044 ja sam ozdo baš od Biograda,
0045 Biograd nam porobiše Turci,
0046 Što bi muška pod mač oboriše,
0047 Što bi ženska Turci zarobiše,
0048 Još Biograd ognjem izgorješe,
0049 A ja jedva živ izneso’ glavu,
0050 Pak ja bježim stojnom Dubrovniku."
0051 Kad to čula lijepa đevojka:
0052 "Bogom brate, ludo i nejako,
0053 sjaši konja nek ti otpočine
0054 dok ti jednu sitnu knjigu dadem,
0055 tamo su mi dva brata rođena,
0056 bila su mi braća u Mlecima,
0057 skoro mi je od njih knjiga došla,
0058 da su došli stojnu Dubrovniku."
0059 Ludo bješe, za boga hajaše,
0060 Sjaha s konja, pušta ga na travu,
0061 Dok đevojka sitnu knjigu piše.
0062 A da vidiš velike žalosti:
0063 Knjige nije, a divita nije
0064 Čim će mlada knjigu napisati.
0065 Kad se jedna na nevolji nađe
0066 Bijelo je nagrdila lice,
0067 Iz obraza krvi ufatila,
0068 Iz njedara jagluk izvadila,
0069 Krvcom knjigu po jagluku piše.
0070 Mili bože i više žalosti!
0071 Savi knjigu, pečat udarila,
0072 Pa je dava pobratimu ludu
0073 I uza nju dva dukata žuta:
0074 "Naj to tebi, nejak pobratime!
0075 Pred tobom ćeš Sarajevo naći,
0076 Kupi kapu, a potkuj konjica."
0077 Al’ dijete besjedi đevojci:
0078 "O boga ti, moja posestrimo,
0079 kako ću ti poznat braću tvoju?"
0080 "Lahko", reče, "dragi pobratime,
0081 oba su mi brata jednolika,
0082 a na njima jedno odijelo,
0083 a oba im konja doratasta,
0084 grive su im uvijate zlatom,
0085 sedamdeset i tri pletenice,
0086 što je njima sestra uvijala
0087 kad je š njima konje podizala,
0088 kud gođ idu, niđe s’ ne rastaju,
0089 konje jašu dobre uporedo,
0090 konj’ma im se grive miješaju,
0091 on udara jedan u drugoga,
0092 Jakšić Mitre i Jakšić Šćepane."
0093 Ode dij’te, Dubrovniku siđe,
0094 Kako siđe dva Jakšića nađe,
0095 Dade knjigu Jakšiću Šćepšanu:
0096 Knjigu čita i suze proljeva,
0097 A pita ga brate Dimitrije:
0098 "Oklen knjiga, ognjem izgorjela?
0099 Jeli, brate, knjiga od mejdana,
0100 Od kakvoga golema junaka?"
0101 "Kamo sreća da je od mejdana,
0102 neg’ od našeg dvora bijeloga,
0103 dvore su nam izgorjeli Turci,
0104 ponijeli blago svekoliko,
0105 milu su nam sestru zarobili,
0106 a staricu majku poturili,
0107 jadan brate za našeg života!
0108 Bolje, brate, da nijesmo živi!"
0109 Al’ mu veli brate Dimitrije.
0110 "Pa što ćemo sada od života?"
0111 Veli Šćepo: "Dobro ako bog da!
0112 Et’ imamo jošte dosta blaga,
0113 ’ajde, brate, bij’lu Biogradu,
0114 gradi dvore, razgovaraj majku,
0115 a ja idem u zemlju Turćiju
0116 tražit našu sestru Anđeliju,
0117 ol’ je naći, ol’ nikad ne doći."
0118 Mitar mu je bratac govorio:
0119 "Nemoj, brate, vrlo dobro moje,
0120 neg’ ti hajde k Biogradu bij’lu,
0121 školu, brate, nijesi učio,
0122 te ti, brate, jezik ne umiješ,
0123 a ja znadem dvanaest jezikah."
