Кликне вила с високе планлне
и дозивље Борића војводу:
»О Борићу, млада ђувеглијо,
да бих вила тебе свјетовала,
да не идеш данас по ђевојку, 5
о божићу, о зими најгорој;
свати ће ти помријети од зиме!«
Борић б’јеле и не слуша виле,
нег кићене сватове скупио
и сватима иде по ђевојку. 10
Када сватим’ по ђевојку дошо,
пред њезин’јем двором бијелијем
тамо су га причекали л’јепо,
поштовали, ђевојку му дали.
Сватови се здраво отправили. 15
Кад су дошли зелене у горе,
а у горе прве на конаке,
у гори их нојца ухитила
и велика зима ударила.
Све што има кићена невјеста, 20
све што има у сандуку руха,
све кићене свате загртала.
Сви су свати помрли од зиме,
али није Борић ђувеглија,
ербо га је нева загртала 25
танахнијем из сандука рухом.
А кад б’јела зора заб’јељела
и њег'а је зима занијела.
Кад то виђе кићена невјеста
на ђевера главу наслонила, 30
а на драга руку с прстенима,
тад с’ и она с душом разд’јелила.
