Đulić bajraktar odvodi Jelu Konjevića
0001 Vino piju Bunićani mladi
0002 Kod Bunića u halvat-odaji,
0003 Medju njima bunićki dizdaru.
0004 Bunićani eglen zametnuli,
0005 A pogleda dizdar sa pendžera.
0006 Kad ugleda sama konjanika
0007 Na djogatu uz polje zeleno,
0008 Poznaje ga, poznati ne more,
0009 Neg on veli Bunićanom mladim:
0010 „Bunićani, draga dico moja!
0011 Eto nami sama konjanika
0012 Na djogatu kako na geiku,
0013 Ja ga, dico, poznati ne mogu.“
0014 Poznaju ga Bunićani mladi,
0015 Al zaludu, poznati ne mogu.
0016 Kad pogleda Bunićanin Mujo,
0017 On dizdaru veli u odaji:
0018 „Čuj, dizdaru, gradu poglavaru!
0019 Ono j’ glava Đulić-bajraktaru,
0020 Bajraktaru Like Mustajbega.“
0021 Onda njima dizdar govorio:
0022 „Bunićani, moja dico draga!
0023 Nemojte se niko prevariti,
0024 Pa prid njega da bi izletio
0025 Il dočeko Đulić-bajraktara.“
0026 U tom Đulić doskaka djogata,
0027 Kod ahara oside djogata.
0028 Al je njemu to za čudo bilo,
0029 Što mu nikog pred aharom nema,
0030 Sam mislio, a sam govorio:
0031 „Bože mio, što bi ovo bilo!
0032 I do sad sam ovdi dohodio,
0033 Vavik su me dočekali Turci,
0034 Sad mi niko ni mukaet nije.“
0035 Pa kajase zabaci djogatu,
0036 Sam mu s’ dobar kraj ahara voda,
0037 A u ahar Đulić uskočio,
0038 Pa im salam u aharu viknu,
0039 Tu svak muči, ništa ne govori,
0040 Niko njemu salam ne otprimi,
0041 Pazi hator bunićkog dizdara.
0042 Sve se čudi Đulić-bajraktaru,
0043 A dizdar mu gleda sa pendžera.
0044 Đulić momak stoji u odaji,
0045 Niko m’ misto da načini ne će.
0046 Dizdar svoju okrenuo glavu,
0047 Pa on veli Đulić-bajraktaru:
0048 „Znaš, kopile, Đulić-bajraktaru!
0049 Kad te snese a Đulija majka
0050 Sa Glasinca iznad Sarajeva,
0051 Pa te snese na široku Liku,
0052 Nosa tebe po tuđih odžacih,
0053 Tebe s’ primi Lika Mustajbeže,
0054 Ohrani te na odžaku svome
0055 Raz hatora Boga velikoga,
0056 Raz gajreta cara čestitoga,
0057 Poraz nama ličkih nabodica,
0058 Pa ja na te takum navalio,
0059 A poda te konja podmetnuo,
0060 Tebi sandžak-bajrak ispravio
0061 Najstariji u širokoj Lici,
0062 Starijega veš od tvoga nema,
0063 Da ga s begom nosaš četujući.
0064 Pa Nuhane, kujino kopile!
0065 Od kako je Lika postanula,
0066 Niko nije iznio divojke,
0067 O kopile, od Senja kamenog,
0068 A ti s’ svoga saćero djogata
0069 Bilom Senju na dražicu hladnu,
0070 A pod kulu Konjević-Mihajla,
0071 Pa si jeli tvrdu viru dao
0072 Kod Dražice, kod vode studene,
0073 Čuj, kopile, da ćeš je uzeti,
0074 Ona tebi, da će za te poći,
0075 Evo pune četiri godine.
0076 Veš ti ne smiš Senju kamenome,
0077 Ven si s’ sade ašik nametnuo
0078 A za mojom Zlatom jedinicom.
0079 Junak nisi, koliko se kažeš.
0080 Znaš, kopile, Đulić-bajraktaru!
0081 Da imam devet kuja u avliji,
0082 Ni jedne ti ne bi poklonio,
0083 Kamo l’ Zlatu sa odžaka svoju.“
0084 Pa se rukom pod jastuk fatio,
0085 Izvadio knjigu napisanu,
0086 Razavi je, pa mu govorio:
0087 „Vid’, Nuhane, od kuje kopile,
0088 Bile ove knjige napisate!
0089 Ova j’ knjiga od Senja kamena,
0090 A od lipe Jele Konjevića,
0091 Šta je Jele u njoj napravila:
0092 „ „Eto t’ knjiga, bunićki dizdaru!
0093 Haber podaj Đulić-bajraktaru,
0094 Neka sadje Senju kamenome
0095 Na Dražicu, na vodu studenu,
0096 Da mi naše vire povratimo.“ “
0097 Pa, kopile, hajde iz odaje!
0098 Junak nisi, koliko te kažu.“
0099 Kad to čuo Đulić-bajraktaru,
0100 Na njemu se dlaka podignula
0101 Ko na vuku prosinca miseca,
0102 Jer se momak stidi Bunićana,
0103 Pa mu sijnu pala golotrba.
0104 Da tu ne bi dvaju pobratima,
0105 Jednoga bi mati poželila,
0106 Al bi prvlje bunićkog dizdara,
0107 Ama s’ do dvi pobre prigodiše,
0108 Do dvi pobre oba imenjaka,
0109 Jedno pobre Bunićanin Mujo,
0110 A drugo je Jelečković Mujo
0111 Od Jeleča iz Hercegovine,
0112 Obi s’pobre hitre poregodile,
0113 Ufatiše Đulić-bajraktara,
0114 Iznesoše g’ pred odaju bilu.
0115 Onda Đulić poside djogata,
0116 Pa on viče bunićkog dizdara:
0117 „Čuj, dizdaru, gradu poglavaru!