0124 Lahko su se braća pogodila,
0125 I tu su se uput oprostila,
0126 Prvi put se oba rastanula:
0127 Ode Šćepan bij’lu Biogradu,
0128 Mitar ode u zemlju Turćiju.
0129 Traži sestru za devet godinah,
0130 Nikako je niđe ne našao;
0131 No da vidiš junačke nevolje -
0132 Nestalo mu za hašluka blaga,
0133 Te je Mitar ogolio ljuto,
0134 A dobar mu dorat obosio
0135 Te ga zašto potkovati nejma,
0136 No ga bosa goni po kamenju.
0137 U daleku zemlju zapanuo,
0138 Preko mora u zemlju Arapsku,
0139 Tuđa zemlja, sam ne zna ni puta,
0140 A nejmade draga prijatelja
0141 Koji bi ga na konak primio.
0142 Bože mili ozbiljske nevolje!
0143 Misli junak što će od života,
0144 Neg’ u sebi dobro boga moli,
0145 Namjera ga tako nanijela
0146 Na studeno zeleno jezero,
0147 Na jezeru trideset đevojakah,
0148 Miju lice a bijele platno;
0149 Njima Mitar turski selam dava,
0150 Đevojke mu lijep odazvaše:
0151 "Aleć selam, carev sehratlija!"
0152 Al’ im Mitar besjedi ovako:
0153 "O đevojke, dobre sreće bile,
0154 dodajte mi da s’ napijem vode,
0155 zloćud mi je dorat od mejdana,
0156 kad s’ uzjaše sjahati se ne da,
0157 kad se sjaše ne da s’ uzjahati."
0158 Ma đevojke Mitru besiđahu:
0159 "O boga ni, carev sehratlija!
0160 Grehota je tebe prevariti,
0161 Nekakav si stavan i prikladan
0162 Kako da si roda gosposkoga;
0163 Ova voda nije za junake,
0164 Nego truje konje i junake,
0165 Grehota je tebe otrovati,
0166 Nego hajde ponaprijed malo
0167 Do našega grada bijeloga,
0168 Jeftino je rakija i vino,
0169 Tri su oke a za paru vina,
0170 A rakije po dinarić oka,
0171 Tu je dobro konju i junaku."
0172 Al’ je njima Mitar besjedio:
0173 "Oj boga mi, lijepe đevojke!
0174 Ja sam junak iz daleka putnik,
0175 Nestalo mi za hašluka blaga,
0176 Nejmam zašto ni potkovat dora,
0177 A nekmoli d s’ napijem vina."
0178 No da vidiš sreće u junaka,
0179 Ovako mu besjede đevojke:
0180 Ajde, brate, našem gradu bij’lu,
0181 Ima u nas u gradu gospoja
0182 Koja čini mloge zadužbine,
0183 Mukte poji konje i junake,
0184 Mukte piju, ništa ne plaćaju,
0185 No za zdravlje braći namjenjuje;
0186 Kaže ima na svom vilajetu,
0187 Ona ima dva rođena brata:
0188 Jakšić Mitra i Jakšić Šćepana.
0189 Kad Biograd Turci porobiše
0190 Nju zarobi aga Hasan-aga,
0191 I uze je sebi za ljubovcu."
0192 A kad čuo Jakšić Dimitrije,
0193 U junaku srce poigralo,
0194 Bogom sestri lijepe đevojke;
0195 "Grad je velik, a kuća je mlogo,
0196 otkud ću mu pogoditi dvore?"
0197 "Lahko", reku, "dragi pobratime!
0198 U gradu su najviši dvorovi,
0199 A na dvorim’ od zlata jabuka,
0200 I na vratim’ dvije halke zlatne,
0201 Vladaoc je od sve naše zemlje."
0202 Kad to čuo Jakšić Dimitrije
0203 Ćera poljem konja ispod grada,
0204 Od radosti pjeva iza glasa,
0205 Čula njega iz dvora sestrica,
0206 Pozna brata po grlu junačkom,
0207 Pak je brže durbin dofatila,
0208 Pozna brata i pod njim dorata
0209 I doratu grivu izbrojila,
0210 Sedamdeset i tri pletenice,
0211 Što je njemu zlatom uvijala
0212 Kad je braći konje podizala;
0213 Bosa trči kuli niz skaline.
0214 Kad istrča niz mermer avliju,
0215 U to doba Mitar u avliju.
0216 Kad je sestra brata ugledala
0217 Objesi se bratu oko grla:
0218 "Blago meni, Mitre dobro moje!"
