Чему нећ да чекаш? али се тој прима

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Чему нећ да чекаш? али се тој прима
Писац: Динко Златарић





ПЈЕСАН XCIV

   Чему нећ да чекаш? али се тој прима
да бјежиш и не даш видит се очима?
   Хрло ти с прозора утечеш видећи
тко твога позора жељан гре цвилећи.
   Из лука пуштен стрил није брз толикој, 5
коли ти, драга вил, за укрит образ твој.
   Једа што вишњи згар у хип твој постави
вриједности ке нигдар на свит приј' не јави,
   сама си на себе сву љубав ставила
и веће ван тебе нî т' ина ствар мила? 10
   Мрзи те свак ини, у теби све дике
разбирав, којим нî под небом прилике.
   Право је да љуби тач себе свис твоја;
ну сунцу чему би, да истом себи сја?
   да неће свјетлос дат звјездами, ни творит 15
нашијема тминам рат, ни плодан тер лип свит?
   Промисли цић тогај, ку губи с тога час,
у отај стећи тај сунчани твој украс,
   и ки се згоди гњив Нарчису липом у
свакога погрдив при себи самому.20



Извор[уреди]

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр. 220, Загреб, 1899


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 407 година.