0118 Reći nemoj, da ti kazo nisam,
0119 Đulić ode Senju kamenome,
0120 Boga moli, da se ne povratim!
0121 Ako s’ vratim od Senja kamenog,
0122 Pa ja zdravo do Bunića siđem,
0123 Ja će tebe mati poželiti
0124 Ja, dizdaru, Đulić-bajraktara!“
0125 To mu reče, otišće djogata,
0126 Upravi ga na hudut na vodu,
0127 Na njoj nađe sedam divojaka,
0128 Medju njima Zlate dizdareva.
0129 On ne može srcu kidisati
0130 Kraj bunara protirati djoge,
0131 Da s’ ne svrati do svoje divojke.
0132 Djogu svrati, pa joj salam viknu,
0133 Divojka mu salam otprimila,
0134 Pa mu Zlate veli divičica:
0135 „O Nuhane, oči divojačke!
0136 Što si tako čehru prominio?
0137 Je l’ te babo rezil učinio
0138 I, Nuhane, tebe rasrdio,
0139 Pa si pošo Senju kamenome
0140 Poraz lipe Jele Konjevića?
0141 Al Nuhane, iza gore sunce»
0142 Ti ne slušaj babe roditelja,
0143 Ostario, pamet izgubio,
0144 Ti se moreš lakše oženiti
0145 Brez kahara i teška mejdana,
0146 Bajraktaru, i boljom divojkom.
0147 Haj ti sa mnom mojoj kuli biloj,
0148 Ja u t’ dati konak i večeru
0149 Na sramotu babi roditelju.“
0150 Bajraktara itat učinila,
0151 Otalen ga natrag povratila.
0152 Zlatka ide od vode bunara,
0153 Za njom Đulić nametno djogata,
0154 Sve joj čepa skute od košulje.
0155 Kako ga je blizu prikučio,
0156 Kad mu godic frkne na nozdrve,
0157 Aspurlija u nebo poliće,
0158 Sve joj vranu prša pletenicu.
0159 Pa udari gradu na kapiju,
0160 A ugleda dizdar sa pendžera,
0161 Pa se rukom šinu po kolinu,
0162 Bunićanom tiho govorio:
0163 „Vidi kuje Zlatije divojke,
0164 Gdje povrati Đulić-bajraktara!“
0165 U odaji na noge skočio,
0166 Pa on nazu kajsar-jemelije,
0167 A samurli-ćurak obgrnuo,
0168 Pa ispade na dvo’ iz odaje,
0169 On okrenu gradu na kapiju,
0170 Siđe svojoj kuli i avliji,
0171 On Nuhana u avliji nađe,
0172 Gdje on hoda i djogata voda,
0173 Ne smide mu ništa govoriti,
0174 Dok ne udje u kulu kamenu,
0175 Pa od kule vrata pritvorio,
0176 Pa on viče Đulić-bajraktara:
0177 „O kopile, Đulić-bajraktaru!
0178 Ne ćeš u njoj konak učiniti,
0179 Jednoga će mati poželiti.“
0180 Zastidi se Đulić-bajraktaru,
0181 Pa poklopi u avliji djogu,
0182 Otišće ga na avlijnska vrata,
0183 A Zlatka ga ugleda divojka,
0184 Pa upade u drugu odaju,
0185 Ona Ibru nađe kahvedžiju,
0186 Njemu pruži Zlate gurabija,
0187 I nikol’ka dade mu peškira,
0188 Ona veli Ibri kahvedžiji:
0189 „Nosi, Ibro, Đulić-bajraktaru!
0190 Jer on ode Senju kamenome,
0191 ’Vaki njemu tribaju peškiri,
0192 jer bi mogo rane zadobiti,
0193 Pa nek ima utegnuti čime,
0194 Neka jide medom gurabije,
0195 Nek spominje Zlatku dizdarevu!“
0196 I odape gerdan oko vrata,
0197 Na gerdanu stotinu cekina.
0198 Pa ga dade Ibri kahvedžiji:
0199 „Podaj i to Đulić-bajraktaru,
0200 Tri puta mu more tribovati,
0201 Moglo bi se njemu prigoditi
0202 Ne imati pare ni dinara.“
0203 Ibro trče gradu do kapije,
0204 On povika Đulić-bajraktara:
0205 „Čekaj, pobro, da progovorimo!“
0206 Dočeka ga Đulić na bunaru,
0207 Jere tudi napoji djogata,
0208 Gurabije dade i peškire
0209 I dade mu gerdan od dukata.
0210 Nuhan natrag gerdan povratio,
0211 Pobratimu govorio Ibri:
0212 „Pozdravi mi kićenu Zlatiju,
0213 Ja joj ne bi vrata ogolio,
0214 Bi volio danas poginuti;
0215 A ti znadeš, Ibro kahvedžija,
0216 Gdje god nađeš Đulić-bajraktara,
0217 Kod njeg ima stotina cekina,
0218 Za što s’ imam napojiti vina,
0219 A i svoga p otkovati djogu.“
0220 To mu reče, a otišće djogu,
0221 Misli jadna na djogatu glava:
0222 „Daleko mi na Udvinu ići,
0223 Da obučem katansko odilo;
0224 A Bog znade, na Udvinu ne ću,
0225 Nego idem na Vrhove sići
0226 Svome pobri Vrhovac.-Alagi,
0227 Meneka će pobro opremiti,
0228 Otalen ću Senju kamenome.“
0229 Ode Đulić na Vrhove crne,
0230 Sadje kuli Vrhovac-Alage,
0231 Sava sluga prifati djogata.
0232 Kada Đulić u odaju udje,
0233 Kad li aga sidi kod pendžera,
0234 Njemu Đulić turski salam viknu,
0235 A aga mu salam otprimio,
0236 Pa isprid njeg na noge skočio.
0237 Đulić side kod džama pendžera,
0238 Alaga mu hožgeldiju daje:
0239 „Jesi l’, pobro, zdravo i veselo?