0219 On je rukom od seb’ oturuje:
0220 "Hod’ otole, turska bulo mlada,
0221 đe si, bona, Mitra ugledala?
0222 Ja nijesam Jakšić Dimitrije,
0223 Nego sam ja careva delija!"
0224 Ali mu je Anđa besjedila:
0225 Ne boj mi se, brate dobro moje,
0226 Još sam, brate, prava vjera sprska!"
0227 A kad ju je Mitre razumio,
0228 Ruke šire u lice se ljube,
0229 Veli Mitar: "Daj mi, sestro, piva,
0230 Bogme sam ti i gladan i žedan,
0231 A suviše trudan i umoran."
0232 Nego bratu sestra besjedila:
0233 "Ođe, brate, nije za te piva,
0234 Otiš’o je aga u planinu
0235 Lov loviti s tri hiljade vojske,
0236 Došli su mu hrti i ogari,
0237 Sad će aga iz planine doći.
0238 Znaš li, brate, vrlo dobro moje,
0239 Kada tebe u dvoru zastane,
0240 Nije nikad vjere u Turčina;
0241 Nego hajde u pjanu mehanu,
0242 Napij s’ vina i potkuj dorina
0243 I ne štedi vino od dorina,
0244 Za što ga je sestra naučila
0245 Krijuć’ pojit vinom i rakijom,
0246 Valjaće nam konjic u potrebi".
0247 A kada je Mitar saslušao
0248 Sestrici je tako besjedio:
0249 "Nejmam, seko, pare ni dinara,
0250 ni mojega čim potkovat dora,
0251 a nekmoli da s’ napijem vina."
0252 To kad čula mlada Anđelija
0253 Uleće se u bijele dvore,
0254 Nasula mu pune špage blaga;
0255 Ode Mitar u pjanu mehanu.
0256 Istom Mitar dođe u Mehanu,
0257 Al’ eto ti age iz planine,
0258 A kad ga je Anđa ugledala,
0259 Nutodera Srpkinje hitlene,
0260 Koja bješe od roda junačka,
0261 Ulećela u bijele dvore,
0262 Svoju rusu kosu odrezala,
0263 A bijelo lice nagrdila
0264 I ođelo sa sebe skinula,
0265 Pa obukla stare poderine,
0266 Srete agu u mermer avliju
0267 Sve plačući i suze roneći;
0268 A kada je aga ugledao,
0269 Mnogo mu se jadno učinilo
0270 Jer je Anđu dobro milovao:
0271 "Što je, Anđo, ako boga znadeš,
0272 ljto si mi se tako izgrdila?
0273 Da je bog d’o i svi božji sveci,
0274 Da je naša zemlja porobljena
0275 Da s’ kauri svu je opalili,
0276 Ne bi meni više jada bilo,
0277 Neg’ što si se tako nagrdila."
0278 Ali mu je Anđa besjedila;
0279 "Danas mi je jedna knjiga došla,
0280 oba su mi brata poginula,
0281 sinje ih je more utopilo,
0282 sad sam tužna sestra brez zakletve,
0283 bog zna hoću l’ ostanuti živa,
0284 a za braćom, žestokom žalosti."
0285 U tom Anđa agu prevarila.
0286 Pa da vidiš age Hasan-age,
0287 Turčin bješe al’ dobro zboraše:
0288 "Muč’ ne boj se, moja draga ljubo,
0289 ti ih s plačom podići ne moreš,
0290 ni za dušu to im ne valjade;
0291 et’ u mene blago nebrojeno
0292 te ti braći gradi zadužbine -
0293 ladne česme i duge putove,
0294 a i vaše po zakonu crkve,
0295 to će njima valjati za dušu".
