Jakvinta/31

Jakvinta
Pisac: Dragutin Ilić
POJAVA IV

POJAVA IV

JAKVINTA (sama):
Na pos’o dakle! Ponoć strahotna
Tamna je krila razavila već.
Ko znade, vihor sudbine,
Što se pod njenim vitla okriljem,
Koga će u vis podignuti sad!
O noći, noći!
Ti, zaštitnice tajnih namera,
Sa mračnim velom što ih prikrivaš,
Ištući žrtvu, tebi spremljenu.
Što tako nemo toga pogledaš,
Koji ti sjajnu žrtvu oprema?
(Vadi otrov.)
Tako sitan prah,
Velikom delu određuje put!
Nekolko truni ove prašine,
Kraljevstvo jedno sad mi donosi!
Hajd, čini svoje! na vrh lešina
Podignut presto mene izgleda.
Vladimir?
Ha, kako mirno slazi nemoćan,
U večnost tamnu, koju spremam sad!
(Čuje sve tiho kucanje.)
To kuca neko?!
(Prilazi vratima i osluškuje.)
Ko buni orla, što sad obleće
Oko lešine svoje pobede?
Ne nikog nema!... Hu, al' je mirna noć!
Ko da u sebi skriva strahote.
Šapćući tiho: otani ! kuda ćeš?
„Zajedno s njima ti ćeš propasti!“
Da l' tako onaj starac proreče?
Ne, nikad! nikad! To je ludost tek:
Kad lovac dođe na zečiji trag,
Zar da napusti pogođeni put?
Staza je moja obeležena,
Na njenom kraju presto treperi
Sa skiptrom zlatnim!... Napred, Jakointo!
Ti moraš tamo! Krunu ili smrt!
(Čuje se kucanje opet.)
JAKVINTA (sipa otrov u pehar)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dragutin Ilić, umro 1926, pre 98 godina.