Zima 'e sve sledila, svakomu zima je,
a samo mâ mila zime se ne haje.
Svud vene travica i s travom sve cvijetje,
samoj njoj sred lica hrani se proljetje.
Krije snijeg, mraz i led svakojzi vrh gori,
samo nje drag pogled u ognju sveđ gori.
Oblačna godina svakomu dodija,
jednoj njoj vedrina s veselijem suncem sja.
Koja su čuda ovoj: zima ju slediti
ne može, ni oganj moj nikada svrućiti!
Zato od nje pogleda zima ista topli se,
a s prsi nje leda oganj moj ledi se.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Иван Бунић Вучић, умро 1658, пре 366 година.
