Ђевојка је крај воде стајала
Ђевојка је крај воде стајала,
сва се вода од ње заеијала,
од лица јој и љепоте веље,
па је лицу своме бесједила:
„Јао, моје пребијело лице, 5
да ја знадем и по чему млада
да ће тебе стар јунак љубити,
по гори би чемерику[1] брала,
чемериком тебе умивала;
кад пољуби старо ожењено, 10
да му буде горко и чемерно.
А да знадем и по чему млада
да ће тебе млад јунак љубити,
по гори би љубичице брала
па би тебе лице умивала; 15
кад пољуби младо нежењено,
да му буде слатко, мирисаво “
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
