ĐULIĆI UVEOCI LXVI
| LXVI Pisac: Jovan Jovanović Zmaj |
| Đulići uveoci |
Mesečina kad prelije bole,
I kroz jade dune ponoć siva,
Zamiriše od gore do dole, —
I oboje u jedno se sliva.
Razmaknu se prostori beskrajni
Rastvore se vremena talasi,
Tad zadršću vasione širom
Tihih zvona nadzemaljski glasi.
Vasiona hramom se sazdava, —
Hristos siđe s ikone prestolne,
Iz putira, gde su opšti boli,
Pričešćuje pojedince bolne.
Iz putira, gde su opšti boli,
Svih srdaca, svikolkih vremena,
S česticama i suza i krvi,
Za patnike što je prolivena.
Ko okusi, mirom se ozrači,
Oseti se celinom isceljen,
Nije više samoćom prigušen,
Nije više od sveta odeljen.
Mnogi dođu, al’ su još nespremni,
A anđeli tad zapoje krugom:
Idi, idi, pa se skoro vrati
S prečišćenom, s uzvišenom tugom.
- Jovan Jovanović Zmaj: Odabrana dela, knjiga 1, strana 343-344 , Matica srpska, Novi Sad.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Jovanović Zmaj, umro 1904, pre 120 godina.
|