ĐULIĆI LVI

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
LVI
Pisac: Jovan Jovanović Zmaj
Đulići



Nebo gori, zvezde gore,
Sve na zemlji spi,
Samo ljubav nema sana,
A s nom ja i ti.

Pa gledamo mesec, zvezde,
Vaseljene let, —
Hajde, lane, da pravimo
I mi sebi svet.

Daću svoje stare jade,
To nek bude noć;
Ja ću moje, a ti tvoje
Dodaj u pomoć.

Uzdisaji nek uznesu
Vere naše zrak,
To nek bude plavo nebo,
Nek pokrije mrak.
Mračne jade, noćcu našu,
Moja dušice,
Rasvetliće s našeg neba
Naše zvezdice.

Poljupci će zvezde palit’, —
Pa šta veliš, je l’?
Sme l’ na našem nebu biti
Mnogo zvezda, sme l’?

Mora biti mnogo zvezda,
Crn je onaj mrak,
Moji stari crni jadi
Ištu svetô zrak.

A za pesmu ne brini se,
Ta ne umire;
Ta ja umem jošte pevat’,
Bolje nego pre.

Eto nama mala sveta,
Eto nama stan,
Sve milina, mesečina, —
Ne treba nam dan.

Izvori[uredi]

  • Jovan Jovanović Zmaj: Odabrana dela, knjiga 1, strana 238-239 , Matica srpska, Novi Sad.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Jovanović Zmaj, umro 1904, pre 116 godina.