ĐULIĆI UVEOCI XXIV
| XXIV Pisac: Jovan Jovanović Zmaj |
| Đulići uveoci |
Možda nije to baš tako —
— Možda bejah gde na putu,
Pa se željan vrnuh doma,
Svome gnezdu, svome kutu.
A preda me ti iziđe,
Okićena sa biseri,
Sa biseri naše sreće,
Sa tri sina i dve kćeri.
Ja vas spazih, pa zadrhta’, —
Htedoh pitat’, al’ se boja:
„Je l’ to Mirko? Je l’ to Sava?
Jug, Tijana, Smiljka moja?“
Svi ste zdravi, svi veseli,
— A ja čujem rajske trube:
Na grudi mi ljuba leti
A deca mi ruke ljube.
Srpska mati, srpska deca, —
Pa sve čilo — pa sve moje —
„Stan’te malo, bež’te malo,
Ovo sunce veliko je!“
A vi meni srpskom reči,
Ljuba: „Druže!“ Deca: „Babo!“
A ja rukom, ne znam zašto,
Morah stisnut’ čelo slabo.
„Nemojte me topom cpeće,
Ja se bojim tog kuršuma!“
I ja onda, — i ja onda, —
I ja onda, — siđoh s uma.
Pa sad vidim neke strave. —
Čas bih kleo, čas bih plakô.
— Siđoh s uma, — smilujte se —
Recite mi da je tako!
- Jovan Jovanović Zmaj: Odabrana dela, knjiga 1, strana 292-293 , Matica srpska, Novi Sad.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Jovanović Zmaj, umro 1904, pre 120 godina.
|