Zaspo Marko na travi zelenoj,
Unide mu zmija u nidarca,
Pa mu legne iznad srca mladog.
On dozivlje sestricu Ružicu:
„Pomozi mi ako Boga znadeš! 5
Vadi, seko, zmiju iz nidara!"
Al' mu ona ovo odgovara:
„Ti si, Marko, bratac moj jedini,
Ne bi' tebe izgubila jadna,
Neču vadit zmiju iz nidara!" 10
Onda Marko zove majku svoju:
,.Pomozi mi ako Boga znadeš!
Vadi, nano, zmiju iz nidara!"
Al' mu ona ovo odgovara:
„Ti si, Marko, sinak moj jedini, 15
Ne bi' tebe izgubila jadna,
Ne smim vadit zmiju iz nidara!"
Onda Marko zove ljubu svoju:
„Pomozi mi ako Boga znadeš!
Vadi, ljubo, zmiju iz nidara!" 20
Čuti ona ništ' ne odgovara,
Več zasuće svilene rukave,
Pa mu vadi zmiju iz nidara.
Zmiju bije, na Marka se smije,
Ruke širi, u lice ga ljubi, 25
Ove riči njemu progovara:
„U vatru bi' za tobom skočila,
Kako ne bi' zmiju izvadila
Sa srdašca, iz tvoji' nidarca."
Sad se kaje njeva majka stara 30
I Ružica, Markova sestrica.
Kazivač: Grgo Jasenović, rod. 1856., Čavolj Zabilježio: Mišo Jelić
Sanak snila budimska kraljica..., Epske pjesme i balade Hrvata u Mađarskoj, Uredio/Szerkesztette: Đuro Franković, Nakladnik/ Kiadó: Frankovics és Társa Kiadói Bt. Pečuh/Pécs, 2004., str. 40-41.
