Čemu neć da čekaš? ali se toj prima Писац: Динко Златарић
* * *
PJESAN XCIV
Čemu neć da čekaš? ali se toj prima
da bježiš i ne daš vidit se očima?
Hrlo ti s prozora utečeš videći
tko tvoga pozora željan gre cvileći.
Iz luka pušten stril nije brz tolikoj, 5
koli ti, draga vil, za ukrit obraz tvoj.
Jeda što višnji zgar u hip tvoj postavi
vrijednosti ke nigdar na svit prij' ne javi,
sama si na sebe svu ljubav stavila
i veće van tebe nî t' ina stvar mila? 10
Mrzi te svak ini, u tebi sve dike
razbirav, kojim nî pod nebom prilike.
Pravo je da ljubi tač sebe svis tvoja;
nu suncu čemu bi, da istom sebi sja?
da neće svjetlos dat zvjezdami, ni tvorit 15
našijema tminam rat, ni plodan ter lip svit?
Promisli cić togaj, ku gubi s toga čas,
u otaj steći taj sunčani tvoj ukras,
i ki se zgodi gnjiv Narčisu lipom u
svakoga pogrdiv pri sebi samomu.20
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str. 220, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
