Закон о имену државе и државном грбу

^[а]ЗАКОН О ИМЕНУ ДРЖАВЕ I ДРЖАВНОМ ГРБУ^[2]

27. март 1944.

Члан 1.

Име нове Југославије, створене заједничком борбом и слободном вољом њених равноправних народа, и чији су врховни органи државне власти конституисани на Другом заседању Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије у Јајцу 29. и 30. новембра 1943. године, те су оличени у Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије као врховном законодавном и извршном народном претставничком телу и као претставнику суверенитета народа и државе, и у Националном Комитету Ослобођења Југославије као врховном органу државне управе, односно као народној влади Југославије, јесте: »Демократска Федеративна Југославија«.

Члан 2.

Демократска Фед. Југ. почива на пуној равноправности Срба, Хрвата, Словенаца, Македонаца и Црногораца, односно народа Србије, Војв. и Санџака, Хрв., Сл. Мак., C. Горе и Босне и Херцеговине.

Члан 3.

Државни грб Демократске Федеративне Југославије састоји се од пет упаљених буктиња које представљају пет уједињених народа чији се црвени пламенови уједињују у један пламен изнад којега се у врху грба налази црвена петокрака звезда. Буктиње и пламен објавијени су жутим класјем пшенице и плавом траком са белим натписом: ДЕМОКРАТСКА ФЕДЕРАТИВНА ЈУГОСЛАВИЈА на српском, хрватском, словеначком и македонском језику.

Члан 4.

Печати и штамбиљи свих органа државне и самоуправне власти морају имати у средини грб Демократске Федеративне Југославије и име државе испред имена самог органа власти.

Члан 5.

Нацрт државног грба Демократске Федеративне Југославије у бојама објављује се са овим законом и њега се имају придржавати све државне и самоуправне власти.

Члан 6.

Овлашћује се Претседништво Националног Комитета Ослобођења Југославије да пропише правилник о употреби државног имена и државног грба Демократске Федеративне Југославије.
Овај закон ступа одмах на снагу својим објављивањем

Напомене

1. Због међународних разлога везаних за међународно признање нове Југославије овај Закон није могао бити усвојен. У време израде овог Предлога већ је текла преписка између маршала Тита и британског премијера V. Черчила. Моша Пијаде, одвојен од центра збивања у сфери међународних односа, није знао за ову фактичку »блокираност« законодавне иницијативе коју је развио с једним делом већника АВНОЈ-а. »Пет упаљених буктиња« симболизовало је »пет уједињених народа«.^[1]

Референце

1. Петрановић & Зечевић (1987), стр. 10—11
2. Петрановић & Зечевић (1987), стр. 10

Литература

• Петрановић, Бранко & Зечевић, Момчило (1987): Југословенски федерализам: Идеје и стварност — тематска збирка докумената 1943—1986. 2, Београд: Просвета