0240 „ „Brate, zdravo, milom Bogu fala.“ “
0241 „Kud si, pobro, potiro djogata?“
0242 Sve mu Đulić po istini kaže,
0243 Gdje ga j’ dizdar rezil učinio:
0244 „Pa daleko ići na Udvinu,
0245 Da obučem katansko odilo,
0246 Pa sam tebi sašo na Vrhove,
0247 Da ti mene i djogata spremiš,
0248 Da ja idem Senju kamenome
0249 Poraz lipe Jele Konjevića,
0250 Ja ću Jelu na Liku izniti,
0251 Ja ću, brate, glavu izgubiti.“
0252 Namah aga na noge skočio,
0253 U odaji sanduk otvorio.
0254 Pa izvadi katansko odilo,
0255 Prid pobru ga baci u odaji:
0256 „Opremaj se, Bogom pobratime!
0257 A ja odoh sigurati djogu.“
0258 A Nuhan se sprema u odaji,
0259 On momačko sa sebeka snimi,
0260 A katansko sve obuče na se,
0261 Nazu čizme, a pripasa ćordu,
0262 Pa okrenu niz kulu kamenu,
0263 On đogata sigurata nađe,
0264 Poside ga Đulić-bajraktaru,
0265 Njega prati Vrhovac Alaga,
0266 Njemu Đulić veli na rastanku:
0267 „Pobratime Vrhovac-Alaga!
0268 Kad ti ne ćeš sa mnom Senju sići,
0269 Ako čuješ otočke topove,
0270 Radi mi se u gajretu naći!“
0271 Njemu veli Vrhovac Alaga:
0272 „Pobratime, Đulić-bajraktaru!
0273 Ako Bog da i srića od Boga,
0274 Mene ’š, pobro, na ćupriji naći,
0275 Na ćupriji na Gaštici hladnoj,
0276 Pa se ne boj otočkoga bana.“
0277 To rekoše pa se rastadoše.
0278 Đulić momak niz Vrhove siđe
0279 Do Jablana i Starca bunara,
0280 Pa otišće kraj Gaštice hladne,
0281 On ćupriju na Gaštici pridje,
0282 Kroz Otočac momak udario,
0283 Iz Otočca istira djogata,
0284 Upravi ga pod vratnik-planinu,
0285 Veš dan prođe, tavna noćca dođe.
0286 On izidje vrhu na planinu,
0287 Pa on vodi niz planinu djogu,
0288 Jer je Vratnik vrletna planina.
0289 Kada sadje niz Vratnik-planinu,
0290 On poside pod planinom djogu,
0291 Pa niz klanac Senju udario.
0292 Kada sadje Senju kamenome
0293 Biloj kuli Konjević-Mihajla,
0294 Oko nje je kamena avlija,
0295 Nad avlijom čardak od drveta,
0296 U čardaku Ivan harambaša
0297 I uz njega šezdeset platnika,
0298 Što se j’ krstu presegnulo svome,
0299 Da će bilu sačuvati kulu
0300 I u kuli Jelu Konjevića
0301 Od Turčina Đulić-bajraktara.
0302 Dobra bahta Đulić-bajraktara!
0303 Jer avlijnska otvorita vrata,
0304 U avliju uskočio djogu,
0305 Kroz avliju okrenu djogata.
0306 Kad l’ i druga vrata otvorita,
0307 Što se ide na Dražicu hladnu,
0308 Na Dražicu istira djogata,
0309 Odjaha ga kod vode Dražice,
0310 Pa on hoda, a djogata voda,
0311 Čeka lipe Jele Konjevića.
0312 Istom zora pero pomolila,
0313 A od kule ždraka ošinula,
0314 Ko kad s’ žarko pomolilo sunce.
0315 Pomoli se Jela Konjevića,
0316 Ona dođe do vode bunara,
0317 Pa Đuliću dobro jutro viknu,
0318 A Đulić joj jutro otprimio.
0319 Njemu Jele veli Konjevića:
0320 „Jesi l’ svoga dotiro djogata,
0321 Da mi tvrde vire povratimo,
0322 Al si došo voditi divojku!“
0323 „ „Vira j’, Jele, povraćanja nema!
0324 Ven ćemo, draga, na široku Liku.“ “
0325 Pa joj pruži ruku od sebeka,
0326 A Jela u obi svoje dade,
0327 On je baci na djogata za se,
0328 Pa divojci tiho govorio:
0329 „Davor Jele, moje milovanje!
0330 Šćipi none oko deli-djoge,
0331 Bile ruke oko pasa moga,
0332 Zla je nara u djogata moga,
0333 Nami valja dalgu uzimati,
0334 More te, draga, vihar ukinuti.“
0335 Đulić misli na djogatu svome:
0336 „Da bi išo ispod kule bile,
0337 Da s’ ne javim Konjević-Mihajlu,
0338 Svi će reći Konjevići mladi:
0339 „ „Baka fale Đulić-bajraktara!
0340 On se fali, da je junak pravi,
0341 A on našu ukrade divojku
0342 Ko kobilu u po noći tavne!“ “
0343 I Bog znade, ispod kule ne ću,
0344 Nego idem kroz avliju bilu.“
0345 U avliju uskoči djogata,
0346 Dotira ga pod kamenu kulu,
0347 Pa on viče Konjević-Mihajla:
0348 „O kopile, Konjević-Mihajlu!
0349 Kamo tebi Ivan harambaša,
0350 Što se j’ krstu presegnuo svome,
0351 I s Ivanom šezdeset platnika,
0352 Da će tvoju sačuvati kulu
0353 I u kuli tvoju lipu Jelu
0354 Od Turčina Đulić-bajraktara?
0355 Evo njega u tvojoj avliji,
0356 A njim lipa na djogatu Jele.“
0357 On se fati svojih beglučkinja,
0358 Pa uz kulu pušk eokrenuo,
0359 Pukoše mu kako možarovi,
0360 Sva im grohnu srča po pendžeru,
0361 Pa na druga vrata iskočio,
0362 I pobiže od kule kamene,
0363 A Mihajlo skoči u odaji,
0364 Pa ispade kuli na tavane
0365 I opali tanke možarove,
0366 Haber dade otočkome banu,
0367 Da ćuprije čuva na Gaštici.
0368 Nuhan biži pod Vratnik-planinu,
0369 Pa u klanac Nuhan uskočio,
0370 Udario momak uz planinu,
0371 A Vratnik je vrletna planina.
0372 Dok izidje vrhu na planinu,
0373 Veš mu s’ maman rastočio djogo.
0374 Nuhan snimi s djogata divojku,
0375 Pa Jelici veli divičici:
0376 „Dede vodaj djogu velikoga!
0377 Crknut će mi dobar na planini.“
0378 Njemu Jele provadja djogata,
0379 Sve on misli, što će i kako će.
0380 Onda Nuhan do đogata dođe,
0381 Snimi s njega hašu pozlaćenu,
0382 Pa se fati pale okovane,
0383 Svu isiče hašu pozlaćenu,
0384 Nabaci je na stine studene.
0385 Nuhan side u stine studene,
0386 Izvadio male džehvedare,
0387 A pomoli s’ Konjević Mihajlo,
0388 Za njim leti osam Konjevića.
0389 Kad Mihajlu oči utekoše,
0390 Pogledao u stine studene,
0391 Grljene se stine po Vratniku
0392 Onda dici svojoj govorio:
0393 „Dico moja, osam Konjevića!
0394 Junak nije Đulić-bajraktaru,
0395 Da bi smio bilom Senju saći,
0396 Meni moju ujagmiti Jelu,
0397 Da mu nije Like Mustajbega;
0398 Ama j’ beže Vratnik ispunio,
0399 Jer s’ crljene fesovi junački.“
0400 To on reče, vrati bedeviju,
0401 Biži natrag Senju kamenome,
0402 A za jime osam Konjevića.
0403 Kad to Đulić vidja bajraktaru,
0404 On na noge skoči do djogata,
0405 Sa djogata hegbe dofatio,
0406 Iz njeg vadi mezu i trmpezu,
0407 Tu on sjede rujno piti vino.
0408 Dok se j’ Đulić vina napojio,
0409 U tom Jele odmorila djogu.
0410 Opet skoči Đulić-bajraktaru,
0411 Preko konja hegbe prebacio,
0412 Pa Jelici veli divičici:
0413 „De ga vodi, Jelice divojko,
0414 Do Otočca niz Vratnik-planinu!“
0415 A niz Vratnik Jele upravila,
0416 A Mihajlo bilom Senju siđe.
0417 Kada kuli i avliji siđe,
0418 Ope dici svojoj govorio:
0419 „Dico moja, osam Konjevića!
0420 Tako m’ krsta i zakona moga!
0421 Baš je junak Đulić-bajraktaru,
0422 Jer mu bega u Vratniku nema
0423 Ni kod bega ličkih nabodica;
0424 Da se j’ beže tudi prigodio
0425 I kod bega ličke nabodice,
0426 Kako znadem bega i Ličane,
0427 Stirali b’ nas do Senja kamena.“
0428 Pa on jope opali možare,
0429 Haber dade banu otočkome,
0430 Da ćuprije čuva i čaršije,
0431 On poside svoju bedeviju
0432 I okrenu jope u tiranje.
0433 A već Đulić sadje pod planinu,
0434 On poside velikog djogata,
0435 Baci za se Jelu zasobicu,
0436 A obgrnu mrku kabanicu,
0437 A na glavu baci kukuljicu,
0438 Zlatne sape na prsih čapraze,
0439 Da se za njim ne vidi divojka.
0440 Sajmeni se danak prigodio,
0441 Nuhan svoga rasrdio djogu,
0442 Njemu dobar naru pokazuje,
0443 On se baca i desno i livo,
0444 Pa u sajam Đulić udario,
0445 Biže kranjci na četiri strane
0446 A od klete nare djogatove,
0447 Jer se baca i desno i livo.
0448 U čaršiju momak uskočio
0449 Kraj birtije Luce krčmarice,
0450 Od Otočca otišće djogata.
0451 A nastupi bane gospodine,
0452 Jer je bane niz čaršiju pošo,
0453 A Luce mu veli krčmarica:
0454 „Gospodine, mlad otočki bane!
0455 TI čuvaš li kamene čaršije
0456 A od zmije Đulić-bajraktara?
0457 Ne čuvaj je, koristi ti nema!
0458 Jer je prošo Đulić-bajraktaru
0459 I pronio Jelu Konjevića,
0460 Dvoje mu none ispod buča vire,
0461 To sam, bane, očima vidila.“
0462 Kad to čuo Otočlija bane,
0463 Na soldate hršum učinio,
0464 Da opale na gradu topove.
0465 A soldati bana poslušali,
0466 A na gradu drmnuše topovi,
0467 Za Đulićem larmu podignuše.
0468 Ja kad Đulić do Gaštice dođe,
0469 On na njojzi pregazi ćupriju
0470 I pobiže priko vode hladne,
0471 Potira ga hama sustignula.
0472 Nuhan misli na djogatu svome:
0473 „Gdje ću jadan glavu izgubiti,
0474 Kad sam dovlen iznio divojku!
0475 Da je bilo na Vratniku kletom,
0476 Žalio onda ne bi poginuti,
0477 Vid’ mog pobre, crn mu obraz bio,
0478 Gdje je mene reko dočekati,
0479 Pa mog pobra na ćupriji nema!“
0480 A potira njega sustiguje,
0481 Već je s njime čarku zamećala.
0482 Kad pogleda Nuhan pod planinu,
0483 Iz planine dralan iskočio,
0484 A na njemu Vrhovac Alaga,
0485 I za njime trista Vrhovčana.
0486 Kad ga vidja od Otočca bane,
0487 Ban ustavi velikog putalja.
0488 A sritoše s’ oba pobratima,
0489 Đulić viče salam sa djogata,
0490 Vrhovac mu salam otprimio,
0491 Pa on na njih ljuto udario.
0492 Đulić ode na Vrhove crne,
0493 Ban pobiže na ćupriju kletu,
0494 Na Otočac konja upravio.
0495 Koji za njim na ćupriju siđe,
0496 Taj i ode do Otočca s banom;
0497 Koji zgodi u Gašticu kletu,
0498 I danas je u Gaštici hladnoj.
0499 A izidje Đulić na Vrhove
0500 Biloj kuli pobratima svoga,
0501 Vodi Jelu kuli uz mostove.
0502 U tom dođe Vrhovac Alaga.
0503 Tu će Đulić konak učiniti,
0504 Svu noć pili, sana ne imali.
0505 Kad ošinu zora od istoka,
0506 A Đulić se sprema u odaji,
0507 Sve katansko pobaca odilo,
0508 A momačko na sebe obuče,
0509 Alaga mu veli na rastanku:
0510 „Hoću li ti, pobro, u svatove?“
0511 „ „Ne ćeš, pobro, vjeru ti zadajem!