0296 Tijem aga razgovori ljubi,
0297 Pa uljegli u bijele dvore
0298 A skoči se mlada Anđelija,
0299 Pripravi mu gospodsku večeru,
0300 Što u dvoru najbolje imala,
0301 A navali vino i rakiju
0302 I u piće bilje svakojako,
0303 Da s’ uspava za devet danaka.
0304 Trudan aga leže u postelju,
0305 Zaspao je k’o i ne bi šćeo,
0306 Al’ ne spava mlada Anđelija
0307 Već nasula dvoje hegbe blaga,
0308 Što dva konja nositi mogahu,
0309 Sve mlečića zlatnoga cekina,
0310 Na se metnu muško odijelo
0311 I oružje što ima najbolje,
0312 Pak otide konj’ma u podrume,
0313 Ter izvadi iz podruma đoga,
0314 Što ga bješe aga kupovao
0315 Preko mora u Anadoliju
0316 Od Turaka za osmak dukata (varićak),
0317 Ođede ga što najbolje mogla,
0318 A dobavi Mitra iz mehane,
0319 Pak otole s bratom pobjegnula.
0320 Tri konaka za noć učiniše,
0321 A kad svanu i ogrija sunce,
0322 Al’ se Mitar teško prepanuo,
0323 U neznanu zemlju zapanuo,
0324 U neznanu pa ne znade puta,
0325 Nit’ imade draga prijatelja
0326 Koji bi ga na konak primio,
0327 Nego brata sestra razgovara:
0328 "Ta ne boj se, vrlo dobro moje!
0329 Bog će nama pomoć’ ako bog da."
0330 U riječi koju besjeđahu,
0331 Al’ eto ti sprijed Arapina,
0332 Još se grđe Mitar prepanuo,
0333 Mnjadijaše da su ga pretekli,
0334 Pa doratu priteže dizgine,
0335 A nagoni kalpak na obrve,
0336 Za britku se sablju prifataše,
0337 Bijelijem poškripiva zubom,
0338 U Arapa mrko pogleduje,
0339 Šćaše njemu da odvali glavu,
0340 Ma ga moli sestra Anđelija:
0341 "Nemoj, brate, ako boga znadeš,
0342 da ako je izdaleka putnik,
0343 Pa na dvoru ima koga svoga,
0344 Ja li sestru, ja li staru majku,
0345 Boga mole da im zdravo dođe."
0346 Nešće Mitar sestrinu poreći,
0347 Al’ ga Mitar sve mrko pogleda
0348 Jer se boji kakve prijevare,
0349 Preko srca turski selam dava:
0350 "Selam ale, crni Arapine!"
0351 Al’ mu Arap skladno odgovara:
0352 "ja nijesam roda arapskoga,
0353 neg’ sam, brate, roda srbaljskoga,
0354 od Srbina rodom i plemenom,
0355 pak sam svoje lice izgubio
0356 od velike tuge i žalosti
0357 i od daljna i drugoga puta.
0358 Imadijah brata i sestricu
0359 Kad Beograd Turci sažegoše,
0360 Naše dvore b’jele izgorješe,
0361 Anđeliju sestru zarobiše,
0362 A staricu majku poturuše,
0363 Nama haber u Dubrovnik dođe,
0364 Brat me posla graditi dvorove,
0365 A on ode tražit milu sestru.
0366 Gradih dvore za godinu danah
0367 I staricu razgovarah majku ,
0368 Devet godin’ da ja braću tražim,
0369 Nit’ im znadem smrti ni života
0370 S toga mi je lice potavnjelo,
0371 Od Srba sam Arap postanuo."
0372 A kad ga je Mitar razumio:
0373 "Ti l’ si Šćepo, vrlo dobro moje!?"
0374 Ruke šire u lica se ljube,
0375 I grle se te se celivaju,
0376 Sva tri su se brata sastanula,
0377 A s nam’, družbo, svaka sreća dobra,
0378 Sreća dobra i pomoć od boga!
0379 Bože jaki na svemu ti fala,
0380 Iza take dugačke žalosti
0381 Nastade im veliko veselje,
0382 Otole se sva tri podigoše,
0383 Pjevajući, konje igrajući.
0384 Zdravo došli stojnu Biogradu,
0385 Još su našli u životu majku,
0386 Sve je grle te je celivaju,
0387 Majka đecu divno blagosilja;
0388 Ne mogla im nauditi sila,
0389 Kada su joj želju ispunila,
0390 Vratila se majci za života,
0391 Za života svoga i njezina.
0392 Pak mi zdravo, Srbi vitezovi,
0393 Dušmani im najzad pod nogama.
0394 I to bilo kad se zahoćelo,
0395 Amin bože, sve se s tobom može!