Шкендер се похвали
свому господину,
да ће испејати
из Бриња дивојку,
из Бриња дивојку, 5
најлипчу од града.
Када Шкендер приде
на ту хладну воду,
он на води најде
млајехну дивојку. 10
»Добро буди пришла,
млајехна дивојко!«
»»Добро буди пришал,
незнани јуначе!««
Он ми ју ухити 15
за десну ручицу,
тере ју он метне
зад себе на коња.
Када они приду
посред чрне горе, 20
почела је млада
пригорко плакати:
»Остани ми збогом,
Мало Бриње граду,
стари обичају! 25
Ва теби оставјам
моју стару мајку
и два брата млада,
а третога су ми
Турци заробили. 30
Моја мати га је
Иванушом звала,
а Турци га зову
Шкендере војводо.«
»»Зач ми тога ниси 35
прије повидела,
докле смо ми били
ближе Брињу граду?««
Када Шкендер приде
свому господину, 40
Шкендер му се чини
веле круто тужен.
»Че ти је, Шкендере,
да си тако тужан?
Ча ти је сестрица, 45
ал верна јупчица?«
»»Ни м’ ово јупчица,
нег драга сестрица!««
Господин му рече:
»Обуци ју 50
што најлипше мореш,
и да јој пинез,
што највише мореш,
и пејај ју милој
мајки својој!« 55
Када они приду
прико Бриња града,
њој ми се клањају
све брињске господе.
»Не клањајте ми се, 60
све брињске господе,
зач сем вам ја млада
убога сирота,
од убоге мајке
од убога оца.« 65
