Jakvinta/14
| ←POJAVA II | Jakvinta Pisac: Dragutin Ilić POJAVA I |
POJAVA II→ |
ČIN III
Polje pred zamkom Župana Stevana. Iz daljine se čuju zvuci trube. Dolaze: KRALj VLADIMIR, DOBROSLAV, MIRKO, STRIBOR, JAKVINTA, MRGUD I RATKO, s’ ostalom svitom.
POJAVA I
VLADIMIR:
Nek bude kao što sam kazao!
Pre nego što se borba krvava,
Na onom polju danas započne,
Ja hoću s njima da pokušam mir!
Neka poklisar trubom objavi,
Da pregovore hoću sa njima.
DOBROSLAV:
Zar pregovore sa buntovnikom?
Tim veću važnost njemu dajemo.
Sa vrha, kralju, naše visine
Zar tako sramno da se spuštamo?
O, to bi bio divan podsmeh tek
Na pravednu ti prošlu presudu!
Ko častan borac, ko brat više još,
Ja se protivim takvom rešenju!
STRIBOR:
O svetli kralju, takvim mislima
Osudio si našu svedodžbu!
Neveri takvu ukazati čast,
Nad nama to je strašna presuda!
VLADIMIR:
Razloge vaše znadem štovati!
Al' ono beše stari vojvoda,
Koji je svojom časnom uslugom
Državi našoj ko štit služio!
Pa onda, ko zna, takvom osudom,
Zajedno s vami tražeć istinu,
Nismo li možda pogrešili mi?
Ko znade kakvi behu uzroci,
Što ga iz zamka onda vodiše.
DOBROSLAV:
Buntovnik šta bi onda mislio?
U oholosti svoga ponosa,
Mudrosti tvoje ovu dobrotu
Drugačije će razumeti on:
Za strašljivost će ovo smatrati!
MIRKO:
Ja mislim, da taj korak mudrosti
Kazuje snagu uma dubokog!
O takvim rešenjem kralja našega
Stevana ćemo natrag vratiti.
MRGUD:
O, svetli kralju!
Dozvoli da ti i ja prozborim:
To što si danas mudro rešio,
Plemena naših, časni glavari,
Sa hvalom će ti raznositi svud!
VLADIMIR:
Moj stari druže!
Iskrenost tvoga oštrog prekora
Vladimir je osetio već
Na očinskom ti hvala savetu!
Al' nerasudnost sumnje ondašnje
Danas će evo popraviti kralj!
Hajdete dakle!... Strina, hajdemo
Ovo je prekor sebi samome.
U pregovoru sa protivnikom!
(Odu, svi osim Ratka i Stribora.)
|