Što ima bit ovo, pravi mi za tvoj stril,
da ne vim reć slovo kad sam ja u tvoj kril?
Jeda me tva ljepos ljuveno čim smami
ali ti je taj krjepos u ličcu s kosami?
Zač ne bih ispisal, kad sam zvan u tvoj dvor, 5
što smisli mâ misal za ljuven razgovor;
ma kom te gospođu kon sebe viđu ja,
od mene jur pođu sve one misli tja;
veće ja nisam još sâm sebi na pamet,
toj sama vidit mož gdi stoju kako spet. 10
Nu zatoj, sunačce, daj tî rič otvori,
daj tvoje srdačce u smami ne gori.
Dobri smo bezbrže svi se jur zabivat
ner pozor ki strže u slađe celivat.
Oh, samo toj djelo spomenu ne skriva' 15
i ličce pribijelo koje toj sčekiva.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