0512 Baš sam s’ tvrdoj vjeri zavjerio,
0513 Da mi treći u svatove ne će
0514 Posli mene i djogata moga.“ “
0515 To mu reče, a na noge klisi,
0516 Sava sluga spremio djogata,
0517 Siđe Nuhan, pa ga poklopio,
0518 Za se Jelu baci Konjevića,
0519 Pa upravi niz Vrhove crne.
0520 Kad on siđe na hudut na vodi.
0521 On se s atom svojim prigovara:
0522 „Ali ćemo do Bunića bila,
0523 Ali ćemo na Udbinu bilu?
0524 Dao sam vjeru Zlatiji divojci,
0525 Ako izvedem Jelicu divojku,
0526 Da je najpri do Bunića svratim,
0527 Baš je hoću, djogo, i svratiti.“
0528 Pa Buniću momak upravio,
0529 A sve muško palo po meraji,
0530 Žensko s’ bili gradu po bedenu,
0531 Ono gleda Đulić-bajraktara
0532 I Jelicu lipu Konjevića.
0533 Nuhan Đulić u avliju udje,
0534 Pred njega je aga izašao,
0535 Pa on veli Đulić-bajraktaru:
0536 „Sad ja znadem, da si muška glava!“
0537 Njemu Đulić veli sa djogata:
0538 „O dizdaru, gradu poglavaru!
0539 Sad mi kaži, ko je firanija,
0540 Ko je, aga, od kuje kopile?“
0541 Nasmija se bunićki dizdaru:
0542 „Moj Đuliću, moje dite drago!
0543 Ne ostaj mi, što sam govorio,
0544 Samo kušam, ima li junaka.“
0545 Onda njemu Đulić govorio:
0546 „Nisam, aga, išo Senju bilom,
0547 Što se kadar oženiti nisam,
0548 Vira je, aga, i boljom divojkom,
0549 Neg sam sišo Senju kamenome
0550 Poraz nama naših Bunićana,
0551 Pa ti džaba Jelica divojka!“
0552 Nuhan snimi kićenu divojku,
0553 A ispala u avliju Zlate.
0554 Njemu veli bunićki dizdaru:
0555 „Pričekaj me, moje dite drago!
0556 Dok ja svoju spremim dijevojku,
0557 Pa ti vodi Zlatu na Udvinu!“
0558 „ „Ne ću, aga, vjeru ti zadajem!
0559 Moja majka nigdi nikog nema,
0560 Nego sama mene na odžaku.
0561 Pa kad bi se tako oženio
0562 Brez kahara i teška mejdana,
0563 Da ne znadu braća i družina,
0564 Svak bi reko, da ja junak nisam.“
0565 To mu reče, a povrati djogu,
0566 Zakukaše dvije kukavice
0567 A na kuli bunićkog dizdara,
0568 Jedno lipa Jele Konjevića,
0569 A drugo je Zlate dizdareva.
0570 Kad ih čuo Đulić-bajraktaru,
0571 On djogatu pao po perčinu,
0572 Da ne sluša sinjih kukavica,
0573 Ode Đulić i otira djogu.
0574 Ja kad Đulić na udvinu siđe
0575 Do begluka Mustajbega svoga,
0576 Al odaja puna Udvinjana,
0577 On im salam u odaji viknu,
0578 A begovoj poletio ruci,
0579 Beg mu ruke ne da poljubiti,
0580 Kod sebe mu misto načinio,
0581 Pa se s njime za zdravlje upita:
0582 „Jesi l’, sine, zdravo putovao,
0583 Jesi l’ išo do Bunića bila,
0584 Jesi l’ Zlatu vidjo dizdarevu?“
0585 „ „Jesam, beže, i Senju kamenu,
0586 I iznio Jelu Konjevića
0587 I dao je bunićkom dizdaru.“
0588 Ja kad čuo Lika Mustajbeže:
0589 „Što to, sine, od boga ti teško!
0590 Vidit ’š sada, što vidio nisi.“
0591 Beg pogleda sa pendžera svoga,
0592 A ugleda vlašče na alatu,
0593 Gdje mu leti uz mehke rudine,
0594 Ono nosi knjigu u procipu,
0595 Knjigonoša do begluka dođe,
0596 Spade s konja, u begluk uniđe,
0597 Boga viče, pa se poklonio:
0598 „Koje vam je Đulić-bajraktaru?
0599 Imam bilu knjigu na njegaka.“
0600 A svak muči, ništa ne govori,
0601 Al ne muči Đuić-bajraktaru,
0602 Neg vlaščiću veli u odaji:
0603 „Ovo j’ glava Đulić-bajraktaru!“
0604 Kad ga vlašče vidja u begluku,
0605 Pokloni se, a poleti ruci,
0606 A dade mu knjigu napisatu,
0607 Uze j’ Đulić, pa je begu dade,
0608 Beg je uze, pa je razavio,
0609 Knjigu kaže Đulić-bajraktaru:
0610 „Vid’, Nuhane, moje dite drago,
0611 Evo j’ knjiga od Otočca bila,
0612 Evo je poslo Konjević Mihajlo,
0613 Šta je u njoj Mihajlo pravio:
0614 „ „O Turčine, Đulić-bajraktaru!
0615 Od kako je Lika postanula,
0616 To ni jedne nabodice nema,
0617 Da je od senja odnio divojku
0618 Do tebeka jednog, bajraktaru!
0619 Junak jesi, al pametan nisi,
0620 Gdje ti moju ujagmi divojku,
0621 Pa uteče krstu na sramotu.
0622 Da si mi se Jelom oženio,
0623 Ja ti ne bi danas zamirio,
0624 Ja bi sašo Jeli u pohode,
0625 Nek s’ spominje, dok j’ ove krajine;
0626 Ven si moju Jelu poklonio,
0627 Bajraktaru, jednoj neprilici,
0628 Neprilici bunićkom dizdaru
0629 Za njegovu Zlatiju divojku!
0630 Kad si moju poklonio Jelu,
0631 Sad eto ti knjiga od meneka:
0632 Ti se spremi, što se bolj emore,
0633 Eto t’ muhlet za nedilju dana,
0634 Pa ti meni na Gašticu sidji
0635 I svedi mi Zlatu dizdarevu,
0636 Da ja vidim Turkinju divojku,
0637 Kad si za nju Jelu poklonio,
0638 Da ja vidim, je li bolja Zlate.
0639 Naske ima devet Konjevića,
0640 Svi ćemo ti na mejdan izići.
0641 Ako sviju zgubiš u mejdanu,
0642 Ti se onda ženi Zlatom lipom;
0643 Ako li te zgubim u mejdanu,
0644 Voditi ću Zlatu na Primorje,
0645 Ženit s njome kog je meni drago.“ “
0646 Onda Đulić begu govorio:
0647 „Beže dragi, to sam i želio!
0648 De mu drugu piši na kolinu,
0649 Ja ću njemu na mejdan izići,
0650 Baš povesti Zlatu na Gašticu.
0651 Nek je vidja devet Konjevića.“
0652 Taku beže knjigu napravio,
0653 Pa je vlahu dade u odaji,
0654 A Đulić mu dade popudbinu,
0655 Popudbinu dvan’est madžarija.
0656 Dobro ga je vlašče zafalilo,
0657 Pa izidje, poside alata,
0658 Ode vlašče do Otočca bila,
0659 A ostade Lika Mustajbeže.
0660 Beže piše knjige na kolinu,
0661 Pa ih beže šalje po gradovih,
0662 Što u gradu ima poglavara,
0663 Njemu svaki da podigne vojsku,
0664 Da je begu svede na Udvinu.
0665 Jednu šalje bunićkom dizdaru:
0666 „Čuj, dizdrau, gradu poglavaru!
0667 Spremaj Zlatku svoju na odžaku,
0668 Eto mene do Bunića bila,
0669 Kod tebe ću konak učiniti,
0670 Kad si lipu pazario Zlatu,
0671 I ona će na Gašticu sići,
0672 Nek je devet vidja Konjevića.“
0673 Drugu posla Vrhovac-Alagi,
0674 Da mu sprema konak na Vrhovih.
0675 Tako beže knjige raspačao,
0676 Nuhan metno djogu u kolane,
0677 Dobar mu se kraj bedena voda
0678 U velikih širokih kolanih,
0679 Jer ga sprema raz hali-mejdana,
0680 Pa ga voda tri četiri dana.
0681 Kad mu peto jutro osvanulo,
0682 Sva se sila na rudine zbila.
0683 Podiže se Lika Mustajbeže,
0684 S vojskom siđe do Bunića bila,
0685 Pa će tudi konak učiniti,
0686 A u jutro rano podranio.
0687 Spremi dizdar Zlatu na odžaku,
0688 A sigura velikog dorata.
0689 Otalen se podigoše Turci,
0690 Povedoše Zlatu dizdarevu,
0691 Osta lipa Jele Konjevića
0692 Na odžaku bunićkog dizdara.
0693 Kad izišli na Vrhove crne,
0694 A do kule Vrhovac-Alage,
0695 Alaga im siguro konake,
0696 Svu savio ispod kraja raju.
0697 Ispod kule vatre položili,
0698 Tu se peču jalovice ovce,
0699 Dotirali vino i rakiju,
0700 A sasuli ječam na kamare,
0701 Dočekaše bega udvinjskoga,
0702 Tu mu pade na konaku vojska.
0703 Kad je sutra bio dan osvano,
0704 Posidoše ata plemenite,
0705 Otiskoše niz Vrhove crne
0706 Do Jablana i Starca bunara.
0707 Kad Jablanu sišli i bunaru,
0708 Na golemo čudo nagazili,
0709 Jer izašo Konjević Mihajlo,
0710 Kod obale šator razapeo,
0711 Pa on sio rujno piti vino,
0712 Kod njeg osam dice Konjevića.
0713 Vodaju se ati kraj šatora,
0714 A izašo od Otočca bane,
0715 Ban savio dvan’est kumpanija,
0716 Kraj Gaštice butum pocrnilo
0717 Od škrljaka i od telećaka.
0718 Janda sio od Otočca bane,
0719 Prama njemu sida Mustajbeže,
0720 A tu sila prema sili stala.
0721 Đulić svoga oside djogata,
0722 Pa on uze abdest na bunaru,
0723 Đulić klanja dva hadži-rećata.
0724 A u suru stali bajraktari,
0725 Ispred sure Đulić okrenuo,
0726 Da s’ halali svoji pobratimi.
0727 Svaki s’ s njime pobro zagrlio,
0728 Svaki išće mejdan kod Gaštice,
0729 Pa s’ halali s begom Mustajbegom.
0730 Janda Zlatka izašla divojka,
0731 Pa Gaštici hoda po obali,
0732 A proliva suze niz obraze,
0733 Zlatku gleda osam Konjevića
0734 I deveti Ćor-Marčinko stari.
0735 Onda Đulić poside djogata,
0736 Do Zlatije doskaka djogata,
0737 Pa zlatiji veli dijevojci:
0738 „Muč’, ne cvili, bolit će te glava,
0739 Ne ron’ suza, a ne šteti lišca,
0740 Ti se ne boj, moje milovanje!
0741 Da poginem, draga, u mejdanu,
0742 Konjevića jope zapast ne ćeš
0743 Kod ovlikih ličkih nabodica,
0744 Svaki ć’ za te na mejdan izaći.“
0745 Kraj divojke proskaka djogata
0746 Do šatora devet Konjevića,
0747 Ustavi ga, Mihajlu govori:
0748 „Ustaj, svinjo, da se ogledamo,
0749 Da vidimo, za kog su divojke!“
0750 A Mihajlo njemu govorio:
0751 „O Turčine, Đulić-bajraktaru!
