Podji mi rožice k onojzi gospoji,
Ka meu sve divice jak anđel ustoji.
Gizdavo jur gleda kako sve taj vila,
Ka nigdar mir ne da od jadovnih strila,
Jelinke striljaje u ovoj dubravi, 5
Skrovno ki se taje cić gorke ljubavi.
Ondaj kad ju vidiš, rumena rozice,
Čin' da ne ublidiš, kako i me lice.
Reći ćeš od mene slobodno toj vili,
Kako m' život vene od kad me prostrili.10
Er me je sriljala bez nidne milosti
I trud s ranom dala, ki je pun bolosti.
Tu joj ćeš još reći, koli sam poslušan,
Milos nje dvoreći kako virni sužan.
Ar sokol pri se će s grlicam umirit,15
Me srce ner se će od nje iznevirit.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.
