Škender se pohvali
svomu gospodinu,
da će ispejati
iz Brinja divojku,
iz Brinja divojku, 5
najlipču od grada.
Kada Škender pride
na tu hladnu vodu,
on na vodi najde
mlajehnu divojku. 10
»Dobro budi prišla,
mlajehna divojko!«
»»Dobro budi prišal,
neznani junače!««
On mi ju uhiti 15
za desnu ručicu,
tere ju on metne
zad sebe na konja.
Kada oni pridu
posred črne gore, 20
počela je mlada
prigorko plakati:
»Ostani mi zbogom,
Malo Brinje gradu,
stari običaju! 25
Va tebi ostavjam
moju staru majku
i dva brata mlada,
a tretoga su mi
Turci zarobili. 30
Moja mati ga je
Ivanušom zvala,
a Turci ga zovu
Škendere vojvodo.«
»»Zač mi toga nisi 35
prije povidela,
dokle smo mi bili
bliže Brinju gradu?««
Kada Škender pride
svomu gospodinu, 40
Škender mu se čini
vele kruto tužen.
»Če ti je, Škendere,
da si tako tužan?
Ča ti je sestrica, 45
al verna jupčica?«
»»Ni m’ ovo jupčica,
neg draga sestrica!««
Gospodin mu reče:
»Obuci ju 50
što najlipše moreš,
i da joj pinez,
što najviše moreš,
i pejaj ju miloj
majki svojoj!« 55
Kada oni pridu
priko Brinja grada,
njoj mi se klanjaju
sve brinjske gospode.
»Ne klanjajte mi se, 60
sve brinjske gospode,
zač sem vam ja mlada
uboga sirota,
od uboge majke
od uboga oca.« 65