0752 Što si s’ tako asi učinio?
0753 Ni Boga mi ne šće naviknuti.“
0754 A njemu je Đulić govorio:
0755 „Dušmanin si, za Boga ne znadeš,
0756 Da ti svinjo, za svog Boga znadeš,
0757 Tražio ne bi turskih divojaka,
0758 Neg izlazi, da se ogledamo!“
0759 Konjević je njemu govorio:
0760 „Odjaš’ konja, pod šator unidji,
0761 Da mi svoje prečestimo duše,
0762 Nikom valja danas umirati,
0763 Po nesreći mogu obojica.“
0764 Đulić jope njemu govorio:
0765 „Čuj, kopile, Konjević-Mihajlo!
0766 S kim se bijem, ja s onim ne pijem,
0767 Kad ću mriti, ne ću vina piti,
0768 Neg izlazi, da se ogledamo!“
0769 A Mihajlo dici govorio:
0770 „Ko će najpri na mejdan izaći?“
0771 Svaki muči, ništa ne govori,
0772 On Jovanu sinu govorio:
0773 „O Jovane, najstarije dite!
0774 Tvoja j’ prva na mejdan izaći.“
0775 Jovan namah na noge skočio,
0776 On kulaša svoga poklopio,
0777 Soldati im mejdan razmirili,
0778 Pa u gotov mejdan uskočiše.
0779 Jovan veli Đulić-bajraktaru:
0780 „Kako ćemo mejdan učiniti?“
0781 „ „E Jovane, kako tebi drago!“ “
0782 „Kad ću, Ture, mejdan izbirati,
0783 Deder biži, ja ću okupiti.“ “
0784 Pobiže Đulić, a za njime Jovan;
0785 A kad vidja, da stignuti ne će,
0786 On otišće koplje ubodicu,
0787 Stade mu zvrka koplja ubodice.
0788 Kada ga je djogat opazio,
0789 Talumli se dobar prigodio,
0790 Djogat frci s desna na lijevo,
0791 Djogat kleče na prva kolina,
0792 A Nuhana koplje natfalilo.
0793 Dok je Nuhan povratio djogu,
0794 Jovan puče iz pušaka malih
0795 I Nuhana grdne rane zada,
0796 On nit pada niti se pripada,
0797 Nego za njim nametnu djogata,
0798 Pa on stiže Konjević-Jovana,
0799 Udari ga golotrbom ćordom
0800 Iznad pasa i malih pušaka,
0801 Jovanova ufati kulaša,
0802 Ufati ga, dade Mustajbegu,
0803 Pa u gotov mejdan uskočio.
0804 A Ostoja na noge skočio,
0805 I on svoga poside djogata.
0806 U gotov su mejdan uskočili:
0807 „Bjež’, Đuliću, ja ću okupiti.“
0808 Pobiže Đulić, a za njim Ostoja,
0809 Za Nuhanom koplje upravio,
0810 I Nuhana koplje natfatilo,
0811 Onda na njeg puče iz pušaka
0812 I Nuhanu on ranu zadade.
0813 Za njim Nuhan upravi djogata,
0814 I Ostoji on odsiče glavu,
0815 Ostojina ufati djogata,
0816 Dade njega Liki Mustajbegu,
0817 Sve vidjaju ličke nabodice,
0818 Gdje mu štrca iz nidara krvca.
0819 Dizdarević begu govorio:
0820 „Daj mi, beže, izun od sebeka,
0821 Sramota je naske nabodica,
0822 Da sam Nuhan na mejdan izlazi
0823 Devet puta kod Gaštice hladne,
0824 On od svoga nikog roda nema.“
0825 „ „Meho sine, izuna ti nema!“ “
0826 Jope Đulić u mejdan unidje
0827 I sve osam zgubi Konjevića,
0828 I svaki mu grdnu ranu dade;
0829 A sve butum ličke nabodice
0830 Svaki begu govorio svome:
0831 „Daj mi, beže, izun od sebeka,
0832 Da izminem Đulić-bajraktara!“
0833 Beg izuna ne da od sebeka.
0834 Na Nuhanu osam grdnih rana,
0835 Al je Nuhan srca junačkoga,
0836 Jope momak u mejdan unidje.
0837 Onda skoči Konjević-Mihajlo,
0838 Pa poklopi vranu bedeviju,
0839 On u mejdan gotov uskočio:
0840 „Ture, kako ’š mejdan učiniti?“
0841 „ „Dušmanine, kako tebi drago,
0842 Vaše zvanje, vaše obiranje.“ “
0843 „Turčine, kad je kako meni drago,
0844 Ti zajaši od taboar svoga,
0845 A ja hoću od logora svoga,
0846 Jedan ćemo drugom poletiti,
0847 Gdje s’ sritemo, da se ošinemo!“
0848 Dok rekoše, ate zajahaše,
0849 Jedan drugom plaho poletiše,
0850 U Mihajla koplje ubodica,
0851 A na koplju medvidija glava,
0852 Ona ziva ko kada je živa,
0853 S otim plaši konje u mejdanu,
0854 Otišće ga Konjević Mihajlo.
0855 Kad Nuhanu pade medju noge,
0856 Dobar s’ djogo da poplaći neće.
0857 Kad on vidja, da se ne poplaši,
0858 Fatio se merdžanli-kubura,
0859 Na Nuhana oganj oborio,
0860 Dofati malo Đulić-bajraktara.
0861 U Đulića golotrba ćorda,
0862 Njemu sijnu mača zelenoga,
0863 Sritoše se na meraji travi,
0864 Varaju se oba u mejdanu,
0865 Prevari ga Konjević-Mihajlo,
0866 Osiče mu kajas u djogata,
0867 Leti djogat, kud je njemu drago,
0868 A Mihajlo za njim upravio,
0869 Navrže za njim vranu bedeviju,
0870 Dofaća ga malo po plećima.
0871 Kad to vidja Tale Ličanine,
0872 Onda Tale na Nuhana viče:
0873 „Davor pobro, Đulić-bajraktaru!
