Đevojka je kraj vode stajala
Đevojka je kraj vode stajala,
sva se voda od nje zaeijala,
od lica joj i ljepote velje,
pa je licu svome besjedila:
„Jao, moje prebijelo lice, 5
da ja znadem i po čemu mlada
da će tebe star junak ljubiti,
po gori bi čemeriku[1] brala,
čemerikom tebe umivala;
kad poljubi staro oženjeno, 10
da mu bude gorko i čemerno.
A da znadem i po čemu mlada
da će tebe mlad junak ljubiti,
po gori bi ljubičice brala
pa bi tebe lice umivala; 15
kad poljubi mlado neženjeno,
da mu bude slatko, mirisavo “
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