0874 Kamo tebi moja oblučkinja,
0875 Što sam ti je, pobro, poklonio,
0876 Koja ždere dvan’est drama praha
0877 I četiri zrna na sindžirih,
0878 Pa je nosiš djogi u obluku?“
0879 Al Nuhana rane savladale.
0880 Kad je čuo, što govori Tale,
0881 On se fati oblučkinje svoje,
0882 Priko sebe pušku okrenuo,
0883 Mihajlo se blizo prikučio.
0884 Kad otrže kleta oblučkinja,
0885 Mihajla je dobro pogodila,
0886 Na prsih mu dagmu načinila,
0887 A na plećih pendžer otvorila,
0888 Mihajl pade mrtav s bedevije,
0889 A doelti do Jablana djogo,
0890 Pa on stade kod vode bunara,
0891 S njega pade Đulić-bajraktaru
0892 Aimbein od ovoga svita.
0893 A po njem u pade dijevojaka,
0894 Stad je cika ka i zmije ljute,
0895 Stade vika ličkih nabodica:
0896 „Neka t’, beže, od Boga ti teško!
0897 Uputi li Đulić-bajraktara,
0898 Kakvog, beže, u serhatu nema!“
0899 Dizdarević ni da čeka ne će,
0900 Brez izuna pade po doratu,
0901 Uporedi Bosnić Mehmedaga,
0902 S druge stane Vrhovac Alaga,
0903 A mimo njih Vlahinjić Alija,
0904 Njega crljen bajrak poklopio,
0905 Stoji mu zvrka papti od bajraka,
0906 Sveg je Alu bajrak poklopio,
0907 A jamaka kita od bajraka;
0908 A za njime Musić-bajraktaru,
0909 Uporedi Ibro Renkoviću,
0910 A za njime Četić Osmanaga,
0911 Poredi mu Ferizagić Ahmo,
0912 Pa ostali udariše Turci.
0913 Dočeka ih od Otočca bane,
0914 Tu se sitan oganj prolomio.
0915 Samo s’ jednom vatrom primetnuše,
0916 Na bega se Turci rasrdili,
0917 Pa veš u njih uspiranja nema,
0918 Ne dadoše puške prenabiti,
0919 Istrgaše glije i parade,
0920 Sijnuše im golotrbe ćorde,
0921 Stoji cika pera od sabalja,
0922 Stoji pusta koplja krljavina,
0923 Kresaše se tri puna sahata,
0924 Od banovih dvan’est kumpanija
0925 Šest uteče na Gašticu hladnu,
0926 Na ćupriju do Otočca bila,
0927 A šest mu je ligom izginulo.
0928 Od begovih dvanaest hiljada
0929 Poginu ih tri pune hiljade,
0930 Što šehita, što li ranjenika.
0931 Kod Gaštice šićar pokupiše,
0932 Pa šehite svoje pokopaše,
0933 Ranjenike na sale digoše,
0934 Otiskoše uz Vrhove crne,
0935 Na Vrhovih konak učinili,
0936 A u jutru rano podranili.
0937 Beže siđe do Bunića bila,
0938 Tu ostavi Zlatu dizdarevu,
0939 A Nuhana nosi na Udvinu.
0940 Kad beg siđe na Udvinu kuli,
0941 Sve berbere beže pokupio,
0942 Da po Liki liče ranjenike,
0943 A dobavi Mašina berbera
0944 A od Hlivna i vode Bistrice,
0945 Jer ga boljeg od otoga nema,
0946 On mu liči Đulić-bajraktara,
0947 Ličio ga devet nediljica.
0948 A deseta kad nasta nedilja,
0949 Već Nuhanu rane zamladile,
0950 Već on more u čaršiju sići,
0951 Pa se more na konju držati.
0952 Beg pokupi stotinu konjika,
0953 Pa on siđe do Bunića bila
0954 A do kule bunićkog dizdara,
0955 Dizdara pade na konaku.
0956 Kad im sutra bio dan osvanu,
0957 Beg pred njega pade na kolina,
0958 Pa od njega Zlatu zaprosio:
0959 „Daj mi Zlatu po božijem putu,
0960 Da oženim Đulić-bajraktara.“
0961 Dade dizdar, ni riči ne reče,
0962 Dade Zlatu svoju jedinicu,
0963 Dade lipu Jelu Konjevića.
0964 Onda dizdar begu govorio:
0965 „Za me nisu ovake divojke,
0966 Već za ’nakog siv-zelen sokola.“
0967 Pa ih obi spremi na odžaku.
0968 Podiže se beg Mustajbeg Lika
0969 I povede ih obidve divojke,
0970 Dovede ih beže na Udvinu,
0971 Pa nastavi činiti veselje
0972 Na Udvini punih petn’est dana.
0973 On dovede hodžu i kadiju,
0974 Hodža lipu Jelu poturčio,
0975 Kadija obi nićah učinio,
0976 Oženiše Đulić-bajraktara.
0977 Tako se je Đulić oženio
0978 I kod dvora proveo veselje,
0979 Vik izvio, porod izrodio,
0980 Nikad Jele nije prikorio,
0981 Što je grdnih dopanuo rana,
0982 Neg joj joipe tvrdu viru dao,
0983 Da se na nju oženiti ne će,
0984 Jer je imo pravog hizmećara
0985 Od tog dana do edžela svoga